Rezultati 1 do 5 od 5






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060

    Некада било... време своје НИЈЕ учинило...

    ..
    НАШИ БУДИЛНИЦИ ЗВОНЕ 60 ГОДИНА: Зашто о фабрици сатова из Земуна прича цео свет


    Када је један Индијац мејлом питао "Инсу" како да поправи будилник стар 60 година, они су му послали ганц нови: веровали или не, будилници на навијање и даље се ређају на фабричкој траци у Земуну.



    За оне који их не памте: да би овај будилник радио морате да га навијете. И то најпре сат, а онда и звоно. Не смете да заборавите ни да ослободите "чекић" који удара у метал и прави карактеристичан звук због којег ћете у цик зоре широм отворити очи.

    Заборавите на опцију одлагања аларма коју имате на мобилном телефону. Једино што можете је да зауставите непријатну звоњаву физичким кочењем "чекића".



    И коме још данас треба механички сат, израђен од месинга, бронзе и нерђајућег челика који је већ у производњи много скупљи од дигиталне конкуренције?

    - Размишљали смо о томе да укинемо производњу, међутим, јавила нам се једна фирма из Америке са невероватним захтевом да наруче 5.000 будилника. То је ланац супермаркета познат по томе што из сваке земље имају понеки производ у продаји. Не знам како су дошли на идеју да из Србије то буду будилници. Наручили су првих пет хиљада, а сада наручују пред божићне празнике - прича Јовица Зарић, генерални директор "Инсе".



    "Будилник који би пробудио мртваца" наслов је једног коментара на америчком сајту "Ретро тхинг". Аутор хвали сат као нешто што га је спасло од "одлагања" звоњаве дигиталног аларма.

    - Ови сатови имају јачину звука 86 децибела који траје око 15 секунди, гарантујући вам буђење пуно адреналина - пише Џејмс Грахам.

    Један мали део будилника остаје и на српском тржишту. Будилници су постали и сувенири Београда, па испод казаљки стоји слика Храма Светог Саве, Моста на Ади...



    У златно доба из земунске фабрике годишње је излазило чак милион и двеста хиљада будилника, а пола милиона било је извожено у Немачку. Када су дошле санкције, посао је прекинут.

    Данас су у свету остале свега три фабрике механичких будилника, у Кини и Бразилу.

    - Нас 250 запослених живи пре свега од производње водомера, али и наменске војне производње, међутим због традиције нисмо желели да прекинемо производњу будилника - каже Радомир Котур, заменик комерцијалног директора.


    "Маде ин Германy" из Србије
    Данас у "Инси" производе и механичке штоперице.

    - То је посао са Немцима. Ми дизајнирамо изглед и паковање. На њих стављамо знак немачке фирме "Кинзле" и натпис "Маде ин Германy" или "Маде ин Еуропе". То је веома тражен производ. Иако су дигитални сатови на утакмицама најмодернији, дешава се да техника закаже, а онда ускаче наша штоперица... - прича Јовица Зарић.


    Сви се чуде
    У делу фабрике где се склапају сатови петнаестак жена седи за покретном траком где будилници добијају крајњи облик. У једној кутији су спирале, у другој казаљке, у трећој метални оклопи. Даме вешто склапају делове сатова, стављају казаљке, фиксирају чекићем...

    - Већ 29 година радим овај посао. Сви се зачуде када кажемо да и даље производимо будилнике. Најтежи део посла је убацивање спирале у механизам. Јако је пипаво и ради се са лупом - прича радница Зорица Рољић.



    Извор: Блиц

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    "ЕНЕРГОПРОЈЕКТ" ОБЕЛЕЖАВА 65.ГОДИШЊИЦУ: Наши, а светски!


    Југословенски и српски грађевински гигант "Енергопројект" данас обележава 65 година рада у земљи и свету. Једини из региона на листи најбољих светских компанија


    Хидроелектрана "Ђердап"

    ХИЉАДЕ енергетских и водопривредних објеката, индустријских постројења, јавних и стамбених комплекса и телекомуникационих система у Србији и око 80 земаља носе потпис - "Енергопројект". Од јула 1951. године, градитељи овог српског предузећа претварали су у стварност велике и комплексне пројекте својих инжењера.

