Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 22






  1. #11
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    UKRAJINA U ŠOKU: Italijani objavili snimke sa priznanjima snajperista koji su pucali u ljude na Majdanu


    Italijanski televizijski kanal objavio je dokumentarni film u kojem su snajperisti sa Majdana priznali da su pucali na ljude.



    Italijanski dokumentarac o Ukrajini se zove ''Ukrajina - skrivene istine'' i govori o događajima na Evromajdanu u Kijevu 2014. godine.

    Najveći šok su izazvala priznanja snajperista, koji su izjavili da na građane nisu pucali ljudi svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, već lideri opozicije koju je podržala Evropska Unija.

    ''Sve su to uradili dva Gruzijca i dva Litvanca pod komandom Ukrajinca i Amerikanca. Nikakvog Janukoviča'', naglašeno je u dokumentarnom filmu.



    * (оригинални снимак, без превода)



    Izvor: Pravda



    * (оригинални снимак, са преводом)

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  3. #12
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Америчка фабрика лажи о Србима


    Како је лобистичка агенција из Вашингтона дезинформисала свет о српском народу. Ратне сцене из Вуковара коришћене су као декор за измишљене уличне окршаје у Дубровнику



    ЈОШ 1509. године Еразмо Ротердамски је написао да је човекова природа таква да измишљено на њега оставља много већи утисак од истине. И гле чуда, тај исти човек се изгледа није променио за ових пет векова. Живимо у свету обмана, дезинформација, манипулација, превара, фабриковања лажи, спиновања зарад политичких интереса. Као да нам је савременик нико други до Паул Јозеф Гебелс, творац пароле "лаж поновљена хиљаду пута остаје лаж, лаж поновљена милион пута постаје истина". Тај "мали доктор" који је тврдио да "свира на души народа као што се свира на клавиру" имао је само један циљ - да "распламса вулканске страсти, изазове експлозију беса, покрене широке људске масе, хладнокрвно и срачунато организује мржњу и очајање".

    Колико тај његов "програм" подсећа на најновије хладноратовско заоштравање на релацији Вашингтон-Лондон-Париз-Москва? Чему служи фарса из Солсберија о тровању бившег руског агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије? Чему служи наводни напад хемијским оружјем у сиријском граду Думи? Да ли је блискост ова два догађаја само коинциденција или је све инсценирано да би послужило западним државама да протерају на десетине руских дипломате и упуте преко стотину бојевих ракета на Сирију.

    Затим је уследио Ирак... Четрнаестогодишња Кувајћанка је сведочила пред америчким Конгресом да је својим очима видела ирачке војнике како су прекинули довод кисеоника у инкубаторе због чега је умрло на десетине беба. То сведочење је амерички председник Џорџ Буш старији поновио осам пута у разним телевизијским емисијама. Наравно да ни један једини Американац није остао равнодушан... А ова девојчица је била ћерка кувајтског амбасадора при ОУН и годинама није била у Кувајту.

    А онда су на ред дошли Срби. Модел дезинформисања примењен на нама и данас служи као пример и примењује се у готово свим операцијама "светског полицајца".



    Борбе у Вуковару

    НА СЦЕНУ ступа америчка агенција за односе са јавношћу Ruder Finn Global Public Affairs: 12. августа 1991. почиње да ради за Хрватску. У уговору су јасно прецизиране обавезе: 1) развијање стратегије лобирања у америчком Конгресу и Сенату, као и свим релеватним министарствима за признавање независности Хрватске; 2) успостављање веза са америчким тајним службама; 3) придобијање медија...

    Влада Алије Изетбеговића 23. јуна 1992. потписује уговор са агенцијом Ruder Finn на истим основама као и хрватска.

    Октобра 1992. Ruder Finn постаје лобиста косовских Албанаца.


    Дезинформаторима ове агенције наруку иде запрепашћујуће непознавање светског јавног мњења, посебно америчког, о приликама у Југославији. Најбоља илустрација оваквог стања је дијалог, по сведочењу белгијског новинара и историчара Мишела Колона, између Ворена Кристофера, тадашњег америчког државног секретара, и Дејвида Овена:

    Кристофер: - Грешка је до вас Европљана, ви сте дозволили да Срби изврше инвазију на Босну.

    Овен: - Али, они су тамо живели и живе.

    Кристофер: - Од када?

    Овен: - Одувек.

    Са обе стране Атлантика креће дотад невиђена сатанизација једног народа. Светска медијска заједница је похрлила да прискочи у помоћ најпре Хрватима, затим муслиманима и најзад косовским Албанцима, увек против истог непријатеља - Срба.



    Арбитар Ворен Кристофер није познавао прилике у Југославији Фото Архива "Новости"

    УЛОЗИ у балканској игри постају позамашни. Онај ко контролише Балкан контролише путеве нафте и гаса из Арабије, Ирака и Кувајта, из Каспијског мора и Казахстана. НАТО, као светски полицајац, има потребу да увежба и испроба своје оружје и опрему. Германски свет није одустао од тежње да себи отвори пут ка Средоземљу. Ислам гори од жеље да уђе у срце Европе и за то располаже баснословним средствима која му обезбеђује арапска нафта. САД теже томе да ослабе европске нације, и добију базе које би биле усмерене ка Русији. Дунав је природни пут који повезује исток и запад Европе...

    И ето спонзора који ће зарад две новорођене републике и треће на помолу, исплаћивати милионске своте на рачун Ruder Finn-а.

    Коцка је била бачена и игра је већ на почетку добијена. Почело се са Дубровником, "градом мучеником, средњовековним драгуљем Хрватске који је уништен под ватром југословенске армије", како је писао "Пари мач" 28. новембра 1991. Сцене из Вуковара коришћене су као декор за уличне окршаје у Дубровнику. Запитају ли се бар понекад силни европски и амерички туристи који лети опседају овај град зашто нема трагова уличних окршаја.



    ПОТОМ се објављује фотографија моста са следећим текстом: "Стратешки мост који су срушили Срби, мост у Вуковару бејаше прекрасан примерак архитектонске и историјске баштине овог хрватског града." Али авај, такав мост уопште у Вуковару не постоји. Мост који је фотографисан налазио се у Мостару и он јесте уништен... али су га уништили Хрвати!

    Следе приче о логорима, настале од једне фотографије на којој је фотографисан мршав човек окружен другим људима који нису били мршави. А тај мршави и болесни човек, Фикрет Алић, није био заробљеник већ избеглица. Он се, са другим избеглицама, налазио изван бодљикаве жице, а фотограф унутар ње. Бодљикава жица није окруживала логор, већ једно пољопривредно добро.

    За дезинформаторе агенције Ruder Finn било је довољно да отворе причу о "Србима нацистима". И то се стално понављало.


    Срушени мостарски Стари мост је напрасно смештен у Вуковару

    Штампана су два плаката. На једном су биле две фотографије, Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића, а испод је писало: "Зар вас приче о етничком чишћењу ни на шта не подсећају?" На другом плакату су такође представљене две фотографије два концентрациона логора: један из Другог светског рата, а други наводно у Хрватској. Испод је текст: "Зар вас логор у којем се спроводи чишћење припадника етничких група не подсећа ни на шта?"

    Али и то је било мало: на ред долазе етничко чишћење, силовања, употреба хемијског оружја, масовне гробнице, сарајевски масакри...


    Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву

    УЖАС је свеопшти. Листови пишу: "Изгледа да су српски екстремисти користили силовање као ратно оружје у својој политици етничког чишћења... Српски војници добијају по три цента по силовању"...

    Све је то рађено да би међународна заједница била све бруталнија према српској страни и завршиће се са 3.000 полетања авиона НАТО који су бомбардовали српске војне и цивилне циљеве, иако ниједна од земаља чланица НАТО није била у рату са Србијом.


    Француски новинар Жак Мерлино у књизи "Нису све истине о Југославији за причу" интервјуисао је Џемса Харфа, директора Ruder Finn - а у Вашингтону:

    - Наш занат састоји се у томе да расејемо информације - каже Харф - да их што је могуће брже пустимо у промет... Брзина је пресудна, одлучујући елемент. Чим је нека информација за нас повољна, сматрамо се обавезним да је одмах усадимо у свест јавног мњења. Јер, савршено добро знамо да је најважнија прва вест. Деманти нема никаквог ефекта.



    Трагови рата у Сарајеву

    РЕЧ "логор" била је, разумљиво, довољна да дигне на ноге јеврејску заједницу и Ruder Finn је обмануо три велике организације: Лигу против клевета, Амерички јеврејски комитет и Амерички јеврејски конгрес.

    - Предложили смо им да објаве прилог у "Њујорк тајмсу" и организују протестни скуп испред зграде Уједињених нација - рекао је Џемс Харф. - Блеф је успео, ствар се сјајно одвијала, јеврејске организације су увучене у игру на страни босанских муслимана, што је било изузетно рискантно. Скоро тренутно успели смо да у јавном мњењу изједначимо Србе са нацистима. Погодило смо право у мету. Задатак је био сложен, нико није разумео шта се догађа у Југославији и, да вам отворено кажем, већина Американаца питала се у којој се афричкој земљи налази Босна, али једним потезом успели смо да ствар поједноставимо, да је прикажемо као причу о добрим и злим момцима... Поређење са нацистичком Немачком, гасним коморама и Аушвицом изазвало је емотивни набој који је био толико снажан да се нико више није усуђивао да се успротиви да не би био оптужен за ревизионизам.




    - НАШ посао није да проверамо тачност информације. Нисмо ми ни опремљени за тако нешто. Наш је посао да убрзамо проток информација које су за нас повољне. Ако желите да докажете да су Срби јадне жртве, само изволите, бићете прилично усамљени у том послу - закључио је директор агенције Ruder Finn.


    Српски војници су били кривци за све недаће овог света Фото Архива "Новости"

    - То ипак није тако једноставно: више је него очигледно да се амерички и немачки интереси, на пример, нису поклапали са српским интересима, да Харф ни у ком случају није радио на своју руку и само за новац, већ је несумњиво добио од своје владе благослов или бар прећутну подршку односно затварање очију.

