Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 21






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063

    Археолошка истраживања у Србији / Археологија

    Поред већ постојећих, а не мање битних тема са новим археолошким открићима:

    Ексклузивно Пронађен печат кнеза Лазара!

    Откривен храм Немањића на Венчацу!

    Српско гробље из 13. века

    Имамо и следећа открића:


    ..
    Нова открићa са Борђоша


    Настављена истраживања налазишта код Новог Бечеја. У 7.000 година старом насељу пронађене 22 целе посуде



    ПОСЛЕ прошлогодишњег открића кашике од печене глине, која је доказ да су се наши преци њоме служили још пре 7.000 година, археолошка ископавања на локалитету Борђош, у близини Новог Бечеја, настављена су и ове године.

    Финансијски им је помогло и Министарство културе и локалне самоуправе, а током августа и септембра рађено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу археолога била је једна од седам капија, колико их је откривено у овој великој насеобини.

    - До сада је обављено само једно археолошко истраживање неолитске капије, у Ујвару у Румунији, и ево сада ми, пионирски радимо исто - објашњава Тијана Пештерац, шеф Одсека за археологију Музеја Војводине.

    Пројекат археолошких истраживања на Борђошу наши стручњаци спроводе од пролећа 2014. у сарадњи са немачким колегама са Универзитета у Килу. Од почетка је истраживање мултидисциплинарно, а коришћење најсавременијих метода геофизике омогућава скенирање терена и снимање онога што је под земљом.

    Археолошки налази на поменутом локалитету су изузетни. Поред обиља керамике, која потиче из времена касног неолита, а припада винчанској и потиској култури, нађено је и доста животињских костију, што говори да се у овом насељу одвијало веома интензивно сточарство. Ту је и велики број различитих камених алатки, а свакако је највредније откриће рова у капији, у једној огромној сонди, површине 200 квадрата.

    - Ради се о 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, јер се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен. У лабораторијским условима добићемо подробније податке да ли су, евентуално, у питању урне, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака - истиче Тијана Пештерац, надајући се да ће ископавања на Борђошу бити настављена и идуће године.




    ПРЕЦИЗНОСТ

    ЗАХВАЉУЈУЋИ савременим апаратима, истраживачима је значајно олакшана проспекција и проналажење археолошких локалитета. Знамо тачно шта ископавамо и у милиметар "погодимо" место куће или, у овом случају, капије - наводе стручњаци Музеја Војводине.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Ромео и Јулија из Ђуриних ћелија


    У шуми на Руднику археолози откопали велику светињу - минијатурну цркву из 15. века. Тела покојника доношена издалека да би били сахрањени што ближе храму



    ЛЕГЕНДЕ о тајанственој звоњави невидљивог манастира коју су понекад чули путници у клисурици скривеној у густој шуми на Руднику изнедриле су велико археолошко откриће на локалитету Ђурине ћелије. После три године ископавања потврдило се да је минијатурна црква из 15. века имала статус изузетне светиње, због које су у планинску забит долазили живи, али и мртви.

    - Овогодишња ископавања су открила манастирски конак три пута већи од цркве, а потпуно изненађење је била велика некропола под његовим темељима у којој су на овом усамљеном месту сахрањивани покојници који нису били калуђери - каже археолог доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета, руководилац истраживања која изводи Народни музеј у Аранђеловцу.

    Због великог значаја, пројекат су подржали и Министартво културе и општине Аранђеловац и Топола.

    - Покојници су доношени издалека, јер овде није било насеља, само да би били сахрањени на месту које је несумњиво имало ореол изузетне светости - каже др Радичевић. - О значају Ђуриних ћелија сведоче остаци изузетног живописа. Он указује на моћног ктитора, племића који је имао новца да плати најбоље мајсторе.

    У тајанственој новооткривеној некрополи која је никла око храма чим је изграђен налази се заједнички гроб са паром скелета који се држе за руке. Двојни гробови нису неуобичајени, кажу археолози, али и у њима покојници имају скрштене руке на грудима. Ромео и Јулија с Ђуриних ћелија који се и у вечној кући држе за руке указују на изузетну љубав, која је заслуживала и изузетно место сахране.



