Strana 1 od 5 123 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 41






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.170 puta u 3.703 postova
    Moć reputacije
    1060

    Памти роде, памти српски народе!

    Пре 17 година, 24. марта 1999, у 19.45 часова, авиони НАТО војног савеза почели су да бомбардују СРЈ, а у ваздушним ударима који су трајали наредних 78 дана живот је изгубило између 759 и 4.000 особа.

    Према процени званичних државних органа, у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи (а према појединим изворима и 4.000) и 1.008 војника и полицајаца, док је рањено више од 12.500 особа.

    Процењена штета причињена у нападима на војне, цивилне и привредне објекте, који су трајали 78 дана, такође варира, па тако експерти из Групе-17 током 2000. износе податак о штети у висини од око 30 милијарди долара, док у јавности фигурира износ у висини од чак 100 милијарди долара.

    Војна интервенција НАТО алијансе званично је окончана 11. 6. 1999. године, када је потписан Војно-технички споразум између Међународних безбедносних снага (КФОР) и владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије у Куманову, 9. 6. 1999. Напад на Савезну Републику Југославију, односно на Србију, извршен је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
    Да не заборавимо и невино страдалу децу.





    И песме као својеврсни одговор:








    Sada se spremi jer ovo zabolece
    polako vracam secanja na jedno prolece
    za one sto ne znaju ja sada reci trazim
    da opisem tih 78 dana u garazi
    ako hoces nesto kazi, ceo svet slusa lazi
    a Srbija vice Boze pomazi
    ali on nas ne cuje, ne vidi suze decije
    i taj otvoren rat zbog koristi necije
    mi nebeski smo narod oni milosrdni andjeo
    pa koga boli (*)(*)(*)(*)(*) malo bombaba se gadjamo
    jeste da smo bili mali ali necemo da placemo
    ni oko male milice mi sada da se svadjamo

    da li si zapamtio sirene?
    ja jesam!
    da li kad se setis te idalje hvata jeza?
    da li si jos uvek brate besan, ja ne znam
    ali necu da zaboravim to zlo i bol!
    da li si zapamtio sirene?
    ja jesam!
    da li kad se setis te idalje hvata jeza?
    da li si jos uvek brate besan, ja ne znam
    ali necu da im oprostim to zlo i bol!

    pogledaj majko u nebo da li vidis svoga sina
    da li vidis cedo hrabro svoje medju lavovima
    da li cujes zvukove nasih palih andjela
    oni su branili tlo kada je Srbija gadjana
    vidi cale zastavu, vredi li je braniti?
    vredi sine moj nemoj nikad zivot zaliti
    budi covek treba svoje srce stalno pratiti
    heroji su ginuli uvek dobro pamti ih!
    a ja se secam da je suza reka tada tekla
    da je Srbija imala jednog Pavlovic Milenka
    sinonim za hrabrost i pravog coveka
    pravo u slavu sa poslednjeg leta
    da se ne zaboravi ko je bio pilot Zoran (Radosavljevic),
    Iljo Arizanov, pukovnik Peric Slobodan
    svaki vojnik sto je tih dana bio odan
    Srbiju je branilo srce heroja!

    da li si zapamtio sirene?
    ja jesam!
    da li kad se setis te idalje hvata jeza?
    da li si jos uvek brate besan, ja ne znam
    ali necu da zaboravim to zlo i bol!
    da li si zapamtio sirene?
    ja jesam!
    da li kad se setis te idalje hvata jeza?
    da li si jos uvek brate besan, ja ne znam
    ali necu da im oprostim to zlo i bol!

    Te 99. po svetu lete klevete
    vrhunac ludila ko da smo vezani za krevete
    a kljukaju nas bombama ko pilulama jebo te
    mi krivi sto smo zivi da nam uranijum sejete!
    koliko je samo svadbi izgubilo svatove
    PVO u Makisu a ja mislim vatromet
    ne mogu da zaboravim i necu da im oprostim
    zivote, mostove i spratove!
    moja braca su izgubila oca ja sam izgubio strica
    al ce oni opet reci da je Srbin ubica
    jeste, sila Boga ne moli i mi ovako premali
    al pao je nevidljivi za to se niste spremali!






