..
Прислушкивање из једног центра


Београдски центар за безбедносну политику спрема модел закона о обавештајном систему. Отпала реорганизација по угледу на немачки БНД

СРБИЈА ће морати у оквиру преговора са ЕУ бар делимично да реформише безбедносни систем и, за почетак, измени Закон о БИА, тврди за "Новости" Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП). Овај центар је већ почео да ради на моделу закона о обавештајном систему, који доноси и нека сасвим нова решења, попут уједињења војних служби - ВОА и ВБА.

БЦБП је јуче организовао велики скуп о томе какве су Србији безбедносне службе потребне, да би могле да одговоре савременим изазовима, посебно нарастајућем тероризму.

- Један од трендова у Европи је да цео обавештајни систем буде уређен јединственим законом. С обзиром на то да Србија мора да мења Закон о БИА из 2002, који је недоречен и непрецизан, боље би било да направи један закон који ће обухватити и војне и цивилне безбедносне службе - каже Петровић.

Један од аутора модела је проф. Мирослав Хаџић, председник Управног одбора БЦБП.

- Наш модел предвиђа, осим уједињења војних служби, и обједињавање у један техничко-оперативни центар свих капацитета за примену посебних мера за тајно прикупљање података - каже проф. Хаџић.

Посебне мере (прислушкивање, увид у телефонске листинге, електронску и другу пошту) у овом тренутку могу да примењују и полиција, и БИА, и ВБА, и неке друге службе, па је самим тим демократска контрола отежана и могућност злоупотреба већа. Нова, посебна агенција, била би само "извођач", тачније поступала би искључиво по налогу суда.

- Модел предвиђа и формирање Генералног инспектората, као органа Владе, који би био задужен за унутрашњу контролу и цивилне и војне безбедносне службе - каже проф. Хаџић.

Предраг Петровић истиче и потребу јачања обавештајне компоненте, уз већу сарадњу Министарства спољних послова и БИА. Како каже, после најновијих терористичких напада у Европи, сведоци смо тренда јачања обавештајних служби у циљу боље безбедности грађана.

- У Национални савет за безбедност требало би укључити и Министарство спољних послова, као што је то урађено у многим државама, а оперативне послове руковођења у Бироу за координацију служби безбедности требало би да преузму стручњаци. Сведоци смо великих замерки зато што безбедносне службе имају полицијска овлашћења. У већини земаља оне нису укључене у криминалне истраге, па тако боље могу да се фокусирају на обавештајни рад - каже Петровић.

Да је безбедносном сектору потребна крупна реформа, пре две године је упозорио и Момир Стојановић, председник Одбора за контролу служби безбедности у претходном скупштинском сазиву. Његово решење подразумевало је, по угледу на немачки БНД, да се обједине цивилна и војна обавештајна служба у јединствену Обавештајну службу Србије, а контраобавештајни сегмент БИА и ВОА у Контраобавештајну службу Србије. Трећа компонента био би Републички истражни биро, налик на ФБИ, састављен из УБПОК, Управе за спречавање кријумчарења оружја и дроге (сада у саставу Царине), Управе за спречавање прања новца (сада при Министарству финансија)...

Овај биро имао би полицијска овлашћења, а све три компоненте биле би повезане са Бироом за координацију служби безбедности, који би функционисао 24 сата.

- Мој предлог, међутим, није наишао на подршку неких министарстава, која нису хтела да се одрекну својих обавештајних служби, мада имамо дуплирање посла, трошење енергије и новца - каже Стојановић. Он додаје да ако се не редефинише безбедносни систем, домаћим службама остаје само да чувају матурске тестове.

БЕЗ КОНТРОЛЕ

- НЕ ПОСТОЈИ парламентарна контрола над радом Одељења за спровођење посебних мера при Управи криминалистичке полиције. Верујем да су примедбе председника и премијера да су прислушкивани имале основа управо кад је у питању овај сегмент - каже Момир Стојановић.



Извор: Новости