    - Највероватније се на месту цркве раније налазила испосница неког пустињака, исихасте с Атоса или Синаја, који су уточиште од Османлија често налазили у Србији и уживали огроман углед због своје скромности и подвижништва - каже др Дејан Радичевић. - Вероватно је тај пустињак још за живота био центар култа. Доцније дограђена припрата на храму и конак већи од цркве указују да је временом ово постао манастирски центар с многобројним братством.

    Да је манастир у Ђуриним ћелијама имао изузетан култ потврђује чињеница да су предања о њему очувана и у време вишедеценијске и вишевековне запустелости због турских прогона и сеоба. Велики конак је изграђен на старом гробљу које је затрпала ерозија у дугом периоду од пада српске деспотовине до обнове Пећке патријаршије и враћања монаштва.

    - Нови калуђери граде конак на гробљу за које и не знају да постоји, али несумњиво знају за велику важност Ђуриних ћелија - каже др Радичевић. - Манастир је поново запустео после Велике сеобе, али је остао жив у предању. Пратећи ту легенду стигли смо до великог открића.


    др Дејан Радичевић


    ЈАСЕН САЧУВАО ХРАМ

    Први је у 19. веку причу о Ђуриним ћелијама забележио српски генерал Јован Мишковић, велики научник и путописац, али су на њу временом заборавили и стручњаци. Сељани Манојловаца су поштујући предање 1997. одлучили да дођу у Ђурине ћелије с литијом на дан сеоске славе. Пошто није било никаквог видљивог трага манастира свештеник је одлучио да као запис освешта стари јасен, усамљен међу витким буквама. Кад су археолози кренули у потрагу за манастиром, ископавања су показала да је корење обухватило као мрежа зидове цркве и сачувало их од уништења од вековног засипања ерозијом.



    Извор: Новости

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Покојнике зазиђивали са златом


    У Виминацијуму крај термоелектране Костолац откривене ранохришћанска светиња и ризница. Хришћани и многобошци живели и сахрањивани једни крај других



    РИМСКИ "град мртвих" са досад невиђеним налазима који ће променити историју ширења хришћанства у Европи откривен је пре неколико дана у залеђу термоелектране у Костолцу, на простору градског гробља античког Виминацијума. Археолози интензивно истражују овај простор, јер ће на њему бити изграђен трећи блок електричне централе.

    - До открића Виминацијума сматрало се да је немогуће наћи већу некрополу од оне у Интерциси, данашњој Дунаујвароши, са 5.000 гробова - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац Археолошког пројекта Виминацијум. - Зато је светска сензација било откриће "града мртвих" са 14.000 гробова, током подизања прве термоелектране у Костолцу. Сад очекујемо да отворимо још 10.000 гробница, што чини Виминацијум јединственим у свету.

    Огромна некропола престонице провинције Горње Мезије користила се од 1. до 6. века, а покојници су сахрањивани у шест нивоа, што говори о бројности становништва. Археолози истичу да није само број гробница спектакуларан. Ових дана они су открили дубоко под земљом ранохришћанску меморију, уједно гробницу и храм, а у њој малу ризницу изузетно ретких златника. Грађевина је имала крстообразну основу са улазом на јужној страни, где се степеницима спуштало дубоко у централну просторију меморије, док су у крацима крста направљена по три локулуса, гробна места.

    - Златници су из 5. века, а овде су чувани у већим количинама - каже проф. др Кораћ. - То је време хунских упада, и вероватно је власник, када су нападачи наишли, у журби зграбио толику гомилу златника да није ни обратио пажњу на седам који су остали у скривници. Меморија нам је поставила и једну необичну загонетку. Покојници у њој били су замалтерисани, као да је неко желео да их задржи у гробу, што није забележено нигде у свету. Покојници не излазе из гробова, зар не? Овде је очигледно изузетно место сусрета претхришћанских култова и хришћанске вере.

    Новоткривена некропола Виминацијума баца ново светло на развој, ширење и обичаје раног хришћанства.

    - Сад имамо потврду о томе да су хришћани и многобошци живели и сахрањивали се једни крај других, што указује на то да у почетку уопше није било анимозитета међу њима - каже проф. др Кораћ. - Ми смо 40 година тражили централну базилику или, данашњим речима речено, гробљанску цркву. После открића ове меморије, питамо се да ли је реч о погрешном концепту. Изгледа да су у време раног хришћанства овакве гробнице биле и храмови. Светост храму даје угледан покојник и поставља се питање ко је ту сахрањен.