    Rodjeni smo mi,znam u jako tesko vreme,
    u ovoj drzavi sto drugim' gleda uvek teme.
    Za odrastanje je bio to najtezi trenutak,
    jer je jako malo ljudi tada imalo svoj kutak.
    Prepusteni sami sebi,protiv nase volje,
    uvek smo se nadali da jednog dana bice bolje,
    ali to su bile samo reci utehe i bajke,
    koje sam pred spavanje,ja slusao od majke.
    Bio sam u parku kad sam zacuo sirene,
    i u tom trenutku majka dotrca do mene,
    da spreci decji plac I da kaze kako tu je,
    da zaboravim i ne slusam sve ovo sto se cuje.
    Bio sam tad zbunjen,okreto' se oko sebe,
    gledo' ljude koji prolaze,I svi odjednom blede,
    niko od njih nije znao,sta nas tacno ceka,
    ali odgovor nam dade,iznenada ta raketa.
    Pola grada gori,gori vlada,gori "Usce",
    i tek je tada pocelo da postaje sve gusce,
    ali nismo dozvolili da preuzmu nam primat,
    jer je glavna osobina Srba bila uvek inat.
    Iako je nasa vojska bila tada slaba,
    oni nisu dopustili da njihov narod strada,
    izasla na ulice ponosita garda,
    da odbrani svoj narod od tog neljudskog gada.
    U sledeca 3 meseca,dom nam bio skloniste,
    dok su mala deca samo sanjala tad dvoriste,
    tada smo svi delili jedan bokal vode,
    dok smo trazili samo baren jednu kap slobode.
    Spustene roletne,u kuci mrkli mrak,
    bez prava na izlaz,bez prava na suncev zrak,
    u drugom stanu komsija svira violinu,
    koja stupa na snagu da bi prekrila tisinu.

    Pitao sam baku da l' ce ovo nekad proci,
    da l' ce vise da se zavrse sve ove duge noci,
    da l' ce s neba nekad nestati americka senka,
    i da l' ce se promeniti sudbina nam preka.
    Otac mi se smesi ali krije bol duboku,
    koja,iako je musko,nekad ispliva u oku,
    ali nikada on nije dao slabosti taj znak,
    jer je znao da ga gledam I da mora biti jak.
    Majci oci bile kao pahulje od snega,
    a na srcu joj je bio teret velicine tega,
    ali preda mnom se pravila da joj nije nista,
    al' kad ode u drugu sobu,tad je plakala ko kisa.
    Bio sam tad mali,al' mi bilo jasno sve,
    da ni onda pravi Srbi nisu imali gde,
    da oduvek ceo svet za sve misli da smo krivi,
    za sve sto se desi,sto smo mi i dalje zivi.
    Zeleo sam da ovo bude samo san,
    i kad se probudim da bude lep I suncan dan,
    ali niceg drugog nije bilo,osim grozne tame,
    koja je mnoge dobre ljude tada ostavila same.
    Posledica mnogo posle nepotrebnog rata,
    "Milosrdni andjeo" , od strane NATO pakta,
    dok sa nasmejanom facom,oni ne priznaju greh,
    nevini I posteni,mi placamo taj ceh.
    Mi zelimo da izadje na videlo sva pravda,
    da se vidi ko sve stoji iza srusenih fasada,
    da se vrati onaj sjaj i belina ovog grada,
    i da nam nasa deca budu puna nasa snaga.
    I dalje nas osudjuju,da Srbija je kriva,
    jer nismo hteli da nam nasu zemlju niko dira,
    dok se posmrtni mars i dalje nevinima svira,
    sada su ubice prave zastitnici mira.

    Zapitam se cesto,da li andjeo postoji,
    ili je to duh sa krilima,ili lik u beloj boji,
    da l' ce nekad on da sidje bez obzira sto se boji,
    da ponekad i pored Srba ponosito stoji.
    Da dokaze nam da su sve to bile lazne price,
    u kojima svi andjeli jedan na drugog lice,
    da nas stiti njegov stit,da nas brani njegov mac,
    i da nikada u ovoj zemlji ne cuje se plac.
    Da l' ces andjele ti,nekad da sprecis ovu bedu,
    Da l' ces videti da ovde ljudi nemaju da jedu,
    da ovde cak i deca dobiju po koju sedu,
    da sve vise ljudi sada rano odlazi ka nebu.
    Da li vidis da nas ceo svet gleda k'o ubice,
    da li vidis nase umorno i naborano lice,
    s'kog padaju dve suze za sve nase Srbe mrtve,
    i jedna za zive jer smo mi i dalje zrtve.





