Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 29






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.183 puta u 3.711 postova
    Moć reputacije
    1060

    Иза кулиса дешавања у СФРЈ

    ..
    Тито обећао Косово Албанији


    Шта откривају документи из наших и руских архивских фондова - Кардељ рекао Стаљину 1947. године: Ми мислимо да Тирани уступимо ту територију. Стаљин: Како је тако примитиван народ успео да овлада Косовом



    ТОНОВИ извештаја о посети председника Томислава Николића Москви и сурету са лидером Русије Владимиром Путином, показали су да су односи између две земље у сталној узлазној линији. Можда је ово прилика да за тренутак заронимо у свет историје и да се присетимо разноликих и контрадикторних веза на релацији Москва - Београд. Шира јавност о овоме подоста зна.
    И како је Русија у једном тренутку, око Берлинског конгреса отворено стала на страну Бугарске науштрб интереса Србије.
    Такође, нема човека у нашој земљи који не зна да је Русија 1914. године, жртвујићи своју будућност, објавила рат Аустроугарској када је напала Београд.

    Вероватно најмагловитији део тих узајамних односа је период непосредно после Другог светског рата, мада су тада обе земље биле у склопу већих држава - Совјетског Савеза и Југославије.

    Међутим, заједничким подухватом наших и руских архивиста, пре неку годину, публикован је "Зборник докумената о југословенско-совјетским односима 1945-1956". У овом издању објављено је неколико стотина, нашим истраживачима углавном недоступних докумената, који откривају нову димензију сложених односе између две бивше земље. Нарочито на периоду који је код нас одомаћен под називима "Информбиро" или "четрдесет и осма".

    Публикована документа из југословенских и руских фондова омогућавају и објективно сагледавање не само комплексних односа СФРЈ и СССР-а, већ и погледа на многа унутрашња питања у Југославији и планове Титовог режима, нарочито око судбине Косова, најболније тачке Србије.

    ПОСЕБНУ пажњу у Зборнику привлачи стенограм разговора који су у Москви, 19. априла 1947. године, водили са Стаљином и Вјачеславом Молотовом - Едвард Кардељ, Станоје Симић и Владимир Поповић. Састанак је углавном био посвећен привредној сарадњи, али је Стаљин у једном тренутку показао интересовање за број Словенаца, Срба, Македонаца и Црногораца у Југолавији. На дневни ред су дошли и Албанци:

    Стаљин: - А како иде с Албанцима? Хоџа се нешто жалио на ваше политичке саветнике у њиховој армији, као да они слабе дисциплину, што ли?

    Кардељ: - То је за нас ново. Нама о томе нису ништа говорили.

    Стаљин: - Каквог су порекла Албанци?

    Кардељ: - Они су потомци Илира.

    Стаљин: - Сећам се да ми је Тито говорио да су они сродни са Баскима.

    Кардељ: - Да, то је тачно.


    * Енвер Хоџа и Тито

    Симић: - По неким знацима изгледа да су Албанци најстарији народ на Балканском полуострву. По неким речима да се закључити да је њихов језик старији од грчког. Објашњавао је шта значи реч Афродита на албанском и тврдио да у грчком језику та реч ништа не значи.

    Стаљин: - Тај народ изгледа да је доста заостао и примитиван.

    Поповић: - Али су врло храбри и верни.

    Стаљин: - Да, они могу бити верни као пси, то је одлика примитиваца. Код нас су тако верни били Чуваши. Руски цареви су их узимали за личну стражу.

    Кардељ: - Код нас на територији Косова и Метохије има и дан-данас више Албанаца него Срба. Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо с Албанцима, да им уступимо те територије.

    Стаљин (то му је било врло драго); - Врло добро, то је правилно. А како су се Албанци нашли на тој територији?


    Кардељ: - За време Турака запосели су тај крај, а део становништва денационализовали.

    Стаљин: - Како да тако примитиван народ успе у томе? Чиме се то објашњава?

    Кардељ: - И околна племена су била примитивна, као на пример, црногорско.