    Дезинформација не може успети уколико ветар дува у супротном правцу. Она ипак може сјајно да га искористи и реалност чињеница је њена најмања брига - написао је Владимир Волкоф у књизи "Мала историја дезинформисања - Од Тројанског коња до интернета".


    ПОТРАГА ЗА ГРУБАНОМ МАЛИЋЕМ

    СА ДЕЗИНФОРМАТОРИМА агенције Ruder Finn и њиховим покровитељима поиграће се књижевник и новинар Небојша Јеврић. Он је најпре у серији текстова у "Дуги", а потом у књизи, описао највећег српског силоватеља Грубана Малића. Међународни суд за ратне злочине је пожурио да открије овог "незајажљивог Србина који је силовао хиљаде муслиманки". Какво ли је било њихово разочарање када су открили да је Грубан Малић заправо лик из романа Миодрага Булатовића "Херој на магарцу".



    Извор: Новости

  4. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  5. #13
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    ZA MASAKR NA SARAJEVSKOJ PIJACI NISU KRIVI SRBI: SOROŠ REŽIRAO MARKALE


    Masakr na pijaci Markale 5. februara 1994. godine, za koji su optuženi Srbi, režirao je američki milijarder Džordž Soroš, poznat po berzanskim spekulacijama i rušenju režima širom sveta. U tome mu je, po običaju, svesrdno pomogla CIA.

    Komandant Unprofora general Majkl Rouz opisuje kako su ga uoči tragedije posetila dvojica misterioznih Amerikanaca, od kojih je jedan bio službenik ozloglašenog bogataša

    U knjizi svedočenja o svojoj dužnosti britanski general Majkl Rouz, u to vreme komandant međunarodne misije Unprofor u BiH, izneo je niz tvrdnji koje direktno upućuju na to da iza krvoprolića na sarajevskoj pijaci stoje Soroš i CIA.





    IZNENADNI SASTANAK

    Prema ovim svedočenjima, kojima se detaljno bavio istoričar Bojan Dimitrijević u knjizi "Komandant" o generalu Ratku Mladiću, Rouz se u prvoj nedelji po preuzimanju dužnosti, krajem januara 1994, sastao sa dvojicom čudnih Amerikanaca, a odmah potom se dogodio masakr u kom je stradalo 68 ljudi (pogledajte u okviru uz tekst šta je o tome napisao Rouz). Reč je o događaju koji je ostao upamćen kao Markale 1, dok se godinu i nešto dana kasnije dogodio još jedan masakr na istom mestu.

    Istoričar Bojan Dimitrijević ističe za Srpski telegraf da su svi događaji pred Markale simptomatično ukazivali na režirane operacije.



    - Može se zaključiti da su ljudi koji su pripadali krugu oko Soroša sigurno bili vezani za neku od obaveštajnih službi SAD. Ciljano se desio iznenadni sastanak Rouza sa predsednikom Otvorenog društva Arijeom Nejerom, što je jasan dokaz ostvarenja Soroševih zamisli. Markale su se desile baš onako kako mu je Nejer objasnio nekoliko dana pre eksplozije. Srbi su ispali zločinci, a muslimani žrtve. Drugi Amerikanac kog pominje misteriozni Kuni nastradao je dve godine kasnije u Čečeniji i nikad se nije potvrdilo da je radio za CIA - navodi Dimitrijević.


    MARKALE 1 MARKALE 2
    • 5. februara 1994, između 12.10 i 12.15, udar granate na pijacu
    • ubijeno 68, ranjeno 144 ljudi
    • svi zapadni mediji odmah naveli Srbe kao počinioce
    • RS istog dana od Unprofora zatražila osnivanje zajedničkog istražnog tima, ali je to odbijeno
    • 28. avgust 1995, oko 11 sati
    • poginulo 37, ranjeno 90 osoba
    • ispaljeno pet granata
    • srpski politički vrh negirao bilo kakvu odgovornost i optužio snage Vlade BiH da gađaju vlastiti narod kako bi izazvale međunarodnu zajednicu i moguću intervenciju
    • Unprofor zaključio da je sve granate ispalila Vojska RS


    SPECIJALNE OPERACIJE

    Stručnjak za bezbednost i terorizam iz BiH Dževad Galijašević kaže za naš list da, osim Markala, još nekoliko insceniranih slučajeva jasno pokazuje da je Džordž Soroš u Bosni finansirao razne specijalne operacije pod izgovorom da podržava demokratiju i zaštitu ljudskih prava:

    - Soroš godinama dugo vodi paralelni sistem, koji finansira ratne i terorističke operacije širom sveta, pa je to radio i u BiH. Nisu samo u pitanju oba slučaja Markale, već i događaji u sarajevskoj ulici Vase Miskina, eksplozivna naprava na balkonu komandanta Armije BiH Sefera Halilovića, Tuzlanska kapija i mnogi drugi. Sve je to bila matrica specijalnih operacija za koje Alija Izetbegović nije imao posebnog potencijala, osim onog koji su mu dali Amerikanci u vidu specijalaca CIA. Novac je iz SAD stizao isključivo preko Soroševog Otvorenog društva, kao imperijalne finansijske ustanove stvorene za plaćanje državnih prevrata, atentata, izazivanje nestabilnosti i pokretanja ratova.


    EVO ŠTA PIŠE GENERAL ROUZ

    Misteriozni Fred Kuni

    Tokom prve nedelje boravka u Sarajevu, neposredno pred Markale, posetio me je čudni tip iz senke Fred Kuni, zadužen za realizaciju vodovodnog projekta u gradu, koji je finansirao Džordž Soroš. On je boravio u kući iza američke ambasade, koju su čuvali neki ljudi koji su podsećali na pripadnike CIA. Kuni je posle sastanka oštro kritikovao misiju Unprofor, želeći da vidi pravu vojnu akciju protiv bosanskih Srba. Pokušao sam da objasnim svoju strategiju rešavanja problema, ali to nije želeo da sluša. Misteriozni Kuni nastradao je dve godine kasnije u Čečeniji.

    Dolazak Arijea Nejera

    Odmah sutradan iznenadio me je nenajavljeni dolazak grupe advokata iz Njujorka. Vođa grupe bio je Arije Nejer, koji je bio predsednik Soroševe organizacije Otvoreno društvo od 1993. godine. Nejer me je odmah upitao da li mislim da je Sarajevo pod opsadom. Odgovorio sam mu da to ne smatram opsadom u pravom smislu te reči pošto UN uspešno održavaju puteve snabdevanja prema gradu i u njemu, što, blago rečeno, omogućava narodu da preživi. Njegovo lice najednom dobi trijumfalan izraz i on se baci u napad protiv mene. Rekao je da kao advokat može da dokaže pomoću raznih međunarodnih sporazuma i protokola da je Sarajevo pod opsadom, koju su obrazovale srpsko-crnogorske snage agresivnog režima Karadžića. Bilo je više nego jasno da s njegovim načinom viđenja stanja nešto nije u redu, pa sam pokušao, mada bezuspešno, da ispravim logičke greške u tome. Nejer je u pismu koje je uputio generalnom sekretaru UN tražio da mi naredi da zaustavim svoj plan o izmenama grupa posmatrača koji samo broje granate ispaljene na grad, dodajući da to što hoću da učinim onemogućava da se preduzmu bilo kakvi napadi na agresore.


    VEŠTACI: GRANATA NIJE DOŠLA SA SRPSKE STRANE

    Komandant ruskih mirotvoraca u Sarajevu pukovnik Andrej Demurenko sačuvao je kompletnu dokumentaciju vezanu za Markale. U tim izveštajima navode se tačno izračunati uglovi dolaska i sletanja projektila na mesto udara. Oficiri UN su otišli do dve lokacije s kojih je bilo moguće gađati Markale, ali na jednoj nije bilo tragova da su tamo bili nekad postavljeni minobacači, dok se druga lokacija nalazila u šumi, odakle je bilo nemoguće gađati iz minobacača.

    - Zbog zgrada koje okružuju Markale, ni slučajno nije mogla stići granata sa srpskih položaja - zapisao je Demurenko.



    Izvor: Srpski telegraf

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  7. #14
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 1/9


    То да су Операције обмана мало познате или јавно расправљане је знак њиховог успеха. Иако тајне операције често производе спектакуларне резултате, један од њихових основних особина је да порекло догађаја остане тајна – да историјске заслуге или кривица падну на невине, на људе који делују самостално, или још боље, на пуке случајности. Сама чињеница да је познато да је тајна операција покренута од стране обавештајне агенције, обележава је као значајан неуспех. Од „Очајних превара, Британске тајне операције у Сједињеним Америчким Државама 1939– 1944“,Томас Е. Мал

    Дуги рат Запада против Србије је највећа превара у историји Другог светског рата и огромна међународна послератна отворена завера Велике Британије, Ватикана, Сједињених америчких држава, Немачке и остатка Запада да прикрије највећи дивљачки геноцид у савременој историји. Пројекат толико важан да га је сам Винстон Черчил започео и лично надзирао његов рад.

    Ко контролише прошлост контролише будућност, ко контролише садашњост контролише прошлост– Џорџ Орвел, аутор „Животињске фарме“ и „1984“.

    Као што нас је Џорџ Орвел саветовао, онај ко контролише будућност контролише прошлост, ко контролише садашњост контролише прошлост. У савременом добу прошлост ниједне земљеније била више контролисана, осмишљавана и пропагирана као што је била прошлост Југославије и Србије. Прихваћена историја Југославије је творевина Британаца, и владиних и институционалних аутора, као и њихових титоистичких савезника у Југославији. Непосредни циљеви ове лажне историје били су јасни – мрачна и прикривена историја Римокатоличке цркве која је подстакла српски холокауст, у којем је убијено између 700.000 до 1.000.000 Срба, Јевреја и Рома на најгнуснији начин икада забележен. Овај број жртава не укључују више стотине хиљада Срба убијених у грађанском рату који су подстакли Британци, а који је служио као механизам за прикривање српског холокауста. Крајњи циљеви лажне историје били су да се сачува Римокатоличка црква за Хладни рат, рат који су Британци планирали раније док се Други светски рат одвијао.

