Rezultati 1 do 3 od 3






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060

    Finansije / Tokovi novca │ Финансије / Токови новца

    ..
    Потписали смо 12,5 милиона чекова


    Куповина на одложено узима маха, иако банкари фаворизују кредитне картице. Сваки пети купац пазари храну или поклоне на почек уз бланкете. Чекове сада нуде и банке које их нису издавале како би сачувале клијенте



    ДОК коришћење кредитних картица у нашој земљи стагнира, куповина чековима на одложено поново узима маха, што се види по 12,5 милиона издатих бланкета у прошлој години. Тренд употребе чекова и у овој години је наставио да расте. Према незваничним подацима, већ је исписано и пуштено око пет милиона чекова, а највише су их издале домаће банке, пре свега Поштанска штедионица и Комерцијална банка.

    Иако су увек форсирале кредитне картице, стране банке су се приволеле ипак, чековима, чак и оне које, их од када су дошле на наше тржиште, па до данас никада нису ни издавале. Схватиле су да је за наше грађане то најомиљеније средство плаћања.

    Чекови у Србији не излазе из употребе, а по свему судећи то се неће догодити скоро, барем док наш стандард не стане на ноге. Сваки пети грађанин је исписао чек купујући храну или поклоне, указују трговци. Уз помоћ ових бланкета, на одложено и до 300 дана, може у највећем броју трговина да се пазари храна, а на дуже и техничка роба. Тако је у оптицају годишње од 2011. године од данас све више чекова, а просек од девет милиона је давно превазиђен. За многе је куповина на чекове најсигурнији начин да поправе свој кућни буџет, односно да преживе.

    Картице које банке свесрдно нуде и са којима такође може да се плаћа и до 12 месеци, без камате, нису тако популарне. Нарочито међу сиромашнијим слојем становништва. Тако већ неколико година грађани користе 1,1 милион кредитних картица са лимитом од око 33,77 милијарди динара, иако им је одобрено готово троструко више. Последњих месеци забележен је чак пад употребе кредитних картица, односно грађани их све мање користе. Уз то су све већа кашњења у измирењу обавеза за кредитне картице и према подацима Кредитног бироа, прошлог месеца су износила чак 17,8 одсто.



    С друге стране, број издатих чекова се повећава, и многе банке које до сада нису издавале ове бланкете почеле су да их нуде како не би остале без клијената. Страни банкари шкртаре када одобравају чекове, док код наших банака може да се добије, уколико је клијент уредан, односно нема недозвољени минус по текућем рачуну, и више ових бланкета. Тако, на пример, уколико неко има на рачуну 25.000 динара, у свакој страној банци добиће само пет чекова, али у домаћој може да узме и дупло више.

    - Чекови чувају стандард грађана - истиче Млађан Ковачевић, економиста. - Иако је практично плаћање чековима на одложено незаконит чин, трговци су спремни да кредитирају грађане како би продали што више робе. Потрошња је у паду, па због тога готово све трговине, на све начине, а поготово уз помоћ чекова, покушавају да продају што више својих производа. Грађани, с друге стране, плаћајући на више месеци, чак и на две године, долазе до жељене робе, а највише до хране.

    Коришћење чекова се не наплаћује и корисник углавном банци плаћа симболичну надокнаду за издавање ове бланкете, обично пет динара. Код кредитних картица, међутим, плаћа се квартална или годишња чланарина, мада има неких банака које у првој години коришћења ослобађају своје клијенте ове накнаде ради конкурентности. Али то се често одрази кроз висину каматне стопе која покрива трошкове банке према грађанима.


    КАРТИЦЕ И ДАЉЕ СКУПЕ
    Банке које издају кредитне картице и даље зарачунавају веома високе камате. Тако је у просеку камата за коришћење кредитних картица 26 одсто, а има банака које зарачунавају и 30 одсто на годишњем нивоу. То је један од разлога због чега становништво у Србији не користи масовније кредитне картице. Али многи и не могу да добију кредитну картицу, јер су им примања мала. Тако, ако неко има плату од 15.000 или 20.000 динара, готово да ни у једној страној банци не може да добије кредитну картицу.



    Извор: Новости

  2. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    За кашњење без кредита три године


    Кредитни биро у својој бази евидентира све грађане наше земље који не измирују своје обавезе на време. Нема чекова за оне који уђу у "црвени" минус на текућем

    ГРАЂАНИМА који не измирују на време своје обавезе према банкама следе казне. Зависно од "прекршаја", односно да ли имају мали или велики дуг примењују се и санкције. Сви подаци о кредитима, кредитним картицама, дозвољеном минусу и чековима се налазе у Кредитном бироу Удружења банака Србије. Када банка повуче извештај, из ове институције добија све податке о клијенту односно да ли уредно отплаћује све своје обавезе. Како кашњење грађана у отплати појединих зајмова расте, тако су банке све опрезније и ригорозније.