    Поповић: - Не, нису они денационализовали Црногорце. У тим крајевима су живели Срби.

    Стаљин: - Вот како! (смех)

    Стаљин: - Која је вера у Албанији највише заступљена?

    Симић: - Највише има муслимана, па католика, а има нешто и православних.

    "Ми мислимо касније, кад се још боље повежемо с Албанцима да им уступимо те територије", да ли се ова реченица омакла Крадељу? Пре ће бити да је у Москву стигао са инструкцијама из Беогада да вођи "светског пролетаријата" саопшти одлуку руковотства КП Југославије. И Стаљинов одговор "Врло добро, то је правилно" указује да се таква одлука подуже припремала.

    Овај детаљ потврђује и да је Енвер Хоџа с правом, у својим "сабраним делима", објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији, "чим прије пошто мало примири српске националисте".


    Предаја Косова Албанији није се тих година десила само захваљујући дефинитивном разлазу Тита и Стаљина, односно Југославије са Совјетским Савезом и земљама социјалистичког лагера, међу којима је тада била и Албанија.

    ПРАВИ узрок тог разлаза са Москвом, годинама и деценијама прикриван у Југославији, неће промаћи пажљивом читаоцу Зборника. Један документ баца сасвим друго светло на тај период. Формални повод за Титове изненадне неспоразуме са Стаљином почетком 1948. био је повлашћен статус стотина совјетских војних и цивилних инструктора у Југословенској армији и другим институцијама комунистичке Југославије. Совјети су Тита и његове сараднике крајем 1947. године сумњичили да имају "недружељубив став" према њиховим стручњацима, што није било далеко од истине, јер су плате совјетских инструктора биле "четири пута више од плаћа наших команданата армија и три пута више од плаћа наших савезних министара".

    Прави разлог откривен је 10. фебруара 1948. године када је Стаљин у Кремљу примио Кардеља и Ђиласа.


    Кардељ: - Није било размимоилажења.

    Стаљин: - Којешта! Постоје размимоилажења, и то дубока. Шта ћете рећи за Албанију? Нисте се с нама уопште консултовали о увођењу војске у Албанију.

    Кардељ: - Постојала је сагласност албанске владе.

    Стаљин: - Шта ви мислите? Правдали се, не правдали - остаје чињеница да се нисте с нама консултовали о слању војске у Албанију.

    Кардељ је покушао да се правда, довијао се на разне начине и тврдио да се не сећа ниједног питања спољне политике у коме се југословенска влада није консултовала са совјетском.

    Стаљин: - Није тачно! Ви се уопште не консултујете. То није код вас грешка, него став - био је неумољив вођа пролетерске револуције.

    ОЗБИЉНОСТ Стаљиновог односа према слању југословенске војске у Албанију (две дивизије) може да се види из телеграма који Молотов шаље тадашњем амбасадору СССР-а Лаврентјеву за маршала Тита, 31. јануара 1948.

    - Из вашег разговора са другом Лаврентјевом види се да ви сматрате нормалном ситуацију у којој Југославија имајући уговор о узајамној помоћи са СССР-ом, сматра да је могуће не само да се не консултује са СССР-ом него ни да о томе накнадно не обавестите СССР... Ако ви сматрате да је такав начин нормалан, ја сам по налогу владе СССР-а дужан да изјавим да се СССР не може сложити с тим да буде доведен пред свршен чин. Друг Лаврентјев нас је информисао да сте ви обуставили слање југословенских трупа у Албанију, што ми примамо к знању. Међутим, очигледно је да између наших влада постоје озбиљна размимоилажења у схватању узајамних односа које међусобно везују савезнички односи... - писао је Молотов.

    СМРТ СОВЈЕТСКИХ ЛЕКАРА

    У ЗБОРНИКУ докумената постоји траг и о једном догађају из фебруара 1947. Тито је прихватио Стаљинову понуду да му слепо црево оперишу совјетски стручњаци. Двојица лекара, Бакељев и Смотров, враћени су у Москву у мртвачким сандуцима. Бакељев је наводно извршио самоубиство, а Смотров је доживео срчани удар. Наши аутори су тврдили да је то требало да буде медицински атентат коришћењем затрованих инструмената. Из већ споменутог разговора априла 1947. Стаљинов иронични коментар о смрти лекара Смотрова показује да је било нечег нелогичног у поступку совјетских лекара и њиховој изненадној смрти.