    У договорено време, човек који личи на медведа, у изгужваном сивом оделу, чијим би непознатим лицем тек неколико људи на земљи било изазвано да поново погледају, уведен је папину скромну канцеларију у Ватикану. Ватрени католик који је скоро сваког дана присуствовао миси, човек чија је кућа била испуњена статуама Богородице, верник који би се ускоро бавио молитвеним размишљањима са самим папом, Вилијам Кејси, директор америчке Централне обавештајне агенције, стигао је на јасну земљану мисију … Ова два човека, један поздравњен од стране милиона као принц светлости, други извргнут руглу од многих као принц таме, (укључујући и овог аутора као Вилијема Кејсија, ватрени католик је био кључни амерички званичник у операцији „Пацовски канали“ која је видела како Ватикан, уз британску и америчку обавештајну помоћ, кријумчари десетине хиљада ратних злочинаца изван Европе после Другог светског рата) ће се састати можда неколико пута пре него што би комунизам прво пропао у папиној вољеној Пољској, а затим у Источној Европи, и на крају у самом Совјетском Савезу… Кејси и његов покровитељ Роналд Реган, поверовали су да је потенцијална трећа суперсила на свету – град-држава од 24 квадратна километра, Ватикан – и да је њен монарх, папа Јован Павле II, имао под својом командом изузетан арсенал неконвенционалног оружја које би могло да помогне да се однесе превага у Хладном рату, посебно са отвореном и прикривеном помоћи Сједињених америчких држава.

    „Колико дивизија има папа?“ Стаљин је презриво питао током Другог светског рата. На ово питање ускоро ће бити одговорено, један који би напустио Политбиро Савеза совјетских социјалистичких република дубоко изненађеног и узнемиреног. У Вашингтону, Реган и Кејси су разговарали о могућности “избијања Пољске из совјетске орбите”, уз помоћ Светог Оца.

    Од Његове Светости – Јована Павла II и скривене историје нашег времена, Карл Бернштајн и Марко Полити

    Сви знамо како је савез САД / Велика Британија / Ватикан победио у Хладном рату, али можете бити уверени да су Британци, управљајући светском империјом вековима, били деценијама испред америчког стратешког размишљања, увелико свесни крајем 1941. године да су морали да сачувају Католичку цркву за надолазећи Хладни рат.

    Ово је добар основ западног страха, презира и мржње према Србији и свему што је повезано са српским етничким идентитетом – Истина српског холокауста.
    Шта су то Срби урадили да заслуже такво опхођење – напади на сваки могући начин – економски, политички, пропагандни и војни? Као што је Жил де Аимери навео изнад, Запад се није ни према Немацима тако грозно опходио након Другог светског рата, у коме је 50 милиона људи умрло, нити тако третиро Совјете, Арапе, или било које друге непријатеље на тако окрутан начин као што је поступао према Србима. Онда размотримо да је Србија била САД-у и Великој Британији најжешћи савезник у оба светска рата, толико значајан да се застава Србије вијорила на америчком Капитолу 28. јуна 1918. године у знак захвалности за надљудске напоре и жртве које је Србија поднела у Првом светском рату. Који је одговор на овај парадокс српске историје?

    Најважнији и најтрауматичнији догађај у савременој српској историји је да врло мали број Срба отворено разговара и да нико на Западу о томе не жели да чује, а ипак је узрок свих проблема који су пратили бившу Југославију у последњих 25 година. Психијатри често користе фразу, “800 лб гориле у дневној соби” да опишу изопачене породичне односе у којима отац алкохоличар терорише породицу насиљем и окрутношћу. Међутим, породица, преплашена, неумесног стида, кривице и исцрпљености прикрива злостављање тако да све изгледа некако нормално спољном свету. Срби су имали “800лб горилу” у својој кући у последњих 70 година. Догађај тако трауматичан и важан за Србе да напор насилника да учини да све изгледа “нормално” био је подстрек у последњих 70 година дугом настојању да се уништи српска историја, култура и њен етнички идентитет. Догађај о ком се нико не усуђује да говори, српска 800лб горила се назива различитим именима – српски холокауст, ватикански холокауст, ватикански Аушвиц, геноцид у Независној држави Хрватској, а можда и најтачнији назив – Непознати холокауст.

    Централно питање, за оне који су спремни да одговоре на овај велики парадокс (најважнији догађај у модерној српској историји и још увек због практичних циљева Срби не говоре о томе спољном свету) је, “Како то да је шпанска инквизиција још увек добро позната светској јавности, иако се догодила пре пет стотина година и њен број погинулих (100.000), био је само део католичке цркве који је подстакао српски холокауст (750.000 – 1.000.000) и још српски холокауст, који се догодио у ери масовних комуникација и у живом сећању милиона људи, остао je готово непознат изван Србије? Одговор је једноставан и јасан свакоме ко је довољно храбар да то изговори. Британци, Американци, Ватикан, остатак Запада је тако желео. Колективно су имали моћ да промене режим (Тито), моћ да застраше преживеле, новац да подмите и купе тишину, и масовне медије који су практиковали ауто-цензуру.

    Седамдесет година дуги рат Запада против Србије почео је кад су победници и губитници у Другом светском рату постали очигледни крајем 1942. – почетком 1943. године, када су Британци схватили да је совјетска победа извесност и да би послератни политички пејзаж Европе видео Црвену армију како заузима већи део католичке Европе. Тако је почела највећа тајна обавештајна операција у историји Другог светског рата – уништити читаву нацију недужних сведока у историји највећег злочина. Због величине злочина и крајњег кривца, Римокатоличке цркве, превара је постала стратегија за прикривање. Учинити праве кривце (фанатичне католике и муслимане) безименим, а стварне жртве (православне Србе) кривим.

    “Иронија је историје да је Тито требало да буде творевина капиталистичке демократије Велике Британије и Сједињених америчких држава. Његов покрет, чак и на врхунцу, био је мањина која је себи остварила активно непријатељство већине Срба, Хрвата и Словенаца. Наоружавањем покрета, пружајући му услуге БиБиСи-ја (британске радиодифизне агенције) и америчког радија, претварајући демократску штампу у пропагандно средство за њега, шаљући савезничке чиновнике у Југославију да будуискоришћени као пропагандни експонати у својим напорима врбовања, и коначно, скривајући се у свом сопственом огромном моралном ауторитету, Велика Британија и САД су саме себе учиниле директно одговорним за успон Титове моћи.” Из “Мрежедезинформација, Черчилова груба југословенска заблуда“, Дејвида Мартина.

    Да, одлучујућа улога Велике Британије и Сједињених америчких држава у постављању Тита на власт у Југославији је универзално призната, али да ли је британска и америчка подршка Титу заблуда или грешка као што је Дејвид Мартин и многи Срби веровали да је, или је то најстарија стратегија ратовања – непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ?
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  8. #15
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 2/9


    .
    .
    .
    “Војна обмана је стара колико и само ратовање, али је сумњиво да ли је нека војна команда икада употребила обману као основно средство стратешког планирања, тако потпуно и ригорозно као што су Британци урадили током Другог светског рата”. Генерал Ајзенхауер је пригодно закључио, “они (Британци) прибегли су свакој врсти изврдавања”.

    Из „Обмањујући обмањиваче“ од Семјуела Ј. Хемрика

    Генерал Ајзенхауер је био тај који је инсистирао да Дража Михаиловић прими америчку Легију части, своје највише страно војно признање.

    У Генију за Обмане, Ранкин нуди живахну и свеобухватну историју о томе како је Британија блефирала, преварила и шпијунирала свој пут до победе у два светска рата. Како он показује, доследан програм стратешке преваре испливао је у Првом светском рату, ослањајући се на стубове камуфлаже, пропаганде, тајним обавештајним подацима и специјалним снагама. Сви облици преваре се нашли страственог покровитеља у Винстону Черчилу, који је занешен ентизијазмом обмањивања непријатеља у Другом светском рату. Из „Геније за обману: Како је лукавство помогло Британцима да освоје два светска рата“, Николаса Ранкина

    [Председник] Рузвелт га је питао [југословенског амбасадора у САД, Фотића] 20. децембра 1941. године “Како после таквих стравичних злочина можемо очекивати да (Срби) живе у истој држави са Хрватима”. И у ранијој прилици [Рузвелт] је рекао, “требало би Срби да одлуче какву заједницу са Хрватима намеравају да задрже после рата”.

    Хамилтон Фиш Армстронг ми је рекао [Амбасадору Фотићу], “Никада нисмо разумели његов [Черчилов] занос према Титу и његово убеђење да би могао да удаљи Тита од Руса”. Из „Распад Југославије“, Илије Јукића

    Као што је амерички пуковник Роберт Мекдауел истакао, Стаљин је покушао неколико пута од 1942. до почетка 1944. да Британци пошаљу совјетску мисију Михаиловићу и помогну да се спречи рат између четника и партизана. Молотов је рекао Идену (британском министру спољних послова), у новембру 1943. године на крају конференције у Техерану “Радије бих послао нашу мисију Михаиловићу него Титу да сазнају више информација о догађајима тамо”.

    Генерал Корнев, који је упућен за шефа совјетске мисије Титу, у јануару 1944. питао је Била Дикина, који је послат у мају 1943. године, као прва британска мисија Титу, зашто су Британци помагали Титу када Совјети нису имали поверења у војне вредности партизана и сматрали су Михаиловићев покрет отпора као једину групу од неког значаја … у то време, Дикин је рекао: “Мислио сам да Корнев мора да верује да смо помагали Титу због неког тајног политичког мотива”. Из говора Николе Р. Пашића, 15. мај 1993.

    “Према Едварду Кардељу, премијеру Југославије за време Тита, Стаљин је вршио притисак на партизане” да постигну договор са четницима по сваку цену и оснују заједничку војску под командом Михаиловића.”