    Од Јужне и Средње Америке, преко Африке и Европе, па до свих кутака Азије, вредни неимари "Енергопројекта" градили су хидро и термо електране, системе водоснабдевања и наводњавања, хотеле, конгресне центре, болнице, школе, станове, стадионе, спортске дворане, километре путева, железница, тунела, преносних и дистрибутивних мрежа електричне енергије...

    Кроз велике, енергичне градитељске подухвате, градио се и "Енергопројект". Данас, 65 година после његовог оснивања, најбоља потврда квалитета рада стиже од колега из света. "Енергопројект", као највећа српска извођачка компанија, једина је из нашег региона уписана на америчку листу 225 најбољих међународних пројектантских и 250 најбољих међународних извођачких компанија! Од малог државног предузећа основаног за пројектовање у енергетици и водопривреди, настао је градитељски гигант који широм света кроти реке, премошћује наизглед непремостиво, оживљава пусте пределе...

    - Од афричких пустиња до сибирских пространстава, већ шест и по деценија проносимо славу Србије, земље врхунских стручњака и најбољих градитеља, о чијем раду сведоче објекти које свакодневно користе милиони људи - каже, за "Новости", Владимир Миловановић, генерални директор "Енергопројекта". - Током минулих деценија освајали смо нове делатности пројектовања и изградње и развили се у организацију спремну да преузима велике и сложене пројекте. Израсли смо у једну од водећих светских компанија у области консултантских и извођачких делатности, реализовали пројекте у око 80 земаља и развили се у комплексни пословни систем који обухвата 10 компанија у Србији и више од 30 компанија, представништава и филијала у иностранству.


    Фабрика сумпорне киселине Бор

    Осим што гради своју земљу, како каже наш саговорник, "Енергопројект" непрекидно гради и у иностранству. У Нигерији, Гани, Уганди, Алжиру, Јордану, Катару, Оману, Уједињеним Арапским Емиратима, Перуу, Белорусији, Русији, Казахстану...

    - У Србији тренутно учествујемо у изградњи највећих инфраструктурних објеката, а у оквиру пројекта "Београд на води" градимо две стамбене куле - наставља Миловановић. - То су две деонице ауто-пута Београд - јужни Јадран, три деонице железничке пруге на Коридору 10, реконструкција постројења на блоку А3 ТЕНТ А, далековод од трафостаноце "Панчево 2" до границе с Румунијом. Поносни смо и на окончану изградњу нове топионице и фабрике сумпорне киселине у РТБ "Бор", на све што радимо у термоелектрани "Костолац Б"...


    Тунел на београдској обилазници

    Када је реч о великим пројектима у свету, према речима нашег саговорника, "Енергопројект" тренутно изводи грађевинске радове на две хидорелектране у Перуу, завршава изградњу и опремање пословне зграде у Казахстану, гради карго центар и административни објекат интернационалног аеродрома Котока у Гани. У Катару је консултант на великим инфраструктурним пројектима, од којих је постројење за истовремену производњу електричне енергије и питке воде међу највећим у свету...


    Стадион у Нигерији

    - Стручношћу смо реализовали све своје послове, стекли поверење клијената и заслужили њихове препоруке и добар глас у земљи и свету - каже Миловановић. - У данима, годинама и деценијама које долазе, "Енергопројект" ће наставити да осваја свет. Способан да реализује најсложеније пројекте, тежи остварењу циља да буде један од светских лидера у области инжењеринга, изградње и управљања пројектима.


    ЗАПОСЛЕНИ - КЉУЧ УСПЕХА



    НАШИ запослени су заслужни за све успехе и резултате "Енергопројекта" - каже Владимир Миловановић. - Иза сваког нашег подухвата стоји армија вредних стручњака. Реализацију уговорених пројеката заснивамо на мултидисциплинарном знању и вештинама својих инжењера разних струка, економиста, правника и врло обучених, вештих радника. Сви они непрекидно прате и примењују иновације у својим областима, а њихов професионализам, искуство и знање омогућили су нам да будемо јака и поуздана компанија, у самом светском врху.


    ДЕЛА ЗА ИСТОРИЈУ
    ХИДРОЕЛЕКТРАНА "Ђердап 1", хидромелиорациони систем "Ћира Пјура" у Перуу, термоелектране "Никола Тесла А и Б" у Обреновцу и "Косово А и Б" у Обилићу, према мишљењу наших стручњака, историјски су најзначајнији објекти које је изградио "Енергопројект" - каже наш саговорник. - О значају наших градитељских подухвата, најбоље сведочи то што данас нема ниједног киловат-часа из хидро и термо електрана на територији Србије, Црне Горе и Македоније а да га нису пројектовали наши инжењери.