    Стаљин: - А како је друг Тито?

    Кардељ: - Осећа се врло добро, операција је сасвим успела. Штета и јако нам је жао што је лекар Смотров умро.

    Стаљин: - Од чега је умро?

    Кардељ: - Од срчаног напада.

    Стаљин: - Да није сувише пио? Хирурзи, знате, воле да попију.

    Кардељ: - Не, није, колико ми знамо, уопште пио.

    Стаљин (смејући се обраћа се Молотову): - Јеси ли тим поводом упутио ноту Титу?

    Молотов (такође смејући се): - Знаш, није дошло до тога, јер нас је Тито, о том случају, унапред, сам обавестио. Према томе, ствар се сматра ликвидираном.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Početnik
    Datum registracije
    06.01.2013
    Postovi
    8
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    32
    Pohvaljen 167 puta u 117 postova
    Moć reputacije
    0
    Mogu sada da izmisljaju sta hoce o coveku pa i da je bio vanzemaljac poslat da pokori srbe al sve sto danas imamo i koristimo od puteva preko skola do bolnica je sagradjeno u njegovo vreme, a od tada je proslo 30+ godina. Pametnom dosta, mene strah ovih sto imaju na umu nase boje sutra vise nego Titinog terora...

  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora The Duck:


  5. #3
    Top poster zexxxx avatar
    Datum registracije
    22.06.2013
    Postovi
    2.611
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    541
    Pohvaljen 1.519 puta u 895 postova
    Moć reputacije
    273
    Jako dobra knjiga, vredi procitati




  6. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora zexxxx:


  7. #4
    Početnik Ђоле 016 avatar
    Datum registracije
    27.12.2012
    Postovi
    26
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    114
    Pohvaljen 95 puta u 55 postova
    Moć reputacije
    10
    Ја стварно не могу да скапирам, како неко може данас да воли највећег злотвора у нашој историји. Мада, овај данас је на путу да га сустигне, има потенцијала.
    „Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен; Отаџбина је мисао, Отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру.”

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Ђоле 016:


  9. #5
    Početnik ulinsky avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Banja Luka, RS
    Postovi
    7
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    15
    Pohvaljen 83 puta u 52 postova
    Moć reputacije
    0
    Ideja Jugoslavije će vječno ostati jedna lijepa ideja nažalost neostvarena zbog stanovnika ovog prostora koji su na niskom stepenu društvenog razvoja. 90% starijih će se prisjećati Jugoslavije uz gomilu pozitivnih osjećanja. Jedina Titova greška je što nije imenovao svog nasljednika i što je očigledno premalo truleži bilo na golom otoku.
    Država po mjeri radnog čovjeka, moćna, jaka i velika, država koja je cijenila obrazovanje, država u kojoj je proživljeno zlatno doba ovog prostora kakvo se više nikada neće desiti.

    Da je bilo pameti, krajem 80tih kada se morala izabrati strana, da se pod svaku cijenu očuvala zemlja, izbjegao rat, da su uklonjeni strani plaćenici koji su htijeli rasturiti zemlju i da se mirno prešlo ka EU putu, reformama i postepenom prelasku na tržišnu privredu, danas bi imali zemlju standarda života jedne Češke. A to je i najbitnija stvar u životu svakog čovjeka, kvalitet vlastitog života, ne granice, vjera, nacionalnosti i sl.

    Da se istorija nije izokrenula, danas bi se smijali popovima kakve to budalaštine pričaju, bili bi dio Evrope a narod bi sigurno kvalitetnije živjeo.