    Средином 1942. године, међутим, нешто чудно се догодило што је променило совјетску политику према Југославији. На овај или онај начин, суперобазриви Стаљин мора да je добио податке да је постало сигурно да прекине са Михаиловићем без угрожавања односа са Черчилом. Заиста, нагли и драматичан начин на који се промена догодила сугеришу да је совјетска влада сигурно поседовала поверљиве податке, чак и у тој раној фази, да би Черчила убедила да подрже Тита. Наравно, Стаљин није био у позицији и не би био у позицији да помогне Титу у материјалном смислу пре него што је Црвена армија ушла у Југославију.

    Може се узети здраво за готово да је један од Стаљинових фактора одлучивања скоро неодољива могућност довођења совјетске власти до обала Јадрана, чиме се постиже дугогодишњи руски сан приступа ратним морским водама. Неко би помислио да би стари ратни коњ као што је Винстон Черчил, без поштовања према бољшевизму и навикнутог да размишља у стратешком смислу, разумео основне импликације овог преокрета у Совјетској политици. Али није.

    Из Мреже дезинформација Черчилове југословенске заблуде, Дејвида Мартина

    Јадни Дејвид Мартин и Стаљин, обоје су загризли британски мамац да је Черчил подржавао Тита јер су његове снаге убијале више Немаца. Стаљин, за разлику од Черчила и Велике Британије, који су били безбедни иза британског канала (Ламанша) и америчке флоте, заиста су бринули о томе ко је убијао више Немаца, док је Совјетски Савез патио од разорних губитака и огромних жртава у 1941-1942. А ко је био извор лажних обавештајних података који је променио Стаљиново мишљење од подршке Михајловићу до подршке Титу, зашто нико осим самих Британаца. И господин Мартин такође жели да поверујемо да Черчил није могао да види да предаје Југославију комунистима. Дејвиде, то је управо оно што је Черчил желео да уради са Југославијом –да је преда комунистима.

    Черчил је рекао Меклину, „Да ли намеравате да живите у Југославији после рата? Меклин је одговорио: „Не“. Черчил је одговорио: „Ни ја, и што мање ти и ја бринемо о облику владе коју ће поставити, тим боље.“ Из „Источних праваца“, Фицроја Меклина

    То је win – win за Британце. Да је Тито урадио онако како су Британци очекивали и да је следио предратну анти-српску политику Комунистичке партије Југославије и пустио „Братство и јединство“ да прикрије српски холокауст, онда је то победа. С друге стране, ако је Тито деловао као прави комуниста, онда би Британци пропагирали то „погледајте, Тито је комуниста који напада Католичку цркву, стога је све то само комунистичка пропаганда и не треба јој веровати“, још једна победа. Међутим, доприноси које је Србија дала у Првом светском рату савезничкој победи и револуција од 27. марта у Другом светском рату, запањила је свет, и Михаиловићева славу почетком рата, њихово одобравање широм света и резервоар добре воље дали би сваком Србину огроман кредибилитет за оптужбе против Католичке цркве. Дакле, Британцима је било потребно да спрече Српску православну победу по сваку цену уништавањем Михаиловићевог угледа. Оно што је заиста бринуло Британце као што ћемо видети је какав ће свет бити после рата. Српски пион би био жртвован да спаси римокатоличку краљицу за наредну партију хладноратовског шаха.

    Увод изнад служи као обимна илустрација да покаже да је историја Југославије у Другом светском рату најсложенија, најпротивречнија и парадоксална у модерној светској историји. Само размотрите следеће:
    У Југославији за време Другог светског рата, наћи ћете најватреније нацистичке савезнике, католичку Хрватску и највећег анти-нацистичког непријатеља, Православну Србију
    Председник Рузвелт подржава Дражу Михаиловића и српски православни про-западни и демократски покрет отпора, док Британци пружају подршку тзв. комунисти Титу.
    • Стаљин подржава српског православног Михаиловића док се његово мишљење не промени захваљујући британској превари.
    Михаиловић и српски православни отпор се боре против нацистичке Немачке када је на врхунцу своје моћи, али према Британцима, почињу да сарађују са Немцима чим немачки пораз постаје неизбежан.
    Черчил шаље изасланике Титу који су му лично одани, укључујући и његовог сина Рандолфа и његовог секретара Вилијама Дикина, док Британци шаљу поручника Вилијема Бејлија Михаиловићу. Бејлијев непосредни претходни задатак је био да организује хрватску комунистичку емиграцију у Канади за обуку за герилски рат тако што ће их убацити у Југославију. Док је са Михаиловићем, Бејли покушава да организује атентат на Михаиловића.
    Британци тврде да подржавају Тита јер је ефикаснији у борби против Немаца, али амерички генерал Ајзенхауер оптужује Британце за кукавичлук због одбијања да се боре против Немаца и одлагање Дана Д скоро две године.
    Титов комунистички покрет је једини покрет отпора подржан од стране Британаца. Он прима више материјалне помоћи од свих других покрета отпора у Европизаједно. Много већи (сразмерно величини својих земаља) и ефикаснији француски и италијански комунистички покрети отпора не само да не добијају помоћ од Британаца, него им се Британци противе.
    Амерички шеф морнарице поморских операција, адмирал Ернест Кинг зауставља све заједничке поморске операције са Британцима, након британске саботаже највећег обезбеђивања конвоја (Конвој ПК 17) у Русију.
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  9. #16
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 3/9


    .
    .
    .
    Већина данашњих проблема у бившој Југославији и катализатор ратова 1990-их могу пратити своје корене директно у начину на који је Југославија изашла из Другог светског рата. Тачније, проблем Срба (како у Србији, тако и у дијаспори) с којим су се суочавали од Другог светског рата је да је њихова историја лаж. Најмонструознија лаж 20. века заснована на дезинформацијама, полу-истинама, потпуним измишљотинама и пропаганди, измишљене првенствено од стране Британаца, Ватикана и САД. Чак и такозване ревизије, као што су „комунистичке кртице у британској обавештајној служби које су заварале Британце у подршци Титу“ су само још једна британска обмана, дакле лаж заснована на лажи.

    Стандардни западни разлог због ког су Британци (који су били „задужени за Југославију током рата) издали Србију у Другом светском рату био је да су Титови комунистички партизани били ефикаснији борећи се против Немаца него српски православни (четнички) отпор. Као што ћемо видети мало касније, Британци стварно нису марили ко је убијао више Немаца по том питању у Југославији. Међутим, када су објављени извештаји савезничких обавештајних официра, постало је јасно да су стварни и могући војни доприноси и снага српског православног отпора била наређења већа него код партизана. Прича да српска дијаспора барем изгледа да верује да смо „ми (САД / Велика Британија) били преварени од стране комунистичких кртица које су подржавале Тита“. Истина је да је прича о „комунистичкој кртици“ само још једна лукава игра обмане (баш као и лажно оружје за масовно уништење које је коришћено против Ирака и у коју је поверовала већина неиспитаних Американаца). Дакле, хајде да испитамо теорију комунистичких кртица.

    Званичник америчког Стејт департмента и истраживач шпијунаже за време Хладног рата Семјуел Ј. Хемрик доказује ван сваке разумне сумње да је, као што нам „Бостон Глоб“ говори у осврту на његову књигу, „Обмањујући обмањиваче“, Филбија и његова четири сарадника који су били откривени 1967. године због преношења тајних информација Совјетима, били су у ствари несвесни алат у кампањи дезинформација у режији својих претпостављених у британској обавештајној служби. „Другим речима, оно што су Британци урадили било је не да разоткрију Филбија и друштво, већ да их искористе као несвесне саучеснике који би преносили дезинформације Совјетима, отуда и назив Хемрикове књиге Обмањивање обмањивача. Дакле, у стварности, између осталог, Совјети су преварени од стране Британаца у веровању да је Тито био легитимни вођа отпора, уместо онога што је заиста био – оруђе Британаца. Као што је већ поменуто, Молотов је тражио британску помоћ (коју су Британци одбили) да пошаље совјетску мисију Михаиловићу како би прикупили податке и спречили грађански рат између партизана и четника. Совјети практично нису имали никакав контакт са Титом најмање три године и били су веома сумњичави у вези са британским ангажовањем са Титом. Управо су Британци били ти који су контролисали Тита, а не Совјети.

    Даље, узмимо случај Џејмса Клагмана, човека ког су Британци ставили у службу за југословенски одсек у Специјалним извршним операцијама у Каиру. Клагмен је, судећи према „теорији комунистичких кртица“, фалсификовао податке који су долазили из Југославије у циљу учвршћивања партизанске слике и умањивања четничких доприноса. Да будемо сигурни, Клагман је заиста то урадио, али да ли је био кртица? Апсолутно не, Клагман је био добро познат, чак ватрени комуниста у Енглеској и то годинама пре рата.

    „Клагман је био окорели комуниста и стаљиниста који се придружио Комунистичкој партији Велике Британије 1933. године док је још био на Кембриџу. Био је отворен и милитантни комуниста који је написао „Историју Комунистичке партије Велике Британије, од Троцког до Тита“ … Клагман је био у средишту мреже дезинформација која је обухватала припаднике специјалне операције, специјалних операција Каира, британске Тајне службе, британске радиодифузне агенције (БиБиСи), извршиоца политичког ратовања. Из чланка објављеног у Serbiannа.cоm историчара Карла Савића.

    Клагманови надређени у британској обавештајној служби намерно су га поставили на ову позицију, рачунајући да ће учинити оно што је он и урадио. Аналогија би била да ставимо звечарку у кавез са зецом и да видимо да ли би змија убила зеца. Наравно, змија је убила зеца, и наравно, Клагман је фалсификовао податке који су долазили из Југославије у Титову корист. Клагманова улога је била да превари Совјете како би преусмерили своју подршку са Михаиловића на Тита. Британски католици су дошли до истог закључка да је Тито био бољи за Католичку цркву него осветничка православна Србија. Док су британски и амерички шпијуни стационирани са Михаиловићевим снагама изашли из Југославије, оштро су протестовали због фалсификованих података који су приписивали партизанима четничке нападе на немачке снаге. Ови протести требало је да упозоре глуве, слепе и глупе Британце да су имали комунистичку кртицу, али нису, јер су Британци већ знали да је Клагман био њихова кртица.

