Rezultati 1 do 3 od 3






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.216 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060

    Tragi-komične / komične životne situacije │ Траги-комичне / комичне животне ситуације

    ..
    ПРИЧЕ ИЗ СУДНИЦЕ: Узео сам новац, али не и киселу воду


    У данима кад би био на слободи, Светозар Р. није могао дуго да мирује, па је тако једном приликом одлучио да упадне у продавницу у самом центру Београда

    НИЈЕДНА каса, нити сеф, својевремено за Светозара Р. нису представљали препреку да дође до жељеног плена. Због својих "склоности" добар део живота провео је иза решетака, а није редак био случај да и кад је у затвору буде активан.

    За његову способност знало се надалеко, широм некадашње Југославије, па се тако дешавало да надлежне у затвору позову директори неких фирми који су имали проблеме са отварањем својих сефова. Тада би Светозар уз пратњу полиције одлазио и за тили час завршавао посао. Његов адвокат Тихомир Константиновић каже да је за то добијао и одређену дневницу.

    У данима кад би био на слободи, Светозар није могао дуго да мирује, па је тако једном приликом одлучио да упадне у продавницу у самом центру Београда. Неколико дана је осматрао и на крају смислио како да уђе. Сачекао је да падне мрак, а онда се провукао кроз отвор од вентилације, пронашао сеф, за тили час га отворио и плен стрпао у џепове. Сав новац који је те вечери узео, потрошио је са друштвом у престоничком хотелу.

    Кад је пријављена крађа, полицији није дуго требало да схвати ко је кривац, па се тако Светозар поново обрео пред судом. Као сведок позван је и шеф продавнице. На питање судије, казао је колико је пара било у сефу, а затим је почео да набраја шта све из радње недостаје. Па је тако издекламовао да нема неколико флаша скупоценог пића, кафе и још неких производа, као и два сандука са киселом водом.

    - Е свашта - узвикнуо је Светозар, све време се крстећи.

    - Зашто се крстите, шта није у реду - упитао га је судија.

    - Па како да се не крстим, кад чујем шта овај човек прича. Он није нормалан. Зар сам ја луд да са парама које сам узео, а морам да кажем да нисам узео онолико колико тврди, узимам пиће и храну. Он је овде навео цео репертоар. Нека ми само објасни како сам могао да изнесем два сандука са киселом водом. Па једва сам се ја провукао кроз отвор.

    Светозар је на крају поново завршио у затвору, али био је задовољан што је осуђен само за крађу новца и то онолико колико је он казао да је затекао у сефу. Судија није поверовао шефу продавнице, који је хтео да искористи прилику и пријави непостојећу штету.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.216 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Деда, имамо дојаву да си дилер!


    ПОСЛЕДЊЕГ дана децембра прошле године, времешног Барајевчанина, готово пред саму поноћ, у гледању телевизијског програма прекинули су изненадни узвици и лупњава на вратима. Једва је успео да се подигне са кауча и лагано одшета да види ко га узнемирава у то доба ноћи! Мислио је прво да некоме од комшија треба помоћ.

    - Полиција, отвори - чуо је овај дека (92) оштар глас, док су напољу праштале петарде.

    - Шта хоћете од мене, шта сам скривио - упитао је старац више изненађен него узнемирен изненадним гостима.

    - Отварај бре, ухапсићемо те - чуо је глас, коме су се придружила још два.

    Тројица мушкараца потурили су му полицијске значке на увид. Барајевчанин је ставио наочаре, погледао легитимације, а онда их пустио унутра.

    - Господине, чули смо да овде има дроге, да је сакривена у вашој кући и морамо да обавимо претрес - одсечно су му органи реда саопштили!

    - Каква дрога, одакле мени дрога, то вас неко слагао - видно узбуђен протестовао је старац.

    - Чича, помери се да претресемо све, имамо дојаву да си дилер, немој да отежаваш ситуацију - били су јасни "полицајци".

    - А, где вам је униформа, немате униформу, ма какав сам ја дилер - завапио је поново.

    - Ми смо инспектори, немамо ми униформе и немој матори да отежаваш ситуацију - јавио се најстарији од ове тројице.

    - Па ето, претресите...а ја ћу у инат да гледам новогодишњи програм - није се дао дека.

    Тројица полицајаца детаљно су прегледали сваки кутак куће. После извесног времена захвалили су се старцу на стрпљењу.

    - Извините због узнемиравања, ипак је била лажна дојава - кратко је рекао најмлађи "орган реда". - Ипак, морамо да понесемо ове пушке, што смо их нашли, да их проверимо.