    И као да се неко игра са нама, по ко зна који пут, оно што је одбрањено у рату, предато је у миру. НА ВЕЛИКУ ЖАЛОСТ.

  2. Sledeća 14 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Junior RollingStones avatar
    Datum registracije
    25.01.2013
    Lokacija
    Iz p.m.
    Postovi
    114
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    732
    Pohvaljen 804 puta u 337 postova
    Moć reputacije
    27
    Pamtimo Stepo i nećemo zaboravit,bar mi koji smo gledali eksplozije u npr.rafineriji
    u Novom Sadu i na drugim mestima. Kad su Novi Sad pred kraj "igrarije" počeli
    da nadleću oni teški bobmarderi B..,tresla se zemlja a plamen od eksplozija nafte je bio kilometar visoko.
    Sve sam to video iz "moga" grada
    .Divlje orlušine pod imenom "demokratija"

  4. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora RollingStones:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.522
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.052
    Pohvaljen 6.603 puta u 2.679 postova
    Moć reputacije
    479
    Милица Ракић







    Мала Милица Ракић (3), која је трагично страдала у бомбардовању у пролеће 1999. године и која је постала својеврсни симбол целе те страхоте, од 2004. има своју фреску у манастиру Тврдош код Требиња.




    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  6. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  7. #4
    Početnik Ђоле 016 avatar
    Datum registracije
    27.12.2012
    Postovi
    26
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    114
    Pohvaljen 95 puta u 55 postova
    Moć reputacije
    10
    Слава свим жртвама - хвала свим јунацима!
    „Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен; Отаџбина је мисао, Отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру.”

  8. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Ђоле 016:


  9. #5
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.522
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.052
    Pohvaljen 6.603 puta u 2.679 postova
    Moć reputacije
    479
    Britanska devojčica objasnila zašto su bombardovani Srbi



    Žena mu je zatražila da joj objasni šta se to događa u Srbiji, izražavajući sumnju da stvari nisu onakve kakvim ih prikazuju na inostranim televizijama



    Сећање некадашњег члана бенда Урбана герила запалило је интернет… С разлогом

    Некадашњи члан бенда Урбана герила, који већ 30 година живи у Британији, присетио се епизоде са српских протеста у Лондону, поводом НАТО бомбардовања 1999. када је чуо реченицу коју никада неће заборавити.

    Према статусу који се појавио на Фејсбуку, а онда почео да кружи интерном, њему је тада пришла Енглескиња, која је била са својом малолетном ћерком.







    Жена му је затражила да јој објасни шта се то догађа у Србији, изражавајући сумњу да ствари нису онакве каквим их приказују на иностраним телевизијама.

    На његово питање шта је буни, одговорила му је да је повод био разговор с њеном ћеркицом, који је управо водила.

    “Питала ме је зашто се бомбардују Срби, а ја сам јој рекла да је то зато што су зли”, испричала је она.

    Дете је тада питало једну крајње логичну ствар: “Па, ако су они зли, зашто они нас не бомбардују?“.





    ИЗВОР: Телеграф


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  10. Sledeća 7 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  11. #6
    Početnik Milance90 avatar
    Datum registracije
    02.12.2014
    Postovi
    8
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    9
    Pohvaljen 70 puta u 42 postova
    Moć reputacije
    0
    A zasto Slobodan Milosevic nije potpisao taj sporazum pre nego sto je pocelo bombardovanje? Moglo je da se spreci sve, ali Srpski politicari su se po ko zna koji put obrukali i ponizili svojom nesposobnoscu. Bolje da su nas okupirali, barem bi danas bili zdraviji, a ovako smo se inatili i dobili po glavi, misleci da smo najaci na svetu i da nam ne sme niko nista!

    Usadjeno je Srbinu da bude tvrdoglav, da tera njegovo ono!

  12. #7
    Fast Serbia v2 Caffe Singer avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    4.152
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.806
    Pohvaljen 10.799 puta u 6.271 postova
    Moć reputacije
    437
    Da si Srbin i da poseduješ kičmu razumeo bi zašto nije potpisao otcepljnje Kosova čim su mu to zatražili.