    „Конзервативни и ревносни католик, Гринлес молио се сваке ноћи да Бог помогне његовим пријатељима да пронађу свој пут до праве вере. Када је Клагман умро, Гринлес је написао импресивно великодушно писмо уреднику Клуба специјалних снага у којем је рекао … „препоручио сам га за наредника пре него што сам отишао у Југославију на задатак“. Из Мреже дезинформација, Черчилових југословенских заблуда, Дејвида Мартина.

    Одувек је постојао јак католички утицај у британском Министарству спољних послова. Иако су Срби ограничили напад на хрватску католичку цркву и марљиво избегавали све што је могло да обухвати критике Ватикана или католичке цркве широм света, чини се да су барем извесни католици у Министарству спољних послова пропустили да препознају разлику. Убеђен да је Михаиловић био анти хрватско-католички фанатик, они су били склони да посматрају његов покрет са озбиљном сумњом чак и пре него што су пронашли други покрет коме би придали своју наклоност. Била је то сумња која је створила толико трења између Министарства спољних послова и југословенске владе. Из Изневереног савезника, нецензурисана прича Тита и Михајловића, Дејвида Мартина.

    Нормално, било би јако чудно да се било где у 150 година дугој историји борбе између Католичке цркве и комунизма нађу да раде у заједничком циљу, осим, наравно у том парадоксу историје Југославије у Другом светском рату – где је горе доле и где је црно бело.

    Ако је Черчил био у заблуди о Титовој снази или намерама, помогао је својом властитом обманом хировито интервенишући у обавештајном ланцу. Као премијер, он је информисао британске агенте и давао широке наговештаје о препорукама које би могли да учине. Понекад их је поново интервјуисао када су се вратили у Лондон. Из ХроникаКрајине. Историја Срба у Хрватској, Славонији и Далмација, Срђе Трифковић

    То је велико „ако је Черчил у заблуди“, вероватније је да је Черчил водио превару у вези Титове снаге и намере. Овде сам уклонио остатак става који се тиче разматрања Др Трифковића.

    То да су Операције обмана мало познате или јавно расправљане је знак њиховог успеха. Иако тајне операције често производе спектакуларне резултате, један од њихових основних особина је да порекло догађаја остане тајна – да историјске заслуге или кривица падну на невине, на људе који делују самостално, или још боље, на пуке случајности. Сама чињеница да је познато да је тајна операција покренута од стране обавештајне агенције, обележава је као значајан неуспех. Од „Очајних превара, Британске тајне операције у Сједињеним Америчким Државама 1939– 1944“,Томаса Е. Мала

    Британски систем за манипулисање несвесних немачких или комунистичких агената, које затим пуни дезинформацијама или Хитлер или Стаљин, познат је као Систем дуплог крста, представљеног римским бројевима ХХ. Комисија дуплог крста састојала се од двадесет обавештајних оперативаца на чијем челу је био Џон Ц. Мастерман. Британци су толико усавршили дезинформисање и преваре кроз систем дуплог крста да ни један немачки агент који је радио у Британији, није био свестан да је насамарен од Британаца. Британска обавештајна служба једноставно је применила већ сјајно делујућу операцију обмане представљеном системом дуплог крста у Југославији.

    „Помоћу система дуплог крста активно смо водили и контролисали систем немачке шпијунаже у овој земљи“ … Из тог разлога је често боље да гледате непријатељског агента него да га се докопате, и да оспорите његову корисност негирајући му приступ важним информацијама и снабдевајући га оним што је познато као „пилећа храна (дезинформације).“ Из Система дуплог крста у рату 1939–1945. Џона Ц. Мастермана

    То је учинило издају Србије још једним win-win-ом за Британце, окривљујући својим (британским) подлим махинацијама њихове стварне непријатеље (комунисте). Прави и ефикасни фалсификатори југословенске ратне службе били су Рандолф Черчил, Вилијам Дикин, и Фицрој Меклин, све послушници Винстона Черчила. Дикин и Меклин су управо стварали читаву фантазија процене партизанске бројчане снаге у Србији, која је коришћена као централни и убедљив разлог за напуштање Михаиловића. Касније, када су њихове процене приказане као тотална глупост, они никада нису оповргли своју причу. Злочин који је Черчил починио против Србије захтевао је да онима који су му били несумњиво и лично одани буде поверено његово погубљење.
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  10. #17
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 4/9


    .
    .
    .
    Никада није било званичног британског извињења или признања њихове такозване југословенске грешке. То су све приче, а оне су управо то, непоткрепљене приче треће стране Черчила који се позива на своју одлуку да подржи Тита као грешку. Нити извињење било од мајора Гринлеса, ватреног католика који је промовисао комунисту Клагмана на Специјалним операцијама у Каиру чак и након што је знао о Клагмановој улози у издаји Михаиловића. Постоји америчка народна изрека која каже „превари ме једном- срам те било, превари ме двапут – срам ме било“. Очигледно, српска заједница у Америци може бити преварена заувек. Како кажу у Вегасу, неприлика је била ту. У ствари неприлика је била ту још од краја 1941. године, када је пуковник Бејли отишао у Канаду да регрутује хрватске комунисте како би формирао анти-српску герилску војску коју би Британци контролисали.


    Права историја предратног периода и Други светски рат

    Историја Другог светског рата и предратни период је толико изманипулисана и мрачна да служи потребама Хладног рата следећи стварну, а не само заборављену историју:

    Британци и Американци заглибљени у деценију дугу Велику депресију, знали су да остајући сами, Совјетски Савез би имао највећу светску економију и најмоћнију војску до 1950. године.

    „Велика Британија, Француска и Ватикан промовишу фашизам у Европи, укључујући довођење Хитлера на власт у Немачкој као „бедем против бољшевизма“. Чак и званичници америчког Стејт департмент су имали сличне погледе: „Само нацистичка Немачка може да остане напредна у односу на совјетски бољшевизам у Европи … многи каријерни званичници Стејт департмента делили су Балетов цинични ентузијазам за Хитлеровим талентом“. Из „Дивне плаве звери“ Кристофера Симпсона

    Додатно олакшавајући Мусолинију у Италији, Франку у Шпанији и Хитлеру у Немачкој, Ватикан је организовао фашистичке снаге у „Интермариум“ (простор између Балтичког и Јадранског мора) завесе католичких држава – Литваније, Естоније, Летоније, Пољске, Аустрије, Мађарске, Чехословачке, и наравно Хрватске (привремено део веће православне Југославије) као политичку/ војну баријеру против Совјетског Савеза.


    „Мисија у Москви“, видео

    Документарни/драма филм „Мисија у Москви“ је производња Ворнер браће из 1943. заснована на књизи истог имена аутора Џозефа Дејвиса, америчког амбасадор у Совјетском Савезу у периоду непосредно пре избијања Другог светског рата. Амбасадор Дејвис је одобрио сценарио као верни приказ своје књиге. Кључна ствар када Дејвис вози кући долази пред крај филма, када у публици са Стаљином, Стаљин говори Дејвису да већ годинама Велика Британија намерно олакшава Хитлеров успон на власт и агресивну политику како би се подстакао рат између Немачке и Совјетског Савеза и да када главни борци исцрпе сами себе, Британци би се придружили да поделе ратни плен. Стаљин је даље навео да је колективна безбедност напор између Совјетског Савеза и Западних сила да одврате Немачку од агресије једина нада за спречавање рата. И у таквом одсутном безбедносном аранжману, Совјетски Савез би био приморана да предузме радикалне мере тражења споразума о ненападању са Немачком. Наравно, Британци и Французи су одбацили Стаљинову понуду и рат је дошао онако како су сви знали да ће доћи.

    Хитлер није желео да освоји Велику Британију, уместо тога тражио је савез (као приморску допуну немачким копненим снагама) са Британијом у његовом анти-совјетском (руском) крсташком рату.

    „Они [Невил Чемберлен, Лорд Халифакс, Сер Џон Сајмон, и Сир Самјуел Хор]) били сигурни да је једино Совјетски Савез био једини непријатељ Сила осовине и да могу [У]) врло лако доћи до посла као што је договор са Хитлером.“ Из „Обриси светскеисторије“, Х. Г. Велс

    „У свом плану за будућност Немачке, Британији је додељена улога као неосвојеној и независној нацији која ће постати немачки поморски савезник. Она ће деловати као браник против Сједињених Држава, док Фирер не заврши преузимање целокупног континенталног копненог дела већег дела Европе. Савремена академска ученост је показала да, далеко од тога да покренути ирационалном англофобијом, Хитлерови циљеви спољне политике су изузетно доследни – ако мегаломанијакални- током своје каријере. Достигнуће његовог крајњег циља немачке диктатуре на целом свету, зависио је од постизања споразума са Великом Британијом. Из Десет дана до судбине: Тајна прича о Хесовој мировној иницијативи и британски напори да се нагоди са Хитлером, Џон Костело

    У једној од најбизарнијих епизода Другог светског рата, 10. маја 1941. године, Рудолф Хес, помоћник фирера за Немачку, спустио се падобраном на шкотско тло. Костело користи материјал са којих је недавно скинута ознака тајности да одговори на 50 година спекулација о правом циљу мисије Хес. Његова књига нуди нека запањујућа открића. Међу њима су: истакнути чланови британских владајућих кадрова (коју је предводио секретар спољних послова Лорд Халифакс) покушао је да испреговара компромисни мир са Хитлером у време пада Француске у 1940; премијер Черчил је морао да блефира и злоставља своју ратну владу у одбацивању Хитлерове примамљиве мировне увертире; Фирерова наредба о заустављању од 23. маја 1940, било је ратно лукавство да убеди британску владу да прихвати договор. Што се тиче мисије Хес, архива сада показује да је помоћник фирера донео не само ауторитативни предлог за мир, него и позив од Хитлера да подржи Немачку у предстојећем крсташком рату против Совјетског Савеза. Из прегледа Десет дана до судбине

    • Фракција Конзервативне партије окупљена око Винстона Черчила, који је био заинтересован за уништавање Совјета као и Чемберлен, Халифакс и Хорс нису веровали у потоњу и прибојавали су се да некадашњи може превладати у рату са Немачком, тако да је његова препорука била да се САД ухвати у ратну замку, што је и покушавано обимном пропагандом кампањом у САД 1940. – 1941. Видети „Какоје Британија покушала да изигра САД у рату“, из месечног магазина Другог светског рата.