    - Али са њима сам некад ловио, имам дозволе - јадао се старина.

    - Вратићемо ти сутра - чуо је одговор полицајаца док су одлазили.

    Како му ни после неколико дана није враћено оружје, старац је звао полицију да се распита. Речено му је да они немају сазнања да је било ко од инспектора или униформисаних полицајаца долазио код њега. Детаљно су проверили и схватили да га је неко - преварио.

    - Деко, проверите да ли вам још нешто фали, а сада ће права полицијска патрола доћи до вас да нам испричате шта се догодило - обавестио га је дежурни полицајац.

    Времешни Барајевчанин прегледајући ствари видео је и да му нема уштеђевине, седам хиљада евра колико је спремио за сахрану. Патроли која је стигла описао је шта је све преживео те ноћи.

    Схаватајући да су то опасни разбојници, обавештена је и београдска полиција. Детаљно је урађен увиђај и чекало се да разбојничка тројка направи грешку. Из ноћи у ноћ прављена им је и заседа. Двадесет дана касније патрола која је дежурала у Степојевцу, обавестила је колеге о сумњивом понашању једног средовечног мушкарца и двојице младића.

    Пратили су их до једне куће на ободу Степојевца. Када су већ обили прозор и спремали се да уђу унутра, чули су исте речи, које су они три недеље раније изговорили старцу у Барајеву:

    - Полиција, стани!

    Дали су се у бег кроз шуму, а полиција за њима. Убрзо су свој тројици стављене лисице. Инспекторе су одвели и до куће, која им је служила као "штек". Тамо су пронађене дедине пушке, али не и новац. Заплењене су им и лажне полицијске значке.

    - Е нека су проклети - изговорио је Барајевчанин док су му инспектори враћали оружје. - Све, све али да ме назову дилером. То не могу да им опростим.



    Извор: Новости

  4. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.216 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Судија, ово је ипак мој син




    МЕСЕЦИМА је Радован Ј. одбијао да разговара са Славицом, која је упорно долазила у његову кућу тврдећи да је из кратке везе са њим остала у другом стању и родила сина. Био је изричит да то није његово дете, да хоће да му подметне туђе. У томе га је свесрдно подржавала и мајка, која према Славици од самог почетка није гајила симпатије.

    Таман кад су помислили да су је се решили, пошто је од последњег доласка прошло неколико месеци, једног дана сачекало их је непријатно изненађење. Поштар је донео судски позив са тужбом за утврђивање очинства. Радован, који је на једној београдској пијаци продавао воће, сетио се адвоката Тихомира Константиновића, који му је био стална муштерија. Понео је позив и упутио се у његову канцеларију. Испричао му је да је тачно да је са Славицом био неко време у контакту и да су се виђали у стану једне баке, код које је она својевремено изнајмљивала собу. Казао му је да му није рекла да је у другом стању.

    Адвокат му је објаснио да је ситуација доста сложена, да ће морати да се подвргне одређеним проверама. Пошто у оно време није постојала ДНК анализа објаснио му је да ће лекари специјалисти дати своје мишљење на основу појединих генетских особина њега и детета. Убрзо је било заказано и прво рочиште на којем се поред Радована и Славице појавила и бака код које је она живела.

    - Реците нам да ли је у судници мушкарац који је долазио код Славице у посету, можете ли да га препознате - упитао је баку судија.

    Она се загледала у правцу где је Радован седео са адвокатом. Дрхтавом руком показала је у правцу продавца воћа.

    - Кад би долазио код Славице, чула бих неко шуштање из собе - сведочила је бака.

    - Да можда нису били мишеви - упитао је адвокат, али је одговорила да мишеви не праве такве звуке.

    Наредно рочиште било је и последње. За њега је Славица извукла “кеца из рукава”. Правдајући се да нема код кога да га остави, повела је и сина. Малиша, од непуне две године, весело је трчкарао по судници, ишао до записничарке, куцао по машини. Свима је ово било веома забавно, али највише то што је био исти Радован. Овај га је без речи гледао, а онда му се у једном тренутку појавио осмех на лицу.

    - Судија, ово је ипак мој син - рекао је Радован.

    Био је убеђен да је дечак његов и да никакве анализе нису потребне.

    После неког времена Радован и адвокат Константиновић поново су се срели на пијаци. Овога пута, продавац није био сам за тезгом. Друштво му је правио син.



    Извор: Новости


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 11:18.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1