    Меморија се користила од 3. до 5. века у континуитету, односно од времена кад је донет указ о толеранцији хришћанства до доба кад оно постаје једина римска државна религија. Луксузан изглед и начин одржавања објекта указују на то да би овде могло бити место где су сахрањивани виминацијумски епископи.


    Једна од гробница у којој су посмртни остаци зазидани цементом

    Виминацијум, велика раскрсница, од почетка је био на главном путу ширења хришћанства "религије градова". Он лежи на библијском апостолском путу Светог Андреја и ученика Светог Павла. Меморија указује на то да су, чак и кад су постојале ране цркве, неки хришћани наставили да одржавају обреде и гозбе љубави у подземљу, као у катакомбама.

    - Меморија се налазила потпуно испод земље и силазак у њу је симболизовао улазак у загробни свет, што подсећа на паганске мистерије, али налази несумњиво указују да су овде сахрањени хришћани - каже археолог др Немања Мрђић. - Ово је веома луксузан објекат који је могао да сагради само неко врло богат. Током два века употребе меморија је доживела и велику реконструкцију, кад су фреске из доба раног хришћанства окречене. То значи да она задржава значај, иако се и само хришћанство мења.

    У најезди Хуна у 5. веку, Виминацијум је опљачан и спаљен, а због неодбрањивог положаја у равници, он се више никада не обнавља на истом месту. Потпуно нови град гради цар Јустинијан, а остатке старе метрополе покривају земља и растиње.

    - Крај меморије открили смо и средњовековну угарску некрополу из 8. и 9. века, што показује да је она и тада сматрана светим местом - каже др Саша Реџић. - С обзиром на то да је Виминацијум опустео, није јасно како је сачувана успомена на ово свето место, које се, уз то, налазило и под земљом.


    Пронађени златници потичу из 5. века


    СВЕТСКИ КОНГРЕС АРХЕОЛОГА 2018.

    У Виминацијуму ће 2018. бити одржан светски конгрес археолога који ће окупити 1.200 најзначајнијих археолога - најавио је јуче министар трговине Расим Љајић, и истакао да до тада треба урадити још много тога како би ово археолошко налазиште, које годишње посети око 80.000 људи, било приказано у најбољем светлу.

    Љајић је јуче изјавио и да су потребна већа улагања у бање у Србији, али и боља понуда туристичких садржаја како би долазио што већи број страних туриста, којих је сада свега 18 одсто.



    Извор: Новости

  6. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  7. #4
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Настављен пројекат Археолошко наслеђе Куршумлије




    Тим археолога Народног музеја из Београда и Народног музеја Топлице из Прокупља наставио је пројекат "Археолошко наслеђе Куршумлије", који подразумева обилазак, евидентирање и сондирање изабраних локалитета на подручју те општине.

    Коначни резултат пројекта биће израда археолошке карте општине Куршумлија и публикације у којој ће бити презентовани резултати истраживања.

    Археолог Народног музеја из Београда Емина Зечевић рекла је агенцији Бета да су претходне три године археолози лоцирали велики број локалитета из различитих временских епоха.

    "Општина Куршумлија веома је богата културно историјским наслеђем и сада се први пут истраживања систематски изводе, уз поуздано документовање савременим техничким методама", казала је Емина Зечевић.

    Археолози музеја из Београда и Прокупља, пре три године су пошли трагом старијих података које су забележили домаћи и страни путописци у другој половини 19. века, као и података археолога надлежних институција заштите.

    "До сада је евидентирано више од 100 локалитета. На основу површинских налаза и ситуације затечене на терену констатовано је да највећи број локалитета припада средњем веку (утврђења). Археолошка ископавања могла би да покажу да ли је реч о вишеслојним локалитетима са фазама из старијих епоха", навела је она.

    Емина Зечевић је рекла да је међу до сада евидентираним налазиштама један број први пут забележен, као што су на пример Јеринин град у селу Сеоце, локалитет Кулина и црква у селу Бабице и утврђење у селу Дегрмен.

    Археолог Народног музеја Топлице у Прокупљу Јулка Кузмановић Цветковић казала је да очекује да на падинама Копаоника буду откривени трагови металуршке активности, пошто је читав Топлички крај богат рудом и пошто је евидентирана најстарија металургија бакра.