    Извор: Новости

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Гагин опанак главу чува


    Спасоносну обућу против поледице Пироћанци измислили још пре осам деценија. Пиротски гумењак готово савршен за блато и лед, јер се најмање клиза


    На опанчарској линији "Тигра" пензију стекле генерације врхунских гумара

    СУДЕЋИ по искуству многобројних Пироћанаца, али и не само њих, обичан гумени опанак незаменљива је обућа за поледицу, каква је ових дана оковала Србију. Чувени Гагин гумењак, креиран је још пре осам деценија, и од тада на њему готово да није било измена, што је најбољи доказ да је готово савршен за разне временске (не)прилике, а пре свега за блато и лед. Нико тачно не зна колико је милиона опанака за протеклих осам деценија произведено, али се зна да је веома тражен и на почетку трећег миленијума, нарочито међу сеоским становништвом, као и то да ће је ова обућа за коју су пре десетак година били заинтересовани и рационални Јапанци и даље бити тражена.

    Пиротски гумењак се и даље производи у фабрици "Тигар" а. д., где су на опанчарској линији своју пензију стекле многе генерације врхунских гумара, међу којима је и Добрила Панић, која објашњава зашто се ова обућа најмање клиза по леду и зашто је горштаци највише воле.

    - Опанак је обућа која се прави од такозване меке гуме. Одлично обухвата стопало по целој површини, а гума је за разлику од коже, или пластике, далеко бољи материјал за кретање по леду. Главна предност опанка је што има посебну шару, која безмало целом површином стопала додирује лед и савитљив је. Реч је о такозваним тачкастим шарама, које у додиру са глатким површинама стварају неку врсту вакуума. Отуда је и тако стабилан на леду - прича ова "Тигрова" пензионерка.

    Иако изгледа као да је направљен од једног дела, опанак се ради од двадесетак компоненти, међу којима су постава, предње и задње појачање, саја, ђон, плазица, лице и други. Гумењак се продаје без маркетинга јер су његови купци углавном људи којима поруке са екрана не значе готово ништа. Нема горштака у овом крају, али и у другим деловима Србије који испред кућног прага не држе по неколико пари гумењака. Веома је тражен и на Космету, међу Албанцима, а могућност производње је практично неограничена, јер је и технологија у "Тигру", престоници опанка и гумених чизама, узнапредовала.

    Другим речима, уместо некадашњих гумара пре и после Другог светског рата који су све послове радили ручно, сада је у производњу укључена и аутоматика. Истини за вољу, велики део посла и даље се ради ручно, пошто умеће и рутину руку не може да замени никакав компјутер.

    Пиротски опанак се још назива и Гагин опанак, пошто је почео да се израђује у радионици коју је пре Другог светског рата основао Димитрије Младеновић Гага.


    ЧИЗМЕ ЗА СКАНДИНАВСКУ АРМИЈУ

    "ТИГАР" је највећи произвођач гумене обуће у Европи, а осим опанака, овде се израђују заштитна обућа и чизме за неке скандинавске армије, ватрогасце, али и гумена модна и обућа за екстремне услове: ниске и високе спољне температуре.




    ТОПЛЕ НОГЕ

    ПИРОТСКИ опанак је омиљен међу онима који иду на њиве, ливаде, залазе у штале, по киши и блату, а у комбинацији са вуненим чарапама које су одличан изолатор, обезбеђује и потребну топлоту стопала.



    Извор: Новости

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  7. #4
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Здање РТС у којем "станује" историја


    Зграда РТС и Програмски архив чувају сећање на приповести из прошлости овог поднебља. Драгоцени снимци чувају се у посебним условима, а километри трака обележавају место важних белешки прошлости


    "Квадратура" прошлости, Фото Зоран Јовановић

    КАДА је краљица Марија дала налог да се у њено име направи здање Ђачке трпезе, није ни сањала да ће данас у њој бити зграда Радио-телевизије Србије. Додуше, као и београдска прошлост, и ова зграда је променила изглед, свашта је "претурила преко главе", а многи су на њу гледали злонамерно са различитих страна. Тако су савремени градитељи дозидали значајан део мењајући изглед који су јој првобитно замислили краљичини архитекти, а онда је НАТО авијација имала још штагод да нам доприча о демократији и њеним белосветским постулатима 1999. године, убивши притом 16 људи.