  10. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora ulinsky:


  11. #6
    Početnik Ђоле 016 avatar
    Datum registracije
    27.12.2012
    Postovi
    26
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    114
    Pohvaljen 95 puta u 55 postova
    Moć reputacije
    10
    Југославија би била лепа идеја, да је краљ Александар исцртао српске границе. Овако је остала идеја која је створила брдо нових нација, а код Срба урушила сваки осећај самосвести и припадности. И да, ми смо и овако део Европе, не знам да ли си упућен.
    „Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, утеловљен; Отаџбина је мисао, Отаџбина је вера, а мисао и вера не умиру.”

  12. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Ђоле 016:


  13. #7
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.183 puta u 3.711 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Завера против Србије у Сарајеву и Загребу


    Зашто је Јосип Броз Тито рекао да је Београд центар контрареволуције. Маја 1971. почео процес претварања федерације у конфедерацију


    Тито, Савка Дабчевић Кучар и Мико Трипало

    OСМИ је мај, пре четрдесет и пет година, далеке 1971. Осам сати изјутра. Испред Цркве Светог Марка у Београду стотинак студената Београдског универзитета смешта се у два аутобуса. Крећу за Загреб, у традиционалну посету колегама из главног града Хрватске. Тог дана њихов град слави годишњицу ослобођења. Вођа овог и званично названог "Каравана пријатељства" јесте Миодраг Миле Перишић, студент Филозофског факултета и већ афирмисан песник. Много година доцније један од важнијих функционера Демократске странке и дипломата.

    На двадесетак километара испред Загреба саобраћајна милиција зауставља аутобусе. Љубазно саопштавају Београђанима да ће ту морати да сачекају руководство Савеза студената Загребачког универзитета. Који минут доцније они стижу на челу са председником Драженом Будишом. Креће се ка центру, али не уобичајеном маршрутом. Залази се кроз различите делове Загреба, из којих се крећу непрегледне колоне грађана, дисиплиновано, по двоје у реду. Носе се транспаренти: "Уђимо у СК и мијењајмо га", "Што је више клевета и лажи, СКХ нам је милији и дражи", "Хоћемо чисте рачуне", "Вишак рада радницима", "Суверена држава је право хрватског и осталих народа СФРЈ", "Тражимо усвајање уставних амандмана"...

    Колоне се крећу ка некадашњем Тргу републике, данашњем Тргу краља Томислава, на велики народни митинг, на коме говоре председница ЦК СК Хрватске Савка Дабчевић Кучар и први човек Загреба Перо Пиркер...

    СВИ југословенски дневни листови сутрадан ће известити да је на митингу било више од 150.000 људи, да је Савка критиковала хрватске сепаратисте и њихове намере да разбију Југославију "каква нам је у интересу и какву желимо", а великосрпске шовинисте је осудила што "нуде Југославију какву не желимо и нећемо". Говорила је о доприносу Загреба и Хрватске победи над фашизмом, помињала хрватску државност и сувереност, ковала у звезде политику ЦК СК Хрватске о радикалној децентрализацији и демонтирању савезних југословенских институција, коју су она и њени сарадници промовисали годину дана раније.

    Пароле, виђене на том скупу, и њен говор наговестиће да је отварен процес претварања југословенске федерације у конфедерацију.

    У новинама се тог дана још могло прочитати да се навршило пет месеци како југословенске републике не успевају да се договоре око ванбуџетског биланса федерације.

    Окружни суд у Београду забранио је први број београдског листа "Флеш" због објављивања фото-репортаже о филму Душана Макавејева "W. R. или мистерије оргазма". Тврде да фотографије, исто као и филм, "дубоко вређају осећања поштовања" према Стаљиновом претходнику, икони руских бољшевика, "другу Владимиру Иљичу Лењину".

    Из Бона је стигла вест да је амерички долар у Западној Немачкој "тада, за викенд пао за десет одсто у односу на немачку марку".


    Тито, Кардељ, Влаховић и Бакарић

    - ИРОНИЈОМ случаја Американци су тог дана 1945. славили победу над немачким Вермахтом, а 26 година касније су на тај исти дан изгубили битку с немачком марком.