    "Спорадично су налажени метални предмети из праисторије и антике, геолози су евидентирали знатан број шљакишта – остатака топљења руде на падинама Копаоника. Вођени тим трагом очекујемо да конкретно лоцирамо остатке рударске активности, места где су се људи бавили прерадом руде", рекла је Јулка Кузмановић Цветковић.

    Пројекат се спроводи средствима Министарства културе и информисања, уз подршку АД Планинка из Куршумлије и општине Куршумлиија.



    Извор: Новости

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  9. #5
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Ко је заиста открио Лепенски вир




    ДНЕВНИК археолога Обрада Кујовића, који је у наслеђе добио архитекта Христивоје Павловић, отвара низ недоумица о једном од најзначајнијих светских преисторијских локалитета. Наиме, у Кујовићевом дневнику са извиђања десне обале Дунава у Ђердапској клисури, од 30. августа 1960. године, пише да су он и апсолвент архитектуре Ивица Костић код Лепене први открили трагове неолитског насеља. То се коси са званичном верзијом по којој је др Драгослав Срејовић 1965. открио то преисторијско насеље, а затим за неуобичајено кратко време ископао остатке невероватне цивилизације.

    Локалитет је тад назван Лепенски вир, и показало се да су његови становници пре око 8.000 година извели “неолитску револуцију”. Створили су прву европску архитектуру и урбанизам, монументалну уметност, извршили поделу рада, припитомили прве домаће животиње и биљке. Лепенски вир је био доказ да се европска цивилизација родила у дунавској ували у Ђердапској клисури.

    Он је и др Драгослава Срејовића винуо у звезде. Изложба скулптура и књига о Лепенском виру изазвали су сензацију, али противно научној пракси, он није навео ко је и када уочио локалитет. Откриће је приписивано његовој генијалној интуицији. Није се знало за извештај Археолошког института из августа 1960, када је за њега радио Кујовић.

    - ЧИКА Обрад је у Лепенском виру нашао масу изломљених керамичких посуда које је препознао као траг насеља неолитске старчевачке културе. То је написао у детаљном извештају за Археолошки институт, који је касније нестао. Срећом, Кујовић је сачувао свој теренски дневник у коме је 30. августа 1960. Лепенски вир први пут забележен као преисторијски локалитет - каже архитекта Христивоје Павловић.

    Њему је Кујовић тестаментом завештао сву своју археолошку документацију, јер га је препознао као посвећеног истраживача Лепенског вира.

    Обрад Кујовић


    - Кујовић никад није спорио заслуге академика Срејовића у истраживању и тумачењу лепенске културе. Њега је повредило то што Срејовић до краја живота није хтео да помене имена људи који су открили локалитет и пренели му сазнања о њему. Др Срејовић је убрзо по Кујовићевом открићу од њега тражио и добио додатне информације - наводи Павловић.

    АКАДЕМИК је тврдио да је задатак истраживања Лепенског вира добио 1965. потпуно случајно. Кујовић је сведочио другачије:

    - На основу извештаја и остале документације, скица, филмова, фрагмената керамике које сам предао Археолошком институту, за овај локалитет сазнао је и за њега се заинтересовао Драгослав Срејовић, у то време асистент на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.Годину касније, док смо са др Душанком Вучковић Тодоровић обављали археолошка ископавања на локалитету Велики Градац, код Доњег Милановца, Срејовић је дошао код мене и изјавио да је заинтересован за локалитет Лепенски вир, па ме је замолио да му нешто више о њему кажем. Нисам имао никаквих разлога да колеги Срејовићу не саопштим сва запажања и утиске о овом локалитету.

    Званично, чим је 1965. почео да ископава Лепенски вир, др Срејовић је одмах дошао до епохалног открића.

    - Насеље Лепенски вир налазило се око три и по метра испод земље и десетак млађих културних слојева, који се обично истражују полако и пажљиво. Др Срејовић је пројурио кроз њих и дошао до “срца лубенице”. Сматра да је захваљујући интуицији осетио где и колико треба копати. Ипак, интригантно је питање шта се дешавало између 1961, кад је Срејовић од Кујовића добио информације о Лепенском виру, до 1965, када је званично почело истраживање. Ту се не можемо ослонити на филм о ископавањима, јер је он накнадно снимљен и одглумљен - каже Павловић.