    Како год, у Београду постоје бројне телевизије, веће или мање, а једино се овде чувају драгоцени сегменти историје, како овог града, тако и државе која је дуго постојала на овом простору. Да ова прича не би била обична, потрудили смо се да изаберемо необичне водиче. Тако је пред нас стао Бранко Станковић, аутор већ легендарне "Квадратуре круга", и управо њега смо решили да "мучимо" тако што смо му доделили улогу водича. И, нисмо се преварили. Уместо да поставља питања и приказује нам слике из туђих живота, овог пута он нас је водио кроз коридоре - свог.


    Почетак на Сајму

    ПРОГРАМСКИ архив Радио-телевизије Србије постоји од 1958. године, када је први пут емитован телевизијски програм из студија на Београдском сајму. Станковић нас упознаје са Сашом Ђорђевићем, директором Програмске подршке телевизије, у коју спада и Програмски архив, као и Зораном Табаковићем, руководиоцем овог архива. Прво сазнајемо да се овде чувају сви формати који су постојали до сада.

    - У нашем архиву постоји више од 400.000 јединица филма од 16 и 35 милиметара, који је потом сменила квадриплекс техника са касетама од два инча. Чувамо више од 4.000 таквих трака - каже Саша Ђорђевић. - Потом долазе такозване це траке од једног инча и њих имамо око 15.000, па три хиљаде оних на "јуматику", по 25.000 на различитим врстама "бете"... Како су се мењали формати носача слике и тона, тако је модернизација била неминовна. Оно што је важно, ми смо међу реткима у Европи који имају све начине за пребацивање и обраду података са свих телевизијских формата.

    Кроз лавиринте испод здања телевизије води нас Зоран Табаковић, очигледно поносан на оно што има да нам покаже.

    - Овакви архиви сматрају се светским благом и глобално су непроцењиви - објашњава Табаковић. - То је посебно историјско наслеђе.

    Потом улазимо иза дебелих, металних врата у безбројне просторије у којима се чува историја. Филмске траке смењују квадриплекс, које су тешке око десетак килограма. Када су биле актуелне, требало је преместити између 350 и 400 оваквих трака са једног на друго место, био је то озбиљан физички посао којег се наш саговорник веома добро сећа.

    - Први пут, репортажна кола употребљена су у директном преносу из Ужица, са Трга партизана 1961. године - настављају причу наши домаћини. - Још је много важних догађаја који су историјски веома битни. Сахрана Јосипа Броза Тита 1980. године ушла је у уџбенике светских академија, јер је бриљантно испратио тим који је водио Мома Мартиновић.



    - Према мојим сазнањима, Мартиновић је издао књигу под насловом "Режија програма уживо" - додаје Табаковић. - Она је уједно била уџбеник на академијама на којима је он предавао, у Норвешкој и Швајцарској. План преноса Брозове сахране направљен је у тајности и строго је чуван до саме Титове смрти. План је обухватао десет репортажних кола и 42 камере.

    Спортски део архива је од непроцењиве вредности, а данас мало знамо о томе колико су наши сниматељи и организатори били вешти. Тако, рецимо, начин на који све светске телевизије преносе одбојкашке мечеве подразумева распоред камера који је осмишњен на РТС. Станковић посебно инсистира да не заборавимо имена попут Веска Грозданића или Вујадина Вујовића.


    Незаборавни дани

    ДОКУМЕНТАРНИ програм РТС је током седамдесетих година био у рангу Би-Би-Сија. Станковић посебно подвлачи тај податак, сећајући се да је легендарни Тимоти Џон Бајфорд дошао на нашу телевизију под истим условима које је имао у Британији.

    - Сама зграда у којој смо данас направљена је по истим стандардима које је имала британска телевизија - додаје Станковић. - Тако је било од хијерархије, распореда просторија, студија...

    Програм који се бавио културом такође је имао своје звездане тренутке, па је, примера ради, велики мађарски писац Лајош Зилахи дао ексклузивни интервју само за РТС, иако му је обичај био да се не појављује у јавности на овај начин. Ипак, у посебном сећању данашње зреле генерације је непревазиђени научнообразовни и школски програм.