    И још: београдска "Политика" пише да из године у годину опада број југословенских породица које годишњи одмор проводе ван места становања. Кажу да је 1966. на летовање ишло 66 одсто југословенских породица, а четири године касније само око 50 одсто. Ове, 1971. биће их, кажу, још мање, јер ће боравак на Јадрану бити за 20 одсто скупљи него прошле године.

    Тог дана новинари из Загреба јављају да се "бојазан да Загрепчани неће успети достојно да угосте "Караван пријатељства" из Београда показала неоправданом".

    Студенти из Београда, и после веселе вечерње седељке са загребачким колегама, на којој је главни домаћин био Иван Звонимир Чичак, студент-проректор, одлазе на коначиште у Пионирски град у Максимиру, са неком врстом зебње. Нешто после поноћи један од домаћина каже:

    - Колеге, имам тужну вест. Преминуо је друг Милентије Поповић!

    Паралелно са загребачком причом, у Сарајеву се дешава други део очигледно истог сценарија. Тог истог дана, 8. маја пред вече, у Београд се из Сарајева, са Другог конгреса самоуправљача Југославије, вратио се председник југословенске Скупштине Милентије Поповић, који je у политичкој хијерархији Југославије заузимао друго место, одмах иза Јосипа Броза. Чим је стигао, позвао је Мијалка Тодоровића,члана Извршног бироа Председништва СК Југославије. Из Сарајева је носио лоше вести. Нашли су се у Клубу савезних посланика на Дедињу, успео је да саговорнику исприча шта се све десило на конгресу самоуправљача и нагло му је позлило.

    Титовом званичном заменику није помогао ни најпознатији југословенски кардиохирург, начелник Војномедицинске академије у Београду, др Исидор Папо. Живот је окончао око 22.30.


    Милентије Поповић

    ПРИЧА Милентија Поповића, коју је рекао Тодоровићу, започела је два дана раније, када је Тито у Сарајеву, изненада, заказао састанак Извршног бироа Председништва СКЈ. Позвао је све чланове осим представника Србије. Ту су се нашли Словенaц Едвард Кардељ, Хрват Владимир Бакарић, Македонaц Крстe Црвенковски, Црногорaц Вељкo Влаховић и босански Србин Цвијетин Мијатовић.

    Кад су стигли, Тито им се нервозним гласом пожалио на нелојалност водећих људи Србије и на отпоре који стижу из Београда према његовој и Кардељевој иницијативи за даље уставно демонтирање југословенске федерације и за преношење највећег броја овлашћења савезних институција на републичке центре моћи. Тај процес је био започет крајем 1968, када су покрајине Војводина и Косово и Метохија добиле статус конститутивних елемената југословенске федерације, а националне мањине постале народности.

    ВЕЋИНА је била зачуђена оним што је чула, а Влаховић је поставио питање може ли се о овоме разговарати без представника Србије.

    Тито је на то рекао:

    - Ваљда ја као председник СКЈ имам право да позивам кога хоћу!

    Влаховић је наставио да га убеђује и Тито је невољно попустио, па се ускоро појавио Милентије Поповић, који је иначе тих дана говорио како се Тито не понаша према њему као према заменику, већ као према шефу протокола.

    Када се Поповић појавио, Броз је био још оштрији:

    - У Београду је центар контрареволуције!

    Помињао је "контрареволуционарне снаге" на Београдском универзитету, текстове у "Студенту" и "Јежу". Отворено је рекао да пензионисани генерали Раде Хамовић и Милоје Милојевић припремају заверу против њега.

    Истог дана Тито се срео и са функционерима БиХ, којима је изјавио да је "издао налог за хапшење не само Хамовића и Милојевића, већ и бившег потпредседника Југославије Александра Ранковића". Рекао је да је одлуку донео после извештаја Контраобавештајне службе ЈНА да су се Ранковић, Хамовић и Милојевић пре неколико дана срели у Београду на једном завереничком састанку.

    Већ неколико часова касније испоставило се да је извештај Контраобавештајне службе ЈНА о одржавању овог уротничког скупа био нетачан. Демантовала га је Служба државне безбедности Југославије.