    Он је, истражујући неиспричану причу о Лепенском виру, открио још чудних података.

    - МУЗЕЈ у Берлину има лепенску скулптуру коју је баснословно платио, али она званично не потиче из Лепенског вира. Упоређујући званичне податке о броју пронађених скулптура, уочио сам да се они не подударају и да се њихов број смањивао.

    Христивоје Павловић



    ПРАВИ ИСТРАЖИВАЧИ

    Др Душанка Вучковић Тодоровић из Археолошког института која је руководила првом фазом истраживања Ђердапа потврдила је Кујовићеве тврдње:

    - Тачно је да су Обрад Кујовић и Ивица Костић 30. августа 1960. истражујући терен од Доњег Милановца до Добре открили неолитско насеље Лепенски вир. Кад су се вратили са Лепенског вира и показали нам скице новог локалитета, керамичке комаде и филмове, ми смо у наш дневник археолошких истраживања уписали њихово откриће старчевачке културе. Срејовић је после неколико година почео да откопава и научно обрађује овај локалитет - навела је др Вучковић Тодоровић.


    Лепенска скулптура названа Адам



    Извор: Новости

  10. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  11. #6
    Top poster zexxxx avatar
    Datum registracije
    22.06.2013
    Postovi
    2.611
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    522
    Pohvaljen 1.515 puta u 893 postova
    Moć reputacije
    272
    U tom tekstu su vise opisivali istrazivaca nego sustinu jer sustina ne sme da izadje u javnost jer bi neko "dobio po usima".

    Evo ja cu da napisem par recenica pa koga zanima neka procita.

    Prva civilizacija se naselila u podunavskih predelima na Lepenskom viru. Pretpostavlja se da je prva civilizacija bila pola ljudi, pola reptili jer su obozavali boga Dagona koji je bog Dunava i koji je bio pola covek, a pola riba. To potvrdjuju razlicite figurice koje su pravljene od kamena u obliku reptila i riba. Na Lepenskom viru su nadjena takodje razna posudja i pribori za jelo. Kako su se vise razvijali i razmnozavali, pojavila se potreba za selidbom i trazenje adekvatnog zemljista za zivot. Inace misteriozni potop koji se desio, desio bas na Lepenskom viru. Voda se digla za nekih 500 metara, videli su se samo vrhovi planina koji su cinili jedan krug. Na vrhovima su se naselili takodje ljudi i taj famozni trenutak "eksperti" danas zovu Atlantida i traze neke dokaze u Atlanskom okeanu, trose milione, a ne nalaze nista. Kada je nivo vode pao ispalo je, da je Atlantida ostrvo koje je potonulo, sto nema veze sa zdravim razumom.

  12. #7
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Нађени остаци пет градова из 6. века!


    Значајна открића археолога из Прокупља и Београда на потезу од Куршумлије до Луковске бање. Пронађена утврђења рановизантијских градова, који сведоче о богатом животу овог подручја



    ТИМ археолога прокупачког Народног музеја "Топлица" и Народног музеја из Београда, који су обављали археолошка истраживања на потезу од Куршумлије до Луковске бање, открио је остатке утврђења пет рановизантијских градова.

    По речима Јулке Кузмановић Цветковић, археолога прокупачког музеја, истраживања су обављена у оквиру пројекта "Археолошко наслеђе Куршумлије", који је спроведен од 1. до 25. новембра, четврти пут заредом.

    - Ове године бавили смо се подручјем изворишта Топлице према Копаонику и обишли петнаестак села: Трећак, Бабицу,Штаву, Влајину Селову, Сагоњевоу, Љутову и друга... С обзиром на то да су села опустела, тешко је наћи веће слојеве градова, али оно што се на први поглед види јесу остаци утврђења и многобројна црквишта у селима Бабица, Сеоце, Штава и Влајина Селова. Судећи по конфигурацији терена, ова утврђења су из рановизантијског периода, што указује да се у шестом веку на овом подручју интензивно живело.

    Док појашњава да ово подручје има и своју средњовековну фазу, јер је Стефан Немања једно време живео у Куршумлији, наша саговорница напомиње да је екипа археолога у селу Жуч пронашла и три оловне полуге, које се сада налазе у Народном музеју у Нишу.