    - Програм намењен ђацима био је посебно усаглашаван са ритмом часова у школама - подсећају наши саговорници. - О свему се посебно водило рачуна. Остаје нам и сећање на непревазиђену Јелену Генчић чије припреме за сваку емисију су биле у рангу семинарских радова.

    Шетња коридорима испод зграде РТС води поред безброј полица са различитим форматима на којима се чува историја. Домаћини нам показују безбројне ролне и касете. На једном посебном месту су, како кажу, "пионири дигитализације" Драган Поповић и Ивана Карановић, који преносе емисије са старих записа у модерне форме.

    Табаковић нам показује старе емисије, води нас у 1971. годину, легендарног Милована Илића Минимакса и несвакидашњи конкурс који се одигравао у Великој дворани Дома синдиката. Тамо се одиграо избор најружнијег Југословена, и Минимакс је био домаћин четворици првопласираних фаворита. Смех у дворани, а они, истини за вољу ружњикави људи широког осмеха забављају раздрагану публику.

    Следе записи са мото-трка око Калемегдана из 1960, први снимак "Смака", извештај са прве кориде на Ташмајданском стадиону пред запрепашћеним Београђанима, који нису могли да се одлуче да ли ће навијати за бика или матадора...

    Било је то време вредно памћења.


    Прва камера




    ЕКСКЛУЗИВНОСТ

    У многим областима је наша телевизија имала примат у свету, а једну овог пута посебно издвајају наши саговорници. У доба када смо били активан учесник и оснивач Покрета несврстаних земаља, наши су аутори имали посебну привилегију да се појаве на местима на којима други нису могли.

    Тако је, на пример, Александар Виторовић направио филм о Камбоџи када у њу није могао да уђе ниједан новинар ни са Истока ни са Запада.

    Слично је било са емисијама из Алжира и других ратишта вечито узавреле планете.


    "Погача"




    НЕКАД И САД

    Припреме за телевизијски Дневник некада и сада су две потпуно различите приче. Како објашњава Бранко Станковић, ритам рада је пре неколико деценија био потпуно другачији.

    - Сећам се, на почетку каријере сам био дописник из Ужица, и када се деси неки важан догађај слао сам траку аутобусом за Београд. Уколико проценим да је догађај битан, а аутобус не може да стигне, молим полицајце да превезу материјал, а ако све мора да се одигра још брже - седам у кола и возим у Београд. Кад стигнем, било је потребно још пола сата да развијем филм, и бар још пола у монтажи. Тек тада је посао окончан.




    ОСНИВАЧИ

    Наши саговорници са посебним поштовањем помињу име Јелисавете Леле Павловић, која је била оснивач и прави визионар. Архив је установљен пола године пре емитовања прве емисије и био је својеврсна матрица која је била урађена како треба. А кад постоји добар темељ, онда и грађевина има шансе да испадне како треба.




    МУЗЕЈ У ОСНИВАЊУ

    Простор Студија један, који је отворен 1966. године, експерти РТС наменили су за музеј. Како нам је објаснила Милена Јекић Шотра, уредник у Редакцији за историографију, ово је музеј у оснивању, још нису испуњени сви услови, али наши домаћини раде на томе да историју телевизије уобличе на начин на који она то заслужује.

    - Мислим да би било најлепше да овакав музеј заживи на Сајму, у простору где је први пут емитован телевизијски програм - каже Милена Јекић Шотра. - Ово су необично драгоцени експонати.

    Заиста, пред нама су прве камере, системи за расвету и пренос сигнала, сто за којим је седео непревазиђени Мића Орловић кад је први пут емитован Дневник... Сасвим природно, "Београдске приче" ће о овом музеју морати посебно да вам приповедају...


    АУДИО-ВИЗУЕЛНИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ

    Како објашњава Зоран Табаковић, својевремено је започет пројекат оснивања аудио-визуелног центра Србије, који је требало да чува сав снимљен материјал који настаје у нашој држави. Нажалост, та савршена идеја није до данас реализована.



