Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060

    22 puta žirant, 28 puta kum │ 22 пута жирант, 28 пута кум

    ..
    Маринко 22 пута жирант, 28 пута кум


    Маринко Умичевић, директор бањалучке фабрике обуће "Бема", у којој ради око 1.000 жена: У Титово време стекао сам звање, и ту диплому не бих мењао за сто модерних. Млади би да буду менаџери, а да што мање раде на себи



    Да ли знате неког мушкарца који води фирму с више од хиљаду жена? Или који бди над више од хиљаду жена? Који разуме преко хиљаду жена? Уколико га не знате, онда вам представљамо Маринка Умичевића (59), директора Фабрике обуће "Бема" из Бањалуке чији су власници из Словеније, а који под својим надзором има око 1.250 радника, махом жена.

    - Док моја супруга, радећи у Влади Републике Српске, плату добија, ја своју зарађујем - каже, за "Новости", човек "старог социјалистичког кова", који рад и хуманост ставља на пиједестал људског постојања.

    Резултат таквог животног става јесте и то што је 22 пута био жирант својим радницима, а кумовао је у чак 28 случајева. Добитник је многобројних признања за хуманитарни рад и заштиту домаће производње.

    Маринко већ четрдесет две и по године улази на исту капију, али за себе и даље каже да је само "неумољиви" занатлија који ради с великом преданошћу и мотивацијом. Човек је од речи, и широког срца за сваког ко хоће да, израђујући обућу, формира и храни породицу. Оснивач је и кошаркашког клуба инвалида Врбас.

    - Највеће признање ми је када с мојим инвалидима и радницима одем на пиво. Уколико имамо нешто на трпези, добро је, а ако немамо, уживамо дружећи се - каже Умичевић.

    У сваком разговору, подвлачи да је народу преко главе србовања гладног стомака.

    - Дајте нам фабрике, радну снагу! Вратимо мушкарцу, оцу, достојанство као некадашњем хранитељу породице. Моје раднице су некада само допуњавале кућне буџете. Данас су, иако сам поносан на ту чињеницу, а помало и уплашен, оне су хранитељке својих породица. У рукама странаца и приватника су некадашњи носиоци домаће привреде у којима су у време бивше Југославије привређивали њихови мужеви, попут "Космоса", "Таса", "Јелшинграда", "Бањалучке млекаре" - каже Маринко.

    У част жене, као хранитељке породице, Фабрика обуће "Бема" недавно је подигла споменик - штикли. Умичевић је и поносни отац двеју кћерки Сање (30) и Марије (20), има унука Филипа (сина старије кћерке) и супругу Миљку, који су му, како истиче, увек били велика подршка.

    - Посебно ми је улога породице у животу била значајна, још у време када сам студирао у Загребу. Тада сам живео приватно и било ми је битно да знам да ме увек код куће неко чека. Тада је то била моја супруга, јер сам већ био ожењен. У Титово време стекао сам звање инжењера обућарства, и ту диплому не бих мењао за сто ових модерних, менаџерских - каже Умичевић.

    Не скрива аверзију према данашњем систему школовања младих људи:

    - Сви би да буду менаџери, и ако је могуће да што мање раде на себи. То је специфично за приватне факултете. Ево овде, у кругу наше фабрике, има један такав. Вредност возног парка студената на паркингу је најмање око десет милиона КМ (пет милиона евра), а они по читав дан испијају кафе и појма о менаџерсту и пословању немају. А сви би, иначе, да сутра раде у Влади. И онда, уложе по 10.000 КМ у своје школовање, а када мало касније ударе главом о зид, дођу сви код мене да раде. Ја их питам: "Па откуд ви код мене?" А они би рекли на то: "Мислили смо, запослићемо се у Влади, али нема посла". Немам срца да их одбијем, па им понудим шта могу. Нису они криви, већ систем, држава!

    На питање како младе подстаћи да се врате занату, каже:

    - Град ће за свакога ко одлучи да упише обућарски факултет дати стипендију од по 250 КМ, а "Бема" по 150, а за обућарску школу добиће по 150 од Града и по 100 од "Беме". Ми испред "Беме" вољни смо да финансирамо и један цели разред обућара. Тренутно, нажалост, имамо око 60 одсто радника само са основном школом, од укупно 1.250 у два погона. Запослио сам, између осталих, 100 фотографа, 150 оптичара, а има и менаџера.

    Истиче да је неопходно уредити систем школовања и запошљавања како се такви суфицити и парадокси не би дешавали:

    - Вољан сам да дам прилику сваком младом и старијем човеку који покаже вољу за рад, али било би и мени драже да имам више моделара, креатора, кожара, обућара... Код нас деца више не похађају те смерове, јер је то "срамота". Нудим и своју фотељу, ево ову, у којој седим, првом човеку који се одважи да стане иза 1.250 радника, уколико мисли да је то лако. Чекам.


    ОТПРЕМНИНА ОТИШЛА У ПОСТЕЉИНУ
    Један од многобројних хуманих гестова, причају радници, иако то Маринко нерадо наглашава, јесте његова донација Клиничко-универзитетском центру Републике Српске. - Након што је добио отпремнину навршивши 40 година радног стажа у вредности 5.000 КМ, првобитно је планирао пут у Барселону с породицом. Међутим, у међувремену је завршио у болници због здравствених проблема, и том приликом је одлучио да тај новац преусмери у донацију у виду 160 постељина за кревете, навлаке, 160 чаршава и пешкира.


    ПРВА ПАТИКА ЗА СТЕФАНА ЂОКОВИЋА
    Пар спортских патичица са знаком Вимблдона, "Бема" је поклонила и сину Новака Ђоковића.

    - Ђоковић је тада играо турнир у Монаку, а његовом оцу Срђану поклон је, у моје име, у Београд однео председник Милорад Додик. Срђан Ђоковић био је одушевљен нашим гестом, а након што је примио у руке мале патике, нулте величине, није успео да задржи сузу радосницу - присећа се Умичевић.


    ПОКЛОН ЧИЛЕАНСКИМ РУДАРИМА
    Иако по природи скроман и нерадо скреће пажњу на многобројна признања која је добио, није одолео а да се не присети чилеанских рудара из 2010. године.

    - Те смо године, ганути причом о 33 заробљена рудара који су 69 дана провели под земљом, одлучили да их обрадујемо донацијом коју смо назвали "обућа за нови почетак". Тада смо несрећним рударима - који су, ипак, на крају извукли живу главу - и њиховим породицама поклонили 45 пари ципела, а један пар направили и за тадашњег председника Себастијана Пинера.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 09:08.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1