..
Борислав Боровић: Тајне централних банака ЕУ


Иако Британија није била члан еврозоне, сигурно није могла ово да мирно посматра и "аплаудира" на упад у монетарни систем еврозоне, јер је индиректне последице осећала и фунта



КАДА говоримо о разлозима због којих су грађани Велике Британије изгласали излазак из ЕУ, никако се не могу пренебрегнути и одјеци неких афера око штампања евра од стране централних банака неких земаља еврозоне, а које није било у складу са принципима АНФА споразума, којима се одређују правила и горње границе за држање финансијске имовине, а која нису повезана са монетарном политиком ЕЦБ него са задацима националних централних банака.

Да би било сасвим јасно, неке државе су мимо Управног савета ЕЦБ упумпавале милијарде евра преко својих централних банака и тако практично урушавале монетарни систем еврозоне, али и читаве Уније.

Иако Британија није била члан еврозоне, сигурно није могла ово да мирно посматра и "аплаудира" на овај упад у монетарни систем еврозоне, јер је индиректне последице осећала и фунта. У време када је на видело избила ова афера (мада је брижљиво заташкавана), нисам могао да се отмем утиску да се нешта слично догодило и у бившој Југославији почетком деведесетих (1990-`91), када су сличан упад у монетарни систем земље извршиле Народне банке Хрватске, Словеније и Србије, а што је био увод у распад земље.

Због прашине која се дигла у јавности, Европска централна банка (ЕЦБ) је 5. 2. 2016. објавила Споразум о нето финансијској имовини (АНФА) и нека питања и одговоре о правилима поступања централних банака чланица ЕУ по њему. До тада је то био тајни споразум и основа за рад националних централних банака еврозоне. Радило се, наиме, о пословима у вредности од више стотина милијарди евра. Ова напрасна транспарентност је, дакле, био изнуђен потез, јер је пословање појединих централних банака постало предмет интересовања јавности, нарочито у Немачкој крајем 2015. године.

Наиме, штампање пара ЕЦБ је било прилично контроверзно и до тада, али су открића "Алгемајне цајтунга" показала невероватне ствари о понашању централних банака еврозоне. Наиме, поједине централне банке су готово неконтролисано штампале евро мимо формалних ограничења Управног савета ЕЦБ, а посебно су биле "активне" централне банке Француске и Италије. По наводима тог листа, само у периоду од 2006. до 2012, а све на основу тајног споразума АНФА, куповане су обвезница на финансијском тржишту и тако је упумпано око 510 милијарди евра, да би до краја 2014. године тај износ нарастао до фантастичних 720 милијарди евра.

Немачка, која тврдо заговара стриктне принципе о забрани финансирања појединих земаља на овај начин, била је ужаснута и покренула је иницијативу за скидање тајности са садржине АНФА споразума и правила по којима се мора поступати. Конкретно, то су урадили финансијски стручњаци и чланови немачког националног парламента (Бундестаг). Од ЕЦБ су захтевали хитно разјашњење поменутих информација. Одговор су добили два месеца касније, после дугих свађа у Управном савету ЕЦБ у којем седе гувернери националних централних банака.

Објашњење је било да нису битније кршена правила о регуларности поступка који се уређује одредбама Споразума о нето финансијској имовини тих двеју земаља чланица еврозоне. Међутим, како се преко неких извора сазнало да и друге централне банке мимо ЕЦБ такође врше монетарни упад у јединствени монетарни простор еврозоне (попут Ирске), немачки парламентарци су присилили ЕЦБ на потпуну транспарентност АНФА споразума и нарочито централних банака за које се сумња да су вршиле ове тајне упаде и које су значајно ојачале своје "портфолије" за време економске кризе.

Зелени Немачке су тражили да националне централне банке открију састав својих портфолија и јавности објасни значајне измене у односу на правила која се односе на трговање хартијама од вредности, а којима се рукује другачије. Наиме, АНФА споразумом се постављају прагови за пословање домаћих банака са хартијама од вредности, али поједине централне банке нису поштовале те лимитиране количине и нису их наводиле у својим извештајима пред Управним саветом ЕЦБ.

Али и после објављивања АНФА споразума, многа питања су остала отворена, па и конкретан одговор о конкретним поступањима француске и италијанске централне банке у периоду од 2007. до 2009, када су убрзано повећале портфолија хартија од вредности. ЕЦБ је објавио само укупну вредност ових портфолија хартија од вредности националних централних банака, које су показале то повећање од 490 милијарди евра (510 крајем 2012).

Иако се чини да су сада ствари под контролом ЕЦБ, ипак је тешко објашњиво да се таква недозвољена "искакања" могу догађати у најозбиљнијој организацији монетарне сфере коју свет данас има.



Извор: Новости