    - Може се рећи да је ово тек почетак изучавања прошлости Куршумлије, које ће се наставити и наредне године - напомиње Јулка Кузмановић Цветковић, и додаје да су овогодишња истраживања, поред прокупачког и београдског Народног музеја, помогли и општина Куршумлија и предузеће "Планинка".

    Поред археолога из Прокупља, у екипи истраживача били су доктор Емина Зечевић, из Београда, као вођа тима, уз магистра Слободана Фидановског и Милана Савића.


    ЈЕРИНИНИ ГРАДОВИ

    - СЛУШАЈУЋИ легенде о Проклетој Јерини и зидању Смедерева, народ је грађевине непознатог порекла, попут ових које смо пронашли недавно, назвао Јерининим градовима. Јер, познато је да је била Гркиња, жена Ђурђа Бранковића, која је зидала смедеревски град, што сигурно није било лако, као што није било лако ни подићи градове на брдима. А пошто су ти градови били пусти, када су Турци освојили ово подручје, свако од утврђења, која су касније служила као мајдани за куће, називано је Јеринин град - објашњава Јулка Кузмановић Цветковић.



    Извор: Новости

  13. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  14. #8
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ: Прстење на Шуваковом салашу


    У најновијим археолошким ископавањима на локалитету у Врбасу пронађено шест вредних предмета. Накит из средњег века открива тајну о настанку вароши и њеним првим становницима



    ПЕТ прстенова и украс за главу (почелица) из средњег века резултати су најновијег археолошког истраживања на Шуваковом салашу у Врбасу, локалитету који крије тајну о настанку овог града и његовим првим становницима. Два прстена и почелица потичу из 14. и 15. века, а остала три прстена из 12. века. Пронађени накит употпунио је колекцију вредних предмета, ископаних на Шуваковом салашу у последње три године.

    - Истражили смо ове јесени осам гробова, у којима смо пронашли два прстена са главом и умецима од звездица и полумесеца, као и почелицу са украсом од спиралне сребрне траке. Три старија, тракаста прстена (у облику карике) откривена су у слоју земље ван гробова. Предмети ће бити упућени у Централни институт за конзервацију у Београду, где је на обради сребрни појас, нађен у једном од 34 гроба истражена прошле године на Шуваковом салашу - наводи Весна Гргуровић, археолог у Музејској збирци Културног центра Врбаса.

    Према њеним речима, појас је из 14. или 15. века и припадао је млађој особи вишег сталежа, као и почелица нађена ове године, а слични истодобни предмети су откривени и на локалитету код Фекетића, у истраживању које је 2010. обавио музеј из Суботице, што упућује на закључак да је реч о истом становништву.

    Истраживањем гробова археолози стичу увид у погребне обичаје популације која је живела на том простору. Најновије испитивање потврдило је да су гробови били испретурани, што значи да је старије гробље било уништавано како би се сахранили новопреминули, јер је некропола била у утврђеном простору, често и под опсадом, па није било места за њено ширење.

    Први писани помен средњовековног Врбаса датира из 1387. Откривено је да је насеље било подигнуто на обали Црне баре, реке која је извирала између Куле и Врбаса и уливала се у Тису.

    - Војна карта из 1767. године поткрепљује претпоставку археолога Небојше Станојева да се Црна бара простирала до самог утврђења насеља и била одступница којом су они побегли под најездом Турака, крајем 15. или почетком 16. века, кад је насеље уништено. Део становништва је на левој обали реке формирао ново насеље под називом Селиште, а остали су се настанили на месту данашњег Старог Врбаса - предочава Весна Гргуровић.


    На салашу трагови средњовековног насеља

    Осамдесетих година истражена је црква у средњовековном Врбасу, за коју је утврђено да је саграђена крајем 12. века и да припада православној религији. Претпостављало се да је уз њу била још једна, старија црква, али су овогодишња ископавања навела на закључак да је реч о темељима капије древног насеља.


    АТРАКЦИЈА

    АРХЕОЛОЗИ истичу да је локална заједница препознала значај налазишта Шуваков салаш, које жели да претвори у излетиште и туристичку атракцију. Музејска збирка Врбаса је за уређење тог простора припремила тродимензионални модел основе цркве и околног природног амбијента.