    „Отишао сам до очевог (Винстоновог) купатила …“Седи драги дечаче … Мислим да видим свој пут. Наставио је своје бријање. Био сам запањен и рекао сам: „Да ли то значи да можемо да избегнемо пораз?“ – што је изгледало вероватно – или „да дотучемо копилад“ – што је изгледало невероватно. Он се окренуо и рекао: „Наравно да мислим да их можемо победити.“ Ја: „Па, ја потпуно верујем у то, али не видим како то можете да урадите“. До тог тренутка је осушио и обрисао лице сунђером и окрећући се према мени, рекао великом јачином: – „Ја ћу увући САД у рат“. Речи Рандолфа Черчила, из Очајних обмана, британске тајне операције у Сједињеним Државама од 1939- 1944, Томаса Е. Мала.

    Период између пораза Пољске и инвазија Холандије и Француске је исправно означен као „лажни рат.“ Другим речима, докле год немачка агресија наставља ка истоку према Совјетском Савезу, Британија и Француска нису имали никакав разлог или жељу да се истински боре против Немачке. После свега, ово је доследност у складу са правим политичким циљем Британије – искористити Хитлера као „сврсисходног идиота“ у међусобном уништавању своја два највећа континентална противника – Немачке и Совјетског Савеза.
    Међутим, немачки генералштаб, пошто је искусио два фронта у Првом светском рату инсистирао је на суочавању са Француском и Британијом пре напада на Совјете. Као ствар стратешког планирања, генералштаб је увек сматрао Енглеску као немачког историјског непријатеља, и заиста је подржао немачки Рапало споразум о сарадњи са Совјетима у 20-им. Међутим, нацистичка Немачка није учинила озбиљан напор да освоји Британију, иако је вероватно била у оквиру њених интереса. Лондон Блиц је био „шамар на зглобу“, гест који су Британци тако разумели, и такво је било „чудо код Данкерка“. Није било никаквог чуда. Хитлер је обуставио своју војску и поштедео британске експедиционе снаге као мировну понуду Британцима.
    8. децембра 1941. године, дан након јапанског напада на Перл Харбур, Черчил каже „победили смо.“ Ми је значило САД и Велика Британија, али свакако не Југославија или Руси. Од тог датума оно што је бринуло Британце није била судбина Немачке, која је била запечаћена, него како ће Европа изгледати после рата. Да ли ће и даље постојати Совјетски Савез, знатно смањена и ослабљена земља, или снажан Совјетски Савез који опкорачује нацистичку Европу, само би време могло да каже.
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  11. #18
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 5/9


    .
    .
    .
    Српски државни удар који је срушио владу регента Павла прекинуо је немачки распоред за Операцију Барбароса на критичних шест недеља. Председник Рузвелт, чија наклоност је јасно била на страни Србије током рата, рекао је да је овај догађај био прекретница рата. Џон Киган, угледни британски војни историчар, назвао је српски пуч од 27. марта (који је имао огромну подршку народа широм Србије) „једним од највећих дела пркоса тиранији у европској историји“.
    Ово одлагање напада на Русију како би тај нацистички ратни командант могао да пружи одушка у инату против једне мале балканске земље која се усудила да пркоси је вероватно једина најкатастрофалнија одлука у Хитлеровој каријери. Тешко да је претерано рећи да је поступајући тако тог мартовског поподневау канцеларији у Берлину, у тренутку грчевитог беса, Хитлер одбацио својупоследњу златну прилику да победи у рату и да направи Трећи Рајх, који је створио таквом запањеношћу варварског генија, највећег царства у немачкој историји и њега као господара Европе. Фелд–маршал фон Браучиш, врховни командант немачке војске, и генерал Халдер, надарени начелник Генералштаба, морали су да га се сете са дубоким горчином, али и са више разумевања његових последица од оних које је показао у тренутку његовогнастајања, када их је касније дубоки снег и руска температуре испод нулепогодиила три од четири недеље мање од онога што су мислили да им је потребно за коначну победу. За све доцније, они и њихове колеге генерали би кривили пренагљену, непромишљену одлуку сујетног и веома љутог човека за све несреће које су наступиле. Из Успона и пада Трећег Рајха, историја нацистичке Немачке, Вилијема Л. Ширера, Сајмон и Шустер, Њу Јорк, 1960.
    Први и највећи анти-нацистички покрет отпора је формиран од стране српских остатака Југословенске армије која се није предала под командом Драже Михаиловића. Ово не би требало да представља изненађење за било кога, укључујући Британце и Стаљина (због чега је Стаљин подржао Михаиловића) као војни учинак и јунаштво Срба у Првом светском рату и вековима дугу традицију герилског ратовања непревазиђена је међу свим борцима у Европи и својство Срба да трпе патњу и сиромаштво без предаје је непревазиђено у светској историји. У после средњовековној ери ратовања, када су губици земље достигли 5% њеног становништва, чак су се и најпосвећенији и најхрабрији (на пример Конфедерација држава у америчком грађанском рату или Јапанци у Другом светском рату) предали, иако је Србија у Првом светском рату изгубила скоро трећину њеног становништва, укључујући и преко 50% укупног мушког становништва, још се није предавала. Британци су добро знали да Србима није потребна комунистичка идеологија да би их мотивисала да се боре против нациста. Знали су да је јуначки отпор страној инвазији у српској ДНК и да су имали посла са људима који би се буквално борили до смрти за своја уверења.
    Пешадија, а нарочито Срби, извели су велике подвиге издржљивости, због тога што су све урадили на ногама. Њихов систем снабдевања унапред је смркнуто једноставан: они нису уопште носили храну са собом, само муницију, ослањајући се на било шта што би осиромашено сељаштво из својих домова могло да им обезбеди. Као резултат тога многи који су изашли као бронзани борци завршили су као ходајуће утваре, махагони претвара у восак, али су наставили да ходају, остављајући далеко иза себе не само француске коњанике, али чак и британске порције камиона. Такав фанатизам је одговор на збуњен коментар који је [Немац] Хинденбург направио касније: „Без одмора, чинило се НЕМОГУЋИМ да непријатељ изведе јаке снаге према Скопљу … Како би превазишао проблеме снабдевања, јер смо имали потпуно уништене железнице и путеве? „Оно што Немци нису могли да униште био је српски дух. Из „Новембра 1918. године“ од потпуковника Гордона Брукса-Шепарда.
    Колапс Солунског фронта, због неупоредиве храброст и борбене вештине Срба, брзо је довело до пораза Бугарске, Аустро-Угарске и Турске. Ово је значајан догађај, а не улазак САД у рат који је окончао Први светски рат. Српски војник је сматран за најбољег борца у свету. И Стаљин и Черчил су то знали.
    Нови докази који су били на располагању након завршетка Хладног рата снажно указују на то да је мисија Рудолфа Хеса у Британију 1941. године постигла разумевање да ће Британци дати нацистичкој Немачкој одрешене руке да се боре против Совјета држећи Западни фронт неактиваним. За детаљну историју овога погледати „Десет дана до судбине“ Џона Костела. Дакле, оно што се десило у Западној Европи био је de facto мир између Велике Британије и Немачке током Другог светског рата. Ово је навело генерала Ајзенхауера да забележи у својим приватним мемоарима да је британско одбијање да отвори други фронт како би се ослободили Совјети било издаја савезничке ратне стратегије. Ајзенхауер, како је наведено у канадском документарцу о Дијеп Препаду, коментарисао је својим колегама америчким официрима о британском кукавичлуку.


    Дијеп видео

    „Дијеп“ је продукција канадске радидифузне корпорације која приказује катастрофални амфибијски напад на град Дијеп у француској Нормандији. Дакле, као што нам је видео снимак показао, Британци тврде да након три године ратне мобилизације, нису могли довести довољно људи да покрену инвазију у Француској крајем 1942. године, затегнули свој кредибилитет до тачке пуцања, отуда и Ајзенхауеров излив беса. Две године британских тактика одуговлачења пружиле су Немцима довољно времена да изграде атлантски зид који је јунску инвазију из 1944. године учинио много скупљом. „Дјеп“ производња и датум изласка су поучни, 1992. и 1993. године, одмах након пада Совјетског Савеза. Дјеп је још увек свежа ствар међу Канађанима с обзиром да су претрпели све губитке, али нису могли да се жале због тога пошто би велика превара у историји Другог светског рата била неоткривена док је још било од знчаја. Документарна драма је показала да су Британци лагали Канађане о немачкој одбрамбеној снази и британским обећањима за ваздушну и поморску подршку у пуцњави. У основи, Британци су осигурани да би био неуспех уколико би доказивали на тај начин да је други фронт који је генерал Ајзенхауер захтевао био немогућ крајем 1942. године. Иако Британци нису прихватили Хитлерову понуду анти-совјетског савеза из страха да би Совјети можда могли да победе, Британци су осујетити америчку жељу да одмах пруже војну помоћ Русији за више од две године тиме изазивајући више милиона смртних случајева и више хиљада уништених градова у Совјетском Савезу.

    Британци су детаљно учили до лета 1941.године како је Католичка црква подстакла усташки покољ српских православаца у Независној држави Хрватској. Број погинулих до краја лета 1941.године био је преко 500.000. Јасеновац је постао први логор смрти у Европи.

    „Оружани отпор нацистичкој окупацији је почео у Босни, и тамо су хрватски фашисти почели истребљење Срба које је, у свим аналима Другог светског рата, било једино надмашено свирепошћу масовног изумирања пољских Јевреја.“ Из „Енциклопедије Британика“ 1954.