    Највећи "грех" грађана је неплаћање рата за кредите. Уколико се са обавезама касни дуже од два месеца и ово региструје Кредитни биро, у наредне три године не може да се узме нови зајам. Толико податке чува и сам Кредитни биро, тако да када банка повуче извештај аутоматски има увид у то да је постојало кашњење.

    Најблажа казна је за клијента који уђе у "црвени" минус за износ одржавања текућег рачуна. Он, на пример, зависно од банке не може да добије чекове наредних месец дана. Уколико му је дуг по текућем рачуну већи од 5.000 динара, чекове не може да узме у наредна три месеца. Наравно, за сваки дан прекорачења дозвољеног минуса се зарачунава затезна камата, која се креће и до 60 одсто на годишњем нивоу.

    Банке за сваку услугу који грађанин жели да користи повлаче податке из Кредитног бироа. На основу његовог извештаја се процењује да ли је неки грађанин добар или лош клијент, односно да ли редовно измирује своје обавезе и не излази из дозвољених лимита за кашњење. Неке банке и приликом издавања чекова повлаче извештај из Кредитног бироа. Такође, ако неко жели да користи постпејд услугу неке мобилне мреже, такође узима податке из Кредитног бироа о будућем клијенту. Замисао је да се и Пореска управа веже на систем ове институције.

    Према подацима Удружења банака Србије, од 6,7 милиона текућих рачуна, више од 250.000 је у кашњењу, односно њихови корисници су у недозвољеном прекорачењу. Грађани углавном сваки "црвени" минус покривају новом платом, али има и оних који то дужи период не могу да измире, јер и не примају зараде.

    РЕГИСТАР О ОБАВЕЗАМА

    КРЕДИТНИ биро Удружења банака Србије је централни национални регистар података о новчаним обавезама фирми и грађана, односно "повериоцима" и о њиховој уредности у измиривању тих обавеза. Регистар података се ажурира на дневној основи, а податке достављају све банке, сви даваоци лизинга, осигуравајућа друштва, државне агенције и фондови. Институције које достављају податке су одговорне за тачност и ажурност података који се исказују у извештајима Кредитног бироа.



    Извор: Новости

  3. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Папрене картице за избегавање


    Грађани наше земље све мање користе пластични новац за плаћања јер није исплативо. Већина банака зарађује од 24 до 28 одсто, три пута више него на кеш кредитима



    ГРАЂАНИ Србије све мање користе кредитне картице, јер су камате и даље на ово задужење веома високе у односу на готовинске кредите. Тако је цена за коришћење пластичног новца од 18 до 32 одсто на годишњем нивоу, а већина банака га нуди од 24 до 28 одсто. То је чак три пута скупље у односу на готовински кредит.

    Иако су банке према подацима Кредитног бироа одобриле лимит за 1, 17 милиона кредитних картица у износу од 84,9 милијарди динара, користи се два и по пута мање или само 33,7 милијарди динара.

    Кредитне картице нису омиљено средство плаћања, иако се са њима може куповати и на рате и то до годину дана без камате. За то су чекови и даље непревазиђени. Осим високих камата, један од разлога је што мало грађана може и да добије кредитне картице, због ниских зарада, а пензионери, јер имају превише година. Код већине банака, најстарији могу да се задуже само до 75. године.

    Иако се у Европској унији за сва плаћања користе само картице, а кеш се врло ретко носи у џепу, код нас је обрнуто, јер и они који желе да обаве куповину пластичним новцем не могу у свим трговинама. Мале радње ретко примају картице, јер им је велики трошак за трансакције. Банке наплаћују провизије и продавцима робе и за услуге. Поред тога што за коришћење пос терминала банка условљава минимални месечни промет на рачуну, најчешћа провизија коју банка узима од продаваца иде и до пет одсто на сваку трансакцију уз могућност задржавања новца продавца до једне радне недеље.



    Управо овакви ценовници пословних банака мале трговце терају да не прихватају картице, јер би у супротном били принуђени да подигну цену својих услуга, што би истрошене новчанике грађана Србије одвело код неких других, јефитинијих, па макар сваку куповину плаћали готовином.

    Такође, има фирми које уопште не желе да примају картице. Куповина хлеба и кифли у пекарама, новина, жвака на трафикама, допуна Бус плус картице, све се плаћа готовином. Плаћање партиципација у домовима здравља могуће је обавити само кешом.

    КАШЊЕЊЕ

    У Србији 921.820 грађана користи 1,17 милиона кредитних картица. Од тога 81.302 картице су у кашњењу односно власници не измирују на време своје обавезе. У процентима то је 17,8 одсто и то је највећа доцња у односу на сва друга задужења као што су кредити, дозвољени минус, лизинг услуге...



    Извор: Новости


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 06:34.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1