..
Српске сорте саде Кинези и Јапанци


Србија је једна од ретких земаља које су и у условима јаке међународне конкуренције очувале производњу семена. Пробили смо се и на страна тржишта, а код куће промет слабији

Е, ЛАКО је било мом оцу... Кад је бирао семе, само је одлазио у задругу и куповао оно што је стигло са Инсититута у Новом Саду. А ја, треба да бирам између 100 произвођача, а сваки је, кажу, бољи од других - овако, помало се шалећи, на питање о избору семена одговара Марко Милин, из Мошорина, ратар који на око 70 хектара гаји кукуруз, пшеницу, соју и сунцокрет.

Како објашњава Милин, последњих година се одлучује само за домаће семе пшенице. Кукуруз му је "Пиониров", а са сунцкоретом и сојом још увек експериментише...

- За сада сам задовољан оваквим избором, али, не значи да ћу остати на томе и даље - објашњава Милин. - Наравно, ако се покаже да неки хибрид даје боље резултате, мењаћу.

Слично Милину, размишља већина ратара у Србији, тако да је, код најзначајнијих ратарских култура удео домаћег семена знатно опао. И то је, међутим, слажу се стручњаци, успех, јер је међународна конкуренција у многим земљама нациноналне семенске куће и семенарске институте једноставно - угасила.

- Држава би морала да предузме све неопходне кораке, наравно у оквиру могућности које доноси отварање граница, да сачува домаћу семенску производњу - оцењује Милан Простран, аграрни аналитичар.

Нажалост, како каже Простан, неке од института, пре свега у централној Србији, изгубили смо, али, новосадски Институт за ратарство и повртарство, а такође и Институт за кукуруз у Земун Пољу, и Институт за воћарство у Чачку раде.

- Треба да очувамо ове институте по по сваку цену - одлучан је Простран. - Институти који су се бавили производњом семена, у околним земљама, затворени су још почетком осамдесетих година, али, наше семенаске куће су, и поред тога, наставиле да се развијају, и стекле су завидан углед. Уз борбу са конкуренцијом на домаћем тржишту, наше семе се пробило и на страна тржишта, па и на оно најзахтевније, тржиште ЕУ...

Са конкуренцијом се, иначе, за сада, најбоље носе произвођачи семена пшенице, пошто домаће семе још увек држи удео већи од 60 одсто на нашим њивама.

- Наше сорте су успеле да се изборе, пре свега квалитетом - каже проф. др Србислав Денчић, са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. - Страна конкуренција се појавила са високоприносним сортама, али, слабијег квалитета зрна, које је готово у нивоу сточне хране, тако да се пољопривредници опредељују за њих, јер се наша пшеница, још увек, не плаћа по квалитету. Када се буде плаћао квалитет, ситуација ће сигурно бити другачија.

Семеном сунцкорета које производи Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду, израчунали су статистичари, засеје се сваки осми хектар под овом уљарицом у свету. Код нас, међутим, како каже др Синиша Јоцић, са овог института, домаће семе заузима само 15 одсто површина.

- Стигли смо и на најзахтевнија тржишта, па чак и она егзотична, као што су Кина и Јапан, а пробијали смо се само квалитетом - каже Јоцић. - Изгледа да то за наше пољопривреднике ипак није довољно.

Са кукурузом ситуација је другачија. Према речима др Горана Бекавца, такође са Института у Новом Саду, највећи удео, ове сезоне, на нашем тржишту заузимају хибриди "Пионира".

- Ситуација се мења из године у годину, а наша кућа држи треће место по заступљености - објашњава Бекавац. - Другу позицију држе колеге из Земун Поља, тако да, у конкуренцији тридесетак семенских кућа, са врло високим буџетима, ми из Србије имамо солидну позицију. Тим пре, што наш кукуруз завршава на многим светским тржиштима, од земаља ЕУ, преко Украјине и Русије, до Ирана, који је тренутно највећи купац.


СТРАНЦИ И КОНТРОЛА

ПРВИ пут се страно семе, у тадашњој СФРЈ, како се присећа Простран, појавило почетком осамдесетих година, и то у Славонији.

- Посао је договорен са "Пиониром" а све производено семе је, према уговору, морало да буде извезено - наводи Простран. - О томе колико је то било значајно, говори и то да је на челу комисије за контролу, био председник савезне владе. Касније су, мало помало, странци улазили све више, а сада код нас производе озбиљне количине свог семена, на огледним пољима...



Извор: Новости