  13. Sledeća 8 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Singer:


  14. #8
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.522
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.052
    Pohvaljen 6.603 puta u 2.679 postova
    Moć reputacije
    479






    Хммм...


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  15. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Херувим:


  16. #9
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.170 puta u 3.703 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Иза "Милосрдног анђела" остало 500 убијених


    У слободарском Ужицу, иако није било званичног обележавања, удружења проналазе начине да агресија не падне у заборав. Зграду модерне поште срушила жена, амерички пилот



    ШТА се то 1999. са нашом домовином и са нашим градом догодило? Одговоре Ужичани траже на трибини "Сећањем против амнезије" овдашњег Друштва историчара, проналазе их у срцу града на месту срушене поште, у кратерима аеродрома Поникве и на местима страдања својих суграђана, јер званичног обележавања почетка једног цивилизацијског посрнућа - није било у граду на Ђетињи.

    Гађао је НАТО 3.381 цивилни циљ, иза "анђела" остало је 500 убијених цивила, 88 раскомадане мртве деце млађе од 14 година, три труднице у поодмаклој трудноћи...

    Понос некадашње армије, аеродром "Поникве" освануо је на крају агресије са 700 кратера.

    - Поникве смо крпили даноноћно, да би смо аеродром што дуже држали као мету - додаје Крсмановић.


    Касније, 8. маја зграда поште, симбол модерног Ужица у срцу града, претворена је у пепео, дугме у америчкој летелици је два пута у размаку од 15 минута притиснула жена пилот.

    У зору 8. априла, Скијашки центар Торник претворен је у згариште. У гомили метала и нагорелих брвана остала су тела чувара Неђа Урошевића (31) из Чајетине и Радоја Марјановића (34) из Рибнице, и њиховог друга Миланка Савића (25) из Јабланице. Славили су Савићев рођендан, када им је НАТО пресудио.

    Када већ званичног обележавања нема, млади Ужичани из групе "Бунт" су на месту срушене поште осликали величанствен мурал. Центар града сада красе лица страдалих пилота Животе Ђурића, Зорана Радосављевића и Миленка Павловића и натпис: "Срце хероја заувек живи - не могу да га убију - 1999. " Поносни осмех и сузе, тако изгледају Ужичани пред овим призором.

    НАСТРАДАЛА 62 ВОЈНИКА

    На подручју Златиборског округа 62 војника, подофицира и официра погинули су бранећи отаџбину. Четири војника и данас се воде као нестали. Ужичани су гинули бранећи Кошаре, Глоговац, Србицу... На подручје округа обрушило се 1.500 пројектила, по граду, Забучју, Пониквама, Пријановићима, Торнику, Чиготи, Градини, Приликама, Дубињу, Јадовнику, Штављу, Прибоју, Пријепољу...



    Извор: Новости

  17. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  18. #10
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.170 puta u 3.703 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Наша срца била јача и од НАТО авијације


    Потпуковник пилот Предраг Милутиновић, за "Новости", о томе како је у марту 1999. први узлетео против алијансе. Када Србија зове, не можемо рећи не. Ниједног тренутка се нисмо уплашили



    НЕ, ниједног тренутка нисам размишљао да ли је то лет у смрт и хоћу ли ћу преживети "сусрет" са НАТО авијацијом. Те вечери, 24. марта, полетео сам са аеродрома "Поникве" да им докажем да ми српски пилоти нисмо "мачји кашаљ", да смо пилотски оспособљенији од њих, да смо патриоте, да имамо понос и храбро срце. Да ћемо јуначки бранити своју отаџбину свесни да су надмоћнији и технички опремљенији, али да нас Србија зове и да ми том позиву никада нећемо рећи не.

    Овако се свог првог борбеног лета на авиону "МиГ 29", у вече 24. марта 1999. године, сећа потпуковник-пилот Предраг Милутиновић, међу колегама познат као Пера Гроф. Данас, 17 година после НАТО агресије, каже да би учинио исто, да се ниједног тренутка не би двоумио.