    Извор: Новости

  8. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  9. #5
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.215 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Морнари из рудника


    У јужном Банату, код села Гај и Мало Баваниште, једино место на свету за подводну експлоатацију угља


    Радник на броду показује на цевовод којим се угаљ транспортује до складишта / Фото: Ненад Живановић

    ОНИ су морнари, а раде у руднику. Не спуштају се на седми ниво јаме, а ваде угаљ са тридесет метара дубине. Нису гар-црни када заврше смену, осим уколико не поцрне ако упече летња звезда. Да се освеже могу скоком у воду, која је уједно њихов коп. Они за хлеб од седам кора зарађују у Дубовачкој ади, на потезу ковинског басена у Дунаву, у једином руднику за подводну експлоатацију угља на свету.

    Егзотични рударски подухват, тако се може назвати посао започет 1991. године у Јужном Банату, код насеља Гај и Мало Баваниште у општини Ковин.

    Када су се пре 25 година инжењери опробали у пионирском освајању технологије подводне експлоатације угља, о чему није постојала чак ни литература, нико се није надао да ће се експеримент претворити у подухват века, не само на нашим просторима.

    Захваљујући немачкој фирми “Оренштајн и Копел”, која је прва у свету направила “багер” за подводно вађење угља, историја је могла да почне, као и експлоатација лигнита са дна Дунава, која и данас представља светску атракцију.

    Брод-багер који је тада направљен до данас нема реплику.

    - Немци су хтели да докажу да то што су конструисали у теорији, може и да ради - прича технички директор Рудника Ковин, Иван Филипов. - На почетку све је било мистерија. Дилеме су биле велике. Положај лежишта је био специфичан, и класичне методе нису долазиле у обзир. Земљиште је мочварно, а камиони и багери били су у води. Било је питање и како ће се угаљ понашати, јер има 20 одсто већу густину од воде, те је постојала опасност да ће се, када се под водом изреже, разбежати по језеру. Када је све успело, био је то феноменалан осећај.


    * Посада у командној кућици која управља бродом и копачем угља

    Електроника и опрема багера су холандске производње, конструисан је у Новом Саду, а све је урађено по наруџбеници Владе АП Војводине. Коштао је невероватних 43 милиона тадашњих немачких марака.

    - Багер је пројектован да храни термоелектрану, али се од тога одустало. Првобитно је планирано да из реке вади по 600 тона лигнита на сат чак пет багера, али се на крају остало само на једном - каже директор.


    Планове инжењера “удавиле” су санкције.


    * Екран на коме се прати ископ угља

    Немачки стручњаци су буквално преко ноћи напустили земљу, а домаћи пионири подводног рударства морали су сами да докажу теорију о експлоатацији угља испод воде. Требало им је четири године да овладају технологијом јединственом у свету, како би доказали исплативост пројекта.


    "Беба багер" откопала 3,6 милиона тона

    О КАКВОЈ прескупој “играчки” је реч, сведоче цифре. Инсталисана снага пловног багера је 12 мегавата. Само старт багера кошта 1,2 милиона динара, а дневно се изгори струје колико отприлике потроши цео Ковин. Багер троши десет милиона динара струје месечно.

    Багер је, заправо, брод са катарком дугом 58 метара која носи резервни точак, којим се са дубине до 45 метара испод воде откопава слој по слој угља. Експлоатација угља настаје након што се откопа слој откривке.


    * “Чељуст” којом се вади лигнит са дна језера

    - Багер откопава угаљ из језера ротором и усисава пумпама, те га транспортује хидрауличким путем кроз челични цевовод дуг два километра до класирнице, на којој се угаљ одваја од воде, као чврста супстанца, а онда се раздваја у разне гранулате - рапортира главни човек за производњу на копу Горан Будимлић.

    За четврт века даноноћног рада, багер је и даље у добром стању. Модернизован је јер је електроника застарела, али је квалитет челика одличан и није кородирао. У шали, неки кажу, то је Немац направио.

    Ова “беба машина” подводног рударства, од 1994. до данас је откопала 3,6 милиона тона угља и 12 милиона кубика песка и шљунка.

    - Годишња производња је око 230.000 тона угља. Залиха има за још шест година експлоатације, односно 1,2 милиона тона, али се раде геолошка истраживања како би се прошириле резерве за још пет година - прича Горан Будимлић, руководилац РЈ за експлоатацију рудника Ковин.


    Ничег се не боје, осим ветра

    У РУДНИКУ ради 140 људи. Колико год необично да звучи, најважнији међу њима су морнари.

    Наиме, ови рудари морају најпре да се науче лађарству да би радили у руднику, јер се на овом копу примењују и Закон о унутрашној пловидби и Закон о рударству.