    По завршетку конгреса у Сарајеву, Тито је остао у Сарајеву, а чим је чуо за смрт Милентија Поповића, прекинуо је посету БиХ, дошао у Београд и посмртно одликовао Милентија Поповића Орденом јунака социјалистичког рада.

    На савезној комеморацији прогласио га је "бесмртним револуционаром", који је "пао смрћу хероја социјалистичког рада".

    Истог дана Марко Никезић је на централној републичкој комеморацији рекао да је "било неизбежно да Милентије Поповић упозна и горчину неправде" и да је "поднесе без протеста".

    На сахрани Милентија Поповића, на Новом гробљу у Београду, у последњи час је стигао Мико Трипало, пришао Савки Дабчевић Кучар и узбуђено рекао:

    - Успео је пред смрт све да исприча шта се десило у Сарајеву!



    Мијалко Тодоровић


    ЛАЖНИ ИЗВЕШТАЈ ВОЈНОГ АТЕШЕА

    У САРАЈЕВУ Тито је осумњичио вођство Србије да је преко члана Извршног бироа Председништва СКЈ Мијалка Тодоровића Плавог повезано са Русима. Љутито је рекао да је добио строго поверљиву информацију о томе да је Тодоровић за време недавног боравка у Москви "свашта говорио" високим совјетским званичницима.

    - Ви знате да Руси највише нападају Плавог - додао је Милентије Поповић, мислећи на то да Совјети Тодоровићу никако не могу да опросте оштру осуду њихове интервенције на Чехословачку, 1968, изговорену на великом митингу одржаном на Тргу Маркса и Енгелса у центру Београда.

    Тито је игнорисао Поповићеву упадицу:

    - Плави је рекао да смо ја и Кардељ у свађи, да је земља у расулу и да је могућ војни удар.

    - Чија је то информација? - питао је Поповић.

    - Нашег војног аташеа у Москви - одговорио је Тито.

    Врло брзо ће се устанивити и да је тај извештај исфабрикован.



    Извор: Новости

  14. #8
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.183 puta u 3.711 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Како је СФРЈ систематски уништавана: Страх од српског питања


    Тито одбио "Плаву књигу", материјал о понижавајућем статусу Србије. Западни банкари су тражили укидање права вета покрајинама у Србији


    Тито и Кардељ су били јединствени у односу према Србији

    О РАСТУРАЊУ бивше Југославије од 1991. у њеним некадашњим републикама, али и широм Европе, написане су читаве библиотеке, подигнуте многе оптужнице и изречене бројне правоснажне пресуде. Опште је место да су све важне чињенице откривене и обелодањене. И да се томе мало шта може додати и одузети.

    Медутим, тај процес распада трајао је подуже, више од две деценије, и у најмању руку постоје неколико датума слома Југославије - и барем још два главна актера њеног демонтирања. Поред Слободана Милошевића, Фрање Туђмана и Милана Кучана, који су званично 1991. први дигли руку на оно што је била заједничка држава, постоји још неколицина актера њеног демонтирања.

    Један од првих датума гашења Југославије неспорно је усвајање амндмана (на Устав из 1963) у пролеће 1971. У фази њиховог настајања долази до сукоба између Јосипа Броза и српског руководства. Марко Никезић и његова екипа били су за јавну расправу, али Хрватска и Словенија су то, уз подршку Тита и Кардеља, дефинитивно одбиле.

    Суштина амандмана може да се схвати из речи Едварда Кардеља у Уставној комисији, поводом амандмана XX, који је дословно рекао:

    - Није питање у томе да ли је Југославија савезна држава или савез држава? За нас је то на крају крајева сасвим споредно питање... Једино што ту недостаје и што бих ја додао је и у аутономним покрајинама (у чл. 1)... Очито је да данас нисмо спремни да прихватимо такав положај АП унутар републике, да оне буду изједначене са позицијом република у Федерацији - говорио је тада Кардељ.

    То је, међутим, оставио за наредну фазу, која је врло брзо наступила у току припреме Устава из 1974.


