Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.203 puta u 3.719 postova
    Moć reputacije
    1060

    Kako smo "reformisali" školstvo │ Како смо "реформисали" школство

    ..
    Како смо "реформисали" школство


    Др Љиљана Чолић, некадашњи министар образовања: Током мог мандата нису оснивани приватни факултети или високе школе



    ПОВОДОМ недавно објављена два чланка професора др Радоша Љушића у "Новостима", а у вези са оснивањем и радом приватних факултета у Србији, након ћутања дужег од једне деценије, осећам потребу да јавно проговорим о извесним проблемима на које сам безуспешно указивала као министар просвете у влади др Војислава Коштунице, од марта до септембра 2004. године.

    Дакле, по службеној дужности у назначениом периоду председавала сам седницама Републичког савета за развој универзитетског образовања. Подсећам да је реч о институцији која треба да доноси најзначајније одлуке и да се бави стратегијом високог образовања, а чији је оснивач Влада Републике Србије. Према постојећој законској регулативи у њеном саставу су се по функцији налазили ректори и проректори универзитета у републици и још десет чланова које је именовала Влада.

    Мале плате и мизерни хонорари за научне публикације и пројекте почели су да испољавају своје ружно лице. Разумљива и оправдана потреба факултетских професора да поправе своју лош материјални положај навела их је да се посвете нечему што се може назвати универзитетским бизнисом. Србију је затресла оснивачка грозница приватних високошколских установа

    Без утврђених критеријума и стандарда, приватни факултети су почели да ничу као печурке после кише. О реалним потребама државе и друштва није се размишљало.


    У том тренутку Србија је имала шест државних и четири приватна универзитета, са 81 државним и 27 приватних факултета, док је двадесетак приватних чекало да добије дозволу за рад. Наглашавам да током мог мандата није основан ниједан приватни факултет или висока школа! Претили су тужбама и министарству и мени лично, што због такозваног ћутања администрације, што због намерне опструкције.

    Нажалост, била је то сам кратка пауза у захукталој оснивачкој машинерији која је поред матичних централних приватних факултета почела да производи и принове - такозвана истурења одељења на свим могућим и немогућим локацијама и локалитетима, а све то под будним оком потоњих просветних власти!

    Сећам се да сам на једном од састанака Републичког савета између осталог рекла и то да Србија нема довољно квалификованих универзитетских професора за толики број високошколских институција.


    Пре неколико дана из дневне штампе сазнали смо да је један локални србијански функционер након уласка у професионалне политичке воде брзопотезно од медицинског техничара постао дипломирани студент такође неке тамо новокомпоноване приватне високе школе, па чак и предавач у њој. Нажалост, оваквих примера је много. Ето како је лако доћи до наставника, потребна је само добра воља.

    Недавно се опет у једном дневом листу појавио чланак о извесном посланику Скупштине РС, новопеченом дипломираном правнику који није могао да се сети тачног назива приватног факултета који је завршио, па чак ни места где се дотична "респектабилна" институција налази.

    Ваљало би већ једном отворено проговорити и о ефектима реформе високог образовања и шта смо "Болоњом" добили, а поготово изгубили, мада ће тек време које долази дати прави суд.

    Поставља се питање зашто су предмети и дисциплине непромишљено и механички цепани и уситњавани. Зашто је нарушена системска целина универзитетског образовања зарад стављања предмета у калупе који нису по њиховој мери, а наставници доведени у ситуацију да се грабе за боље бодовање својих курсева, док студенти, с друге стране, јуре бодове уместо знања.

    Сећам се првих закључака о спровођењу реформе високог образовања у једној суседној земљи која је у ту фамозну западноеврoпску шему ушла пре нас. Кратак и јасан закључак гласио је буквално овако: Нема довољно простора, наставног кадра и новца.


    Није спорно да су промене у образовању неминовне и нужне, али само ако заиста представљају напредак и уколико су усклађене са потребама и могућностима друштва, сем ако наравно од свог новца не спремамо кадрове за туђу привреду и тржиште рада. Знамо да се "одлив мозгова" одвија несмањеном динамиком.

    Укратко, потребно је непрестано брижљиво, промишљено и продубљено побољшавање и унапређивање образовања, под будним оком државе и уз пуно учешће стручне јавности, без уплитања било каквих ad hoc комисија, које ће време избрисати из сећања, остављајући неславне трагове њиховог ангажмана.

    Но, биће да су то све укупно исувише крупни проблеми за ситну, успавану и муљаву академску јавност Србије.

    "Ви нама извлачите тепих испод ногу", рече ми пре дванаестак година једна званичница из једне међународне институције. "Није битно чији је тепих, него чији је под", одговорих.

    Данас се питам чији је заиста под по коме ходамо, ако смо принуђени да корачамо све несигурније, а тек је правац кретања у образовању посебна прича.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Fast Serbia v2 Caffe Singer avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    4.215
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.840
    Pohvaljen 10.914 puta u 6.343 postova
    Moć reputacije
    443
    U celom svetu je praksa da fakultete otvara ko hoće....i to zapravo nije nikakav problem jer svakome treba omogućiti da uči/studira šta god hoće.
    Problem nastaje u verifikaciji znanja. Recimo u Americi da bi se postao advokat možeš da završiš koji god fakultet hoćeš, nebitno dal Harward koji košta 300 000 dol godišnje ili neki u nedođiji u Kanzasu jer na kraju da bi dobio licencu za advokaturu moraš da polažeš državni ispit koji je rigorozan i koji 70% kanditata ne položi. Onih 30% koji polože čine upravo svršeni studenti elitnih fakulteta poput Harwarda jer su tu stekli adekvatno znanje a to su platili novcem i znojem.
    Državni ispit se naravno ne polaže u tim školama nego u sudovima.

    Znači upiši šta hoćeš ali ako ne znaš posao nećeš dobiti.
    Izmenjeno od: Singer; 10.04.2016 u 22:23.

  4. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Singer:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 08:15.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1