    - Заповедници на броду морају да полажу испит за морнаре да би радили у руднику, а потребно је шест година да стекну услов и да се обучавају како би доспели на багер - каже директор Будимлић.

    Посада броји пет људи, а багер-мајстор је главни на броду. Ради се 24 сата 365 дана у години. Радило се и кад су биле поплаве и кад се забрани саобраћај на Дунаву.

    - Највреднија ствар овог рудника су људи - истиче технички директор Иван Веселинов. - Ничега се не бојимо, осим ветра. Када је кошава, тада смо немоћни. Деси се да се људи врате мокри, јер су таласи толико велики да вода упада у чамац и багер.


    Еколошки најчистији рудник на свету

    - ОВО је еколошки најчистији рудник у свету - тврди Горица Рулић, инжењер рударства, задужена за безбедност и здравље на раду. Она каже да је могуће копати угаљ а да се не загади вода. - Не загађујемо околину, а ph вредност је често повољнија где излази наша вода из таложнице него из Водовода.

    Институт за водопривреду “Јарсолав Черни” редовно узоркује воду, напомиње ова Ваљевка, која је силом прилика постала Ковинка. Ово јој је трећи рударски посао, али за ову жену и најлагоднији.


    * Поглед из ваздуха на цео рударски комплекс

    - Овде мирно спавам. Не бојим се да ће ме у пола ноћи звати, јер је рудара затрпала земља у јами - додаје она.


    Осим што су јединствени, ови рудари су и најбезбеднији на свету.

    Једна лакша повреда годишње, то је биланс. Зими се мокра палуба леди у секунди, што може бити опасно. Ипак, угаљ се копа далеко испод њих на дубини једнакој висини зграде од 15 спратова, а рудари су на врху подводне јаме.

    Да је овај коп заиста атракција по много чему, доказује и то, што има плажа.


    * Поглед на језеро и постојење за експлоатацију лигнита

    - Једини смо рудник поред кога се налази плажа и купалиште - предочава за “Војвођанске приче” директор Филипов. - Често, купачи не знају да смо, заправо, рудник и допливају до нас, па их враћамо. Такође, овде има доста рибе, па тако и пецароша који умеју да праве рударима проблеме. Иако је све обележено због разних опасности, као што су обрушавање обале и слично, стално се јуримо са пецарошима.

    Рудник тако личи на речну оазу коју, осим пецароша, кампера и купача, опседају и галебови, роде и рибе.


    ГОДИШЊИ ИЗВОЗ 75.000 ТОНА

    ВЕЛИКА потражња влада за ковинским угљем, тако да не могу да испрате захтеве тржишта. Продаје се у класама: комад-коцка, орах, грах и дорађени грах. Продаје се и шљунак као нуспроизвод добијен при ископу угља. Појединачно највећи купци су фабрика соли из Тузле, “Суноко” - Врбас, “Цементара Косјерић”. Извози се око 30 одсто производње.


    ЗАЛИХЕ ЗА НОВУ ТЕРМОЕЛЕКТРАНУ

    ПОДВОДНО рударење не може да се замисли без геолошких истраживања. Истражни радови започети су 1976. На основу истраживања, потврђено је да се на ширем подручју лежишта налазе резерве које се процењују на око 275 милиона тона квалитетног лигнита. На том простору могла би да се изгради нова термоелектрана снаге 700 мегавата, која би годишње производила више од шест милиона мегават-сати струје. Укупна вредност овакве инвестиције процењена је на 1,1 милијарду евра.




    СТАРИ ШЛЕП

    - ПРОШЛЕ године пронашли смо и извадили из воде стари шлеп. Није постојао никакав запис одакле је тај шлеп. Како је био металне конструкције и није варен, закључили смо да је из времена пре Првог светског рата - каже Иван Филипов.


    ПРИВАТИЗАЦИЈА

    ПРИВРЕДНО друштво за подводну експлоатацију угља издвојено је 2005. из састава “Електропривреде Србије” и од тада послује самостално. Фирма је 2007. године продата за 16 милиона евра бугарском предузећу “Корником” из Софије, али је 2010. Агенција за приватизацију раскинула уговор. Од тада је предузеће у реструктурирању и у припреми за нову приватизацију.



    Извор: Новости

  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 08:36.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1