    Извор: Новости

  15. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  16. #9
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    "Стоунхенџ" изнад Горњег Милановца


    Репортер "Новости" у обиласку остатака тајанствене средњовековне тврђаве Неваде на Тресци. На 735 метара неосвојива утврда која је бранила Рудник


    Камени зидови утврде били су дебљине метар и по

    ВУЛКАНСКА купа Треске, у атару села Јабланица, код Горњег Милановца, крије тајанствено и чудесно утврђење од гигантских камених блокова који на неким местима као честар копаља штрче из тла, а на другим чине зид од огромних камених кавдера, страница дужих од метар, између којих се ни жилет не може увући. Ти природни бедеми, који помало подсећају на чувени Стоунхенџ у Енглеској, повезани су каменим зидовима дебљине метар и по који су готово потпуно окруњени.

    У центру тог фантастичног пејзажа, на 735 метара надморске висине, налази се остатак кружне озидане донжон или бранич куле, с које су се видели, као на длану, путеви сребра с Рудника који су водили ка југу. Они су ишли поред утврђених градова и деспотских резиденција Борач и Честин у Гружи и даље, ка старом Расу.

    - По свему судећи, бедем на Тресци је утврђени град Неваде чији положај досад није био познат - наводи др Дејан Булић из Историјског института у Београду. - Смештено на планинском врху, оно представља једну од доминантних тачака на јужној страни Рудника с које је било могуће контролисати путеве. Највероватније је припадало систему утврђења које је штитило велико подручје које је обухватало рударске копове, постројења и насеља. У одсудним и судбоносним временима деспотовине Србије, Рудничани су се склањали у Острвицу, али и у утврђење Неваде.

    Др Булић је један од ретких археолога који је истраживао средњовековни град и утврдио да је био дуг око 100 и широк 26 метара. Иако невелика, ова тврђава на неприступачном вису се у више наврата, кад су веће утврде падале, показала као неосвојиви заштитник Рудника.



    Наиме, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки је 1389. смишљено сачекао да се српска војска исцрпи у боју на Косову да би одмах после њега покренуо инвазију на Србију, назвавши је крсташким ратом против православних "шизматика непослушних његовој круни". Колико је поход имао везе с вером, показује циљ његовог главног удара, пребогати среброносни Рудник. Тада је после тешких борби огромна угарска сила освојила снажне градове Борач и Честин, али пред самим прагом Рудника зауставила их је тврђава Неваде. Исто се поновило и 1397, кад је Угарска напала Србију деспота Стефана Лазаревића.



    Нажалост, последња археолошка истраживања Невада изведена су пре скоро три деценије, јер држава није никада давала много новца за спознавање и презентацију прошлости рудничког краја.

    - Град на Тресци је изузетно занимљив јер је био део прстена тврђава које су штитиле Рудник - каже археолог доцент др Дејан Радичевић, са Филозофског факултета у Београду. - Острвица је, неспорно, била највећа тврђава која је штитила Рудник, са северне стране, али мање Неваде су се показале као неосвојиве у великој угарској инвазији с југа. Утврђење на Тресци је тек загребано с неколико археолошких сонди, а сигурно је да би имало још много тога да открије. Оно је близу Горњег Милановца и сигурно би било занимљиво за туризам. Али наш стари проблем је да богатство баштине коју имамо не презентујемо ни себи, ни другима.




    ИСТОРИЈА У ГУСТИШУ

    ТРЕСКА и остаци Невада, чак и овакви, зарасли у шуму и без путоказа, привлаче пажњу посетилаца. То доказују планинари који сваке касне јесени и почетком зиме у великом броју посећују овај планински врх и рушевине, које су лети толико зарасле у густиш да не може ни да се сагледа његова величанственост.



    Извор: Новости

  17. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  18. #10
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.388
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.379
    Pohvaljen 6.922 puta u 3.616 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Старо српско језеро крило крокодиле!?


    Параћински музеј чува јединствен фосил пронађен у цементари "Поповац". Налаз датира још из педесетих година. Непознат широј јавности


    Лобања моравског крокодила Фото Б. Субашић

    ЈЕДИНСТВЕНИ фосил моравског крокодила који је пре око 16 милиона година живео у Српском језеру чува се у Завичајном музеју у Параћину. Иако овај спектакуларни налаз потиче још из педесетих година прошлог века, он је српској јавности веома мало познат, као и прича о времену и простору где је живео.