    - О свом животу уопште нисам размишљао - наставља Милутиновић. - Стрепео сам само да нећу моћи да узлетим, јер су "Поникве" већ била погодила два "томахавка". Окршаја се нисам бојао. А кад смо се "срели" показао сам им сву маневарску и борбену обученост српских пилота, чак и на авиону који није био потпуно технички исправан. Врло брзо, горе на небу изнад моје отаџбине улетео сам у гнездо од 30 њихових авиона. Маневрима сам избегао све њихове пројектиле, али нажалост, иако сам имао прилику да гађам, нисам могао да испалим наоружање јер ми је радар био неисправан.

    По обављеном задатку, наш саговорник је кренуо према бази, слетао је и био на свега 600 метара изнад тла, када је због отказивања генератора наизменичне струје авион погођен. Мајор Предраг Милутиновић спасао се катапултирањем.

    - Много је, после рата, било прича и расправа о исправности наших "МиГ 29", али не желим о томе да дискутујем - прича Милутиновић. - И дан-данас, као војник-пилот Србије, најпоноснији сам што нико од нас није одбио да полети. Што смо дисали и мислили као један, од механичара до пилота. Што нисмо имали дилему да ли треба ући у небески мегдан са НАТО авијацијом. То што нисмо добили златне пилотске значке и што су с временом, тихо, наши подвизи и жртве - скрајнути, причаћемо други пут. Када је Србија звала, нико од нас није рекао нећу. То је наша оцена на испиту родољубља.


    Предраг Милутиновић

    О истинском подвижништву српских пилота током НАТО агресије говорило се минулих дана и у Музеју ваздухопловства у Београду, у оквиру манифестације "Сећање на браниоце отаџбине - ваздухопловство и ПВО током НАТО агресије".

    - Они су српски витезови, истински синови неба, подвижници - каже Петар Недељковић из Музеја ваздухопловства. - Они су све то знали, али су без двоумљења узлетали. Већ, увече, 24. марта 1999. полетела су четири борбена авиона типа "МиГ-29". Сва четири су оборена, али су се пилоти спасли. Мајор Иља Аризанов се спасао катапултирањем и после два дана скривања од албанских терориста домогао се аеродрома у Приштини. Преминуо је, нажалост, врло млад септембра 2011. у 51. години. Спасли су се и мајор Небојша Николић, Драган Илић и Предраг Милутиновић.

    Две ноћи касније, 26. марта 1999, подсећа наш саговорник, погођена су два авиона, којима су управљали мајор Слободан Перић и капетан прве класе Зоран Радосављевић. Капетан Радосављевић, најмлађи пилот "МиГ 29", је погинуо, док се мајор Слободан Перић спасао катапултирањем. Овом истинском јунаку, каже, смрт је потписала животну причу у саобраћајној несрећи крајем маја 2010. године. Командант ловачког пука, мајор Миленко Павловић, погинуо је, 4. маја 1999. Био је пилот каквог Србија дуго неће имати...


    Петар Недељковић

    МАКЕТЕ ОД ЛИМА ИЗ "НОВОСТИ"

    У МУЗЕЈУ ваздухопловства у Београду, чува се оригинална макета авиона "МиГ-29", направљена као "мамац" за НАТО пројектиле.

    - То је једна од шест макета које смо направили 1998. године - каже потпуковник Ђорђе Иванов, њихов идејни творац. - Осталих пет, док су биле на аеродрому Батајница, уништили су НАТО пројектили. Те макете смо правили у једној фабрици намештаја у Старој Пазови, од дрвета и штампарског лима. сваки је коштао око 1.500 немачких марака, док је сваки пројектил који их је гађао мислећи да су прави, коштао око 250.000 долара. Највише штампарског лима, пун камион, добили смо крајем 1998. године баш од "Вечерњих новости".



    Зоран Радосављевић

    ЖЕЛИМ да се знају и никада не забораве имена мојих колега, који су 1999. године били пилоти авиона "МиГ 29" - поносно говори Предраг Милутиновић.

    - Пре свих Миленка Павловића и Зорана Радосављевића, који су своје животе дали за отаџбину, али и Иље Аризанова, Небојше Николића, Слободана Перића, Драгана Илића, Абдула Еметија, Љубише Кулачина и Боре Зораје. Они су витезови за понос Србије, хероји за вечност.



    Извор: Новости

  19. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:



Strana 1 od 5 123 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 07:29.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1