    „Судећи по речима папе Пија XII, Хрватска је била пример, да не кажем идилично краљевство, са којим је Света Столица била нестрпљива да успостави дуготрајне и званичне односе како би се заварила савремена достигнућа на историји своје славнепрошлости – то није била земља у којој су стотине хиљада православаца били заклани због верских и расних разлога, где су крваво прогоњени Јевреји и Роми. Из„Тишине Пија XII“ Карла Фалконија

    Британија, почевши од краја 1941. године започела је са регрутовањем познатих хрватских комуниста у Канади за обуку и убацивање у Југославију, упркос познатим подвизима српског православног отпора. Природни непријатељ ових Британаца који је инспирисао и подржавао герилску војску био би српски православни отпор Драже Михаиловића. Ова сама операција треба да доведе у питање ко је Тито заиста био. Недавно обелодањене гласовно/језичке анализе ЦИА-е човека кога је свет звао Титом, снажно указује да он није био изворни српско-хрватски говорник, него највероватније да је био родом из Пољске или Русије. То само повећава доказ да је Тито из Другог светског рата био цела творевина британске обавештајне службе.

    Снаге Михаиловића играле су важну улогу у савезничкој победи у Северној Африци, уништавајући велике количине немачког ратног материјала на пругама у Србији. Доприноси за ратни напор од стране партизана су минимални, једноставно зато што нису имали присуство у Србији током критичних година рата, плус њихов главни војни напор био је усмерен против српског православног отпора. У истом периоду када је српски православни отпор уништавао немачки ратни материјал у Југославији, Британци су саботирали снабдевање конвоја у Русију.

    Битка за Стаљинград је зуставила немачко ширење у Русији. Међутим, одлучујућа битка Другог светског рата истакнута је код Курска у јулу – августу 1943. године. Овде је Немачка је заиста поражена и од тог тренутка, Немачка ће бити на линији одбране и у повлачењу. И сви су знали да ће Немачка изгубити рат. Совјетски Савез је био припремљен да победи – Дан Д или без Дана Д. То је плод пропаганде Хладног рата, као и обмана почињена од стране западних историја да уздигне Дан Д (6. јун 1944.) на исти ниво важности као и Курск.

    Немачка је изгубила скоро онолико људи који су се борили против Руса сваког месеца четири године, као што се борила против Американаца и Британаца од Дана Д до краја рата. Из британског угла (али не америчког, захваљујући председнику Рузвелту) Дан Д је био мисија спасавања Немачке (и њене огромне индустрије) од Совјета.

    • Иронично, победа Црвене армије код Курска осудила би на пропаст Дражу Михаиловића и српски народ. Све до Курска, британска влада и америчка Републиканска странка (Џон Фостер Далс) промовисале су план који захтева да Немачка ограничи своје освајање на немачка говорна подручја у Европи и Алијансу западних савезника (САД / Велика Британија) са Немачком против Совјетског Савеза.
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  12. #19
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 6/9


    .
    .
    .
    „Временом су Ален Далс и његов брат Џон Фостер Далс постали двојица најутицајнијих заговорника тактике сепаратног мира у елитним америчким круговима. Џон Фостер Далс, увелико виши стручњак за спољну политику за Републиканску странку, јавно је изјавио у пролеће 1943. године да је Пољска место где се подвлачи црта против Совјета. Ален Далс је у међувремену оспорио Рузвелтов договор да тражи безусловну предају Немачке.“ Из Дивне плаве звери, Кристофера Симпсона.

    • Након Курска, било је свима јасно да ће Црвена армија одлучно да победи у Другом светском рату и да не би било шансе за стабилизацију Источног фронта у западном Совјетском Савезу. Оно што се налази испред је подељена Европа са Совјетима који заузимају много, ако не и све земље католичке завесе, или можда и целу Европу.
    Месец дана након Курске битке, бригадир Фицрој Меклин стигао је у Титов штаб уз обећање да ће помоћи партизанима како би осигурали комунистичку победу.
    У међувремену Британци су захтевали самоубилачке акције од Михаиловића без икаквих војних последица, које би позвало огромну немачку одмазду у сразмери од 100 српских цивила убијених за сваког Немца. Михаиловић горко примећује да су „Британци спремни да се боре до последње капи српске крви.“

    У фебруару 1944. године, капетан Валтер Менсфилд се вратио у Вашингтон,водећи са собом капетана Бору Тодоровића, једног од Михаиловићевихпоручника. За кратко време га је преуземо пуковник Алберт Сеиц. У суштини њихов извештај је био да је Михаиловић контролисао целу Србију и великеделове Босне, Херцеговине и Црне Горе: да, осим неколико мањих команданата које је Михаиловић одбацио, они нису нашли никакве доказе сарадње; и да, с обзиром на савезничку помоћ, Михаиловић је могао да мобилише четничку војску од 250.000 или више … Председник Рузвелт и Стејт департмент су били толико задивљени извештајем капетана Менсфилда и пуковник Сеица да је крајем марта 1944. године одлучено да се одмах отпреми закуп о најму помоћиМихаиловићу. Припреме су обављене. Телефонски позив је дошао од Черчила.Пошиљке закона о најму помоћи су отказане. Из Издаје савезника, нецензорисана прича о Титу и Михаиловићу, Дејвида Мартина.

    До средине 1943-1944. године, сви су знали да је Немачка поражена, цео свет зна остатак приче – Тито је победио у Југославији, а Србија је потпуно поражена, борећи се истовремено са комунистичким партизанима подржаним од Британаца, нацистичком Немачком, хрватским Усташама, босанским Муслиманима, Албанцима и потенцијално са Црвеном армијом, све то док су били бомбардовани од стране британских и америчких ваздухопловних снага. Али зашто би Британци помагали комунисти (Титу) у рату који подстрекују да униште Совјетски Савез? Онда, поставимо се у позицију Британаца. Заиста нису имали избора. Чак и ако су Британци били у потпуности захвални свим српским жртвама, апсолутно им је био потребан „комуниста“, тачније анти-српска победа у Југославији. Они су препознали ово већ крајем 1941. године, када је пуковник Бејли послат у Канаду да регрутује хрватске комунисте за британску контролишућу анти- српску православну војску. Британци, чији је стратешка брига била послератни политички пејзаж Европе, послали су искусног анти-комунистичког оперативца (Меклина) комунисти (Титу) да му помогне против про-западних, про-демократских Срба Драже Михаиловића у рату који су они (Британци) изманипулисали како би уништили комунизам (Совјетски Савез).

    Онда Британци кажу – Тито убија више Немаца и због тога му помажемо. Али, нису ли то они исти Британци које је Ајзенхауер оптужио за издају и кукавичлук зато што се нису истински борили против Немаца две године? Да, то су исти они Британци.

    Не, британска подршка Титу није имала никакве везе са убијањем Немаца. Знали су да је Немачка поражена. Дакле, шта је мотивисало Британце да створе Тита?

    Британске акције у Југославији биле су коначно све о српском холокаусту. Британци и Американци су знали да би као резултат битке на истакнутом Курску, Европа била подељена са Совјетима који заузимају велики део католичке Европе. Они су такође знали да је комунизам имао утицаја на већину становништва у две велике католичке земље, Француској и Италији (где су комунисти били ефикасни у отпору против нациста, али нису добили никакву помоћ од САД / Велике Британије).

    „Најважнији чињеница политичког живота широм Европе после Другог светског рата била је масовни прелазак на левицу. Разочарани старом линијом конзервативне политике и политичара које су кривили за сукоб, милиони Европљана прихватили су комунистичка и социјалистичка обећања промене. Комунистичке партије су нарочито постале изражене у Француској и Италији, где су урбани радници одавно били изложени марксизму.“ Из предговора за Историју Другог светског рата, Ерика Северејда.

    Дакле, ситуација са којом су се западни савезници суочили на крају Другог светског рата била је совјетска окупација од Интермариума католичких земаља на истоку и масовне народне подршке комунизму и социјализму у Француској и Италији.

    Британци су били у позицији заједно са Американцима (али не и Совјетима) да знају чињенице на терену које су у вези са српским холокаустом и улогом католичке цркве тачно до папе Пија XII. Они су такође схватили да након Курска, Европа би била подељена, као и дуга идеолошка борба са комунизмом и том прпагандом, и тврди да морална надмоћност (с обзиром на искуства капитализма који је произвео два светска рата и Велику депресију у првој половини двадесетог века) биће од пресудног значаја за победу. Једноставно речено, Британци и Американци су страховали да би српска православна победа у Југославији довела до српске одмаздне правде, а која би врло вероватно довела до пада папства и можда целе Римокатоличке цркве у време када је Совјетски Савез уживао огромни углед у својој улози у победи над нацистичком Немачком и у време када се масе у Европи, радикално пребацују на левицу.

    Другим речима, ако је Ватикан био изложен као саучесник у масовним убиствима, ако је Пије XII завршио на оптуженичкој клупи у Нирнбергу, већина западне Европе могла би да постане комунистичка на слободним изборима. Прикривање српског холокауста од стране Тита и Запада био је тачно „тајни мотив“ који Совјети нису могли да одгонетну. Због тога је Југославија постала највећа обавештајна операција Другог светског рата.


    „Дуче,

    У одбрану своје оданости према Вама, надам се да могу одступати од форме строгогвојног протокола, како би правда могла да превлада, и из тог разлога журим да пишем о једном случају који сам лично отишао да проверим и који се догодио пре три недеље. Након обиласка Дистрикта Столац, Чапљине и Љубиња, био самобавештен од стране једног од наших обавештајних официра да су Павелићеве усташе, претходног дана, нанеле неку врсту злочина у селу Периодић (српско село у Босни) и да ако се прочује, локални Срби ће поново постати узнемирени и потресени.