    Она почиње пре око 25 милиона година, у кенозоику, најмлађем геолошком периоду који још увек траје. Тад су диносауруси већ нестали с лица земље а јединствена плоча пракопна почела је да се распада у континенте.

    Тад се у сударима континенталних плоча Европе и Африке стене гужвају као папир и издижу се високи планински венци: Алпи, Динариди, Карпати, Хелениди и Понтиди.

    Пре око 16 милиона година у котлини између Динарида и Карпато-балканоида, на простору данашњег Поморавља, формирано је Српско језеро. Тропска и суптропска клима које су тада владале овим простором омогућиле су бујање живота у тој области изолованој високим планинским зидовима.

    Одвојеност од остатка света створила је јединствене облике живота у Српском језеру, који су се развијали независно и зато представљају једну од највећих мистерија науке. То је разлог због кога научници лобању "крокодилуса моравиенсиса" или на српском - моравског крокодила, коју чува Завичајни музеј у Параћину, сматрају једним од најважнијих фосила пронађених на тлу Србије. Односно, oни научници који уопште знају да она постоји.

    - Педесетих година прошлог века приликом ископавања лапорца у Поповцу за потребе цементаре, пронађени су до тада невиђени фосили. Део њих је срећом завршио у завичајној збирци Основне школе "Радоје Домановић", коју ју направио учитељ Момир Јездић. Кад је 1976. формиран Завичајни музеј у Параћину, та збирка му је предата, а научници су констатовали да су фосили из Поповца припадали непознатој врсти преисторијског крокодила - каже Бранислав Стојановић, директор параћинског музеја.


    Кости дивовског преисторијког медведа

    Он је за две године управљања овом запуштеном установом успео да заинтересује Министарство културе за огромно благо које је пропадало на тавану старе музејске зграде која је прокишњавала. Министарство је дало средства не само за олуке и цреп, већ за целу нову зграду у којој ће и моравски крокодил и други фосили бити представљени како заслужују.

    Палеонтолог Бобан Филиповић потврђује да је моравски крокодил јединствен и вероватно најважнији фосил пронађен у Србији. Он је посвећени истраживач језерске немани, који покушава да реконструише у потпуности њен изглед и навике.


    Кости преисторијског бика

    - Реч је о далеком сроднику алигатора. Његова лобања била је дуга око 35 центиметара. Пошто је код ових рептила укупна дужина тела приближно једнака седмострукој дужини лобање, моравски крокодил је био дуг око два и по метра. Он је био специјализован за слатку воду, па и фосил потврђује постојање Српског језера. Према неким информацијама, по неким нашим музејима постоји још делова скелета за којима трагам. Они су неопходни за комплетну реконструкцију лобање, што би открило чиме се хранио и расветлило још један део приче о живом свету Српског језера - каже Филиповић.


    ОСТАЦИ МЛАЂЕГ МАМУТА

    - ПРОСТОР Поморавља је у свим периодима историје бујао животом, па осим старог моравског крокодила, имамо и остатке много млађих мамута, рунастог носорога, пећинског медведа и многе друге. Кад је реч о крокодилу, говорило се о више пронађених скелета, али је до нас стигла само једна лобања. Причало се да су неки фосили моравског крокодила продавани по веома високој цени у иностранству. То сведочи о његовом значају - каже Стојановић.


    Границе Српског језера предмет су расправа


    ПАРАЋИНСКО-КРУШЕВАЧКИ МОРЕУЗ

    ДР Гордана Јовановић, кустос Природњачког музеја, аутор јединствене изложбе о Српском језеру, наводи да је оно постојало током милион година. Нестало је кад су воде огранка праисторијског океана Паратетиса преплавиле Србију и Поморавље претворило у Параћинско-крушевачки мореуз.

    - Језеро су настањивале ретке и високо ендемичне врсте пужева, шкољки и остракода, а од кичмењака су нађени остаци риба и гмизаваца. Било је разуђено бројним већим или мањим острвима и полуострвима, по којима су се могле кретати копнене животиње, међу којима су најпознатији сурлаши. Границе и одлике Српског језера, као и живог света који га је настањивао, још увек нису детаљно проучене - наводи др Гордана Јанковић.



    Извор: Новости

  19. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:



Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 05:55.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1