    Недостају ми речи којима бих писао о ономе што сам тамо открио у великој учионици. Открио сам покољ учитељице и 120 њених ученика. Ни један од ученика није био старији од дванаест година. То је био злочин, неприлична и непристојна реч која превазилази сво лудило. Многима од њих су одрубљене главе које су тако постројенена студентским клупама. Црева су била извађена из прорезаних стомака од стране усташа и као новогодишње траке протезале се преко плафона прикована за зидове. …

    Злочинци су се најпре смењивали у силовању учитељице, а касније је убили наочигледдеце. Током овог периода насилно је доведен цигански оркестар који је био приморан да гласно пева песме и туче по жицама на гитарама … На вечну срамоту наше Римокатоличке цркве, један Божији човек– парохијски свештеник, учествовао је у свему овоме .

    Масакр Срба је достигао такве размере да су многи извори воде били загађени. Ја лично могу да посведочим овоме јер сам добро видео да недалеко од Поповог Погља, формирају јаму где је 4.000 Срба бачено, да је због тога добро да се празни тамноцрвена вода због овог загађења.

    Неизбрисива мрља ће пасти на културу и савест Италије, ако то не урадимо, док још има времена, да се оградимо од усташа и спречимо да остане записано да смо подржали ово лудило“ Италијански војни генерал Александар Лузана у писмуМусолинију (Из Војног архива Друге окупационе војска)

    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")

  13. #20
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.399
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.392
    Pohvaljen 6.938 puta u 3.625 postova
    Moć reputacije
    1064
    ..
    Дуги рат Запада против Србије и парадокс историје Југославије 7/9


    .
    .
    .
    Пацовски канали, видео

    Дакле, шта да радите ако сте Британац и Американац? Као и генерал Лузана, Британци су дошли до истог закључка, али су отишли један корак даље. Они морају спречити не само да остане записано да је Католичка црква била умешана у српски холокауст, него да се то уоште није ни десило. У питању је био и сам опстанак Римокатоличке цркве, инструмент за који су Британци знали да је апсолутно од виталног значаја за Хладни рат. Католички свештеник који је учествовао у масовном убијању, а кога је описао генерал Лузана није био изоловани појединац, већ сувише честа појава у Независној држави Хрватској. Каснији истраживач српског холокауста др Милан Булајић је детаљно документовао имена преко хиљаду католичких свештеника, монаха, и богослова који су починили масовна убиства. Које су онда изборе имали Британци? Само један. Створити, у облику Тита, силу која је, под један, антисрпска и под два, у потпуности зависна од Запада за свој опстанак. И ово је реалност иза англо-америчке политике у Југославији из Другог светског рата. Они су подржали Тита не зато што су његове снаге убијале Немце, већ зато што су Британци знали да су Титови партизани убијали српски православни отпор. Непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ, најстарија стратегија ратовања. Британци, гледајући у сусрет Хладном рату, видели су српски православни покрет отпора Драже Михаиловића као њиховог стварног непријатеља и Тита (упркос чињеници да је био комуниста), као свог пријатеља, или тачније, њихов саучесник у заташкавању српског холокауста.

    Са своје стране Тито је могао да учини, да је био легитимни комунистички револуционар, управо супротно од прикривања српског холокауста. Он је сигурно знао важност овог догађаја за период Хладног рата и са масовном документацијом на располагању, могао лако да разоткрије истину целом свету. То би дало социјалистима и комунистима свуда у Европи огромну, ако не и одлучујућу политичку победу у суочавању са старим европским поретком где је Католичка црква чинила окосницу. Из истог разлога, Тито је могао да разоткрије аустријског дипломату Курта Валдхајма као ратног злочинца због његовог учешћа у покољима над Србима у Босни, када је овај био изабран за четвртог генералног секретара Уједињених нација, али није. Уместо тога, као што смо пронашли у чланку са Википедије „Валдхајмово име се појављује на Вермахтовој почасној листи“ оних који су одговорни за успешне војне операције. Нацистичка марионетска држава, Независна држава Хрватска, доделила је Валдхајму медаљу Круне Краља Звонимира у сребру са гранама храста у бусену. [9] Деценијама касније, током лобирања за његов избор као генералног секретара УН, југословенски председник Јосип Броз Тито, који је предводио анти-немачке снаге током рата, наградио је Валдхајма једним од највиших југословенских признања.“

    Код куће у Југославији је могао да сачува политику „братства и јединства“ проглашавајући хрватске масе невиним и полажући целу кривицу за масакре на ноге усташа и извора њихове инспирације, Католичке цркве. Ово би прошло дуг пут истинског исцељења подела у послератној Југославији и од Тита би направио правог хероја. Али он није, уместо тога је користио сваку прилику да буде истински комуниста који наставља да ради по заповестима англо-америчке империје до свог судњег дана. Ово свакако помаже у објашњењу зашто је „комунистички“ Тито увек добродошао у Бакингемску палату и зашто му је Краљица Елизабета дала, између осталих поклона, и $ 800,000 вредан Ролс Ројс.

    Стратегија је радила тако бриљантно. Титова лажна верзија „братства и јединства“ је механизам за прикривање српског холокауста. Не би било испитивања или дискусија о усташким злочинима, односно злочинима католичке цркве, не би било одмазда над починиоцима или правде за жртве. После рата, Тито и британски пропагандисти би морално изједначили Михаиловићеве четнике са усташама, удвостручујући круг преваре. Католичка црква је спашена. Римска црква је опстала и наставила као што је и предвиђено да узбуњује у Пољској, Литванији и остатку католичке Источне Европе, покрећући догађаје који су резултирали колапсом Совјетског Савеза. Дакле, далеко од тога да је била грешка или превара, англо-америчка подршка Титу је у ствари сјајна антикомунистичка стратегија.

    Док се рат ближио крају, Ватикан је уз помоћ Британаца, Француза, а касније америчке обавештајне службе кријумчарио на хиљаде хрватских и нацистичких ратних злочинаца из Европе. Значајни међу њима су били хрватски вођа Анте Павелић и министар унутрашњих послова Андрија Артуковић – људи најодговорнији за спровођење политике чисте католичке Хрватске. Американци су назвали ову операцију „Пацовски канали“ -Кардинал Монтини је био његов главни организатор. Монтини је касније постао папа Павле VI. Одвојите тренутак да размслите о овој реалности. Двојица римокатоличких папа надгледали су масовно убиство и били активни саучесници у прикривању масовног убиства и злочина против човечности. Британци су помогли нацистичким усташама с једне стране, и тзв. комунистичком Титу са друге. Заједничка нит је да све што су Британци радили у погледу Другог светског рата у Југославији, било је антисрпско, осмишљено да сачува корисност католичке цркве у предстојећем Хладном рату.

    Рузвелт је имао сасвим другачије ратне циљеве од Черчила. Међу њима било је окончање колонијалних и империјалних система европских сила, које је сматрао као узрок оба светска рата. Наравно, главна међу овим империјама било је британско царство. Међутим, са својим нарушеним здрављем и смрћу, Англофили и католици (Ален и Џон Фостер Далс и Вилијам Донован, шеф ОСС) у америчкој влади на чијем је челу затим био други „сврсисходни идиот“ из Другог светског рата, Хари Труман, били су одговорни, између осталог, за завршетак у издаји Србије, бацање атомских бомби (против савета сваког вишег војног вође у САД, али на инсистирање Британаца) на јапанске градове који ниу били брањени, и самог Хладног рата са својим лудим тркама у наоружавању која још увек представља претњу читавом човечанству.

    „Америчко и британско напуштање денацификације и декартелизације (програма заослобађање од послератног немачког нацистичког утицаја) није био производХладног рата, већ узрок томе. Од првих дана окупације, САД практикују оно што се чинило споља да је дволичност политике према денацификацији Немачке. Али да ли јеамеричка влада намеравала да то спроведе или не, њено дејство излива смрт за Хладни рат.“ Из Дивне плаве звери Кристофера Симпсона.

    Једино је Католичкој цркви и Британцима била потребна друга Југославија као средство за прикривање највећег злочина 20. века и негирање огромне жртве и доприноса Срба у савезничкој победи.

    Да ли ће истина о Србији икада бити позната? Читава историја до извесне мере је савремена историја или како је Џорџ Орвел приметио „онај ко контролише прошлост контролише будућност, а ко контролише садашњост контролише прошлост. Орвел је радио у британском Министарству информисања током Другог светског рата и научио из прве руке методе британског стила пропаганде.

    „Када је Џорџ Орвел објавио своју политичку сатиру Животињска фарма 1945, написао је предговор књизи који је избрисан и цензурисан од остатка текста. У предговору, Орвел је критиковао цензуру медија и сузбијања која је ендемска у западним земљама током Другог светског рата.

    Цензурисан, избрисан, и заташкан предложен је 1945. предговор за Животињску фарму и први пут га је објавио Тајмсов књижевни додатак, 15. септембра 1972. године као есеј под насловом „Слобода штампе“. У предговору, Орвел анализира и деконструише владу и цензуру медија у Британији током Другог светског рата. Орвел је фокусиран на случај Драже Михаиловића, вође српског отпора у Југославији, који је најпре подржан и потпомогнут од стране савезника, САД, Совјетског Савеза, и Велике Британије, али је касније осуђен и одбачен у корист комунисте Јосипа Броза Тита.
    Из чланка који је објавио Serbianna.com, историчара Карла Савића.

    Докле год је Хладни рат истрајавао, истина српског холокауста никада не би угледала светлост дана. Баш као што Канађани нису могли да оптуже своје британске савезнике за промишљено обмањивање и манипулације током Хладног рата за катастрофалну Дијеп рацију који је коштао на хиљаде канадских жртава (и који би био изговор да одложи Дан Д за скоро две године) или секс скандали који окружује Католичку цркву данас (али чији догађаји су се догодили у 60-им, 70-им и 80-им и хиљаду година пре), нити су могли злочини западних држава или институција бити познати иначе би беспрекорни огртач западне моралне надмоћи био обојен.
    .
    .
    .



    Извор: facebookreportermonitor.wordpress.com ("КО ЈЕ СРБИН – НЕКА ПРОЧИТА ОВО!")


Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 05:32.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1