    Пера Стамболић, Слободан Милошевић и Иван Стамболић пред разлаз

    КРАЈЕМ марта те 1971. уставни амандмани су усвојени, а у шта ће они претворити Југославију, најбоље је видео професор Правног факултета у Београду Михаило Ђурић:

    - Југославија се уставним амандманима своди готово само на географски појам, будући да се на њеном тлу или, тачније, на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности између народа који у њој живе, успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава - нагласио је Ђурић.

    И рекао је још:

    - Ови амандмани уводе Југославију у последњу њену раскрсницу.

    Много година касније, у својим мемоарима, хрватски лидер из тог времена ће рећи да ће "сви њихови захтеви из 1971. године чинити темељ Устава из 1974. године". Остала је забележена и његова изјава у Црној Гори, током вечере са руководством ове републике (Веселин Ђурановић, Видоје Жарковић, др Жарко Булајић...), којој је присуствовао и Вељко Влаховић: "Србију ћемо свести између Ужица и Београда". О овом инциденту је др Жарко Булајић, председник Извршног већа Црне Горе, известио свог колегу у Србији Миленка Бојанића, а овај је то пренео Марку Никезићу. На састанку код Тита, 14. марта 1971, Никезић је отворено рекао шта се спрема Србији. Поред Марка био је Вељко Влаховић, кога је очигледно издало "црногорско чојство" те је "кукавно ћутао". И Тито је био збуњен, па није реч проговорио.

    БИЛО је како је било. Српско руководство није успело да спречи уставне промене које ће изродити силна исцрпљивања, економску нефункционалносту, разне облике државних криза. И довести Србију у понижавајући уставноправни положај. Тад настаје и она чувена премиса "слаба Србија, јака Југославија".

    Није било потребно ни две године од доношења Устава 1974. године, па да се у Србији осете све његове последице.


    Тито са Пером Стамболићем и Дражом Марковићем

    У правосуђу је од свих органа у Републици, једино Врховни суд и Републичко јавно тужилаштво имало функцију за целу републику. Виши привредни суд, Суд удруженог рада и други правосудни органи вршли су функције искључиво на територији Републике, али не и на територијама покрајина. Уз то, Врховни суд Србијеје имао посебно тело које је било састављено од једнаког броја судија Врховног суда Србије и судија врховних судова покрајина. Поврх свега радило се на доношењу три одвојена кривична законика.

    Покрајине су одбиле и доношење заједничког закона о медијима. "Нова пракса" се осећала и у затварању образовног система.

    Нацрт закона о народној одбрани није могао да буде донесен јер су покрајински одбијали субординацију у спровођењу одбране. Пример оваквог односа је била и војна вежба "Одбрана војводине у зимским условима", одржана у околини Панчева. Вежби су присуствовали искључиво функционери Покрајине Војводине. Нико из Републике није позван.

    слично је било у полицији и службама безбедности. У савезним органима делегати из СР Србије и покрајина наступали потпуно неуједначено и разбијено. Друге републике су наступале организовано заступајући своје интересе.

    Није поштеђен ни спорт. Првенства су се одржавала по покрајинама и централној Србији, па су прваци сва три дела одлазили на савезна такмичења.

    Парализа Републике Србије је била потпуна, укупан друштвени и привредни живот је трпео у свим сегментима. Покрајине су имале право вета на све одлуке органа управљања у Србији, а потпуну самосталност на својим територијама.


    Суочено са стварношћу Председништво Србије формира радну групу која је имала задатак да припреми радни материјал за расправу о свим наведеним проблемима са намером да у њеној завршници буде укључен сам Тито. Материјал назван "Плава књига" је био завршен и предат 5. јануара 1977. године. Писан је врло обазриво и у њеним закључцима се упозорава да је доведена у питање уставна улога и Републике Србије да - као и друге републике - има функцију националне државе српског народа:

    - С обзиром на изражене тенденције дезинтеграције републике као целине и на све изразитије диференцирање три одвојена подручја, слабо или само формално међусобно повезана, може се отварати питање да ли српски народ, равноправно са другим народима Југославије остварује своје историјско право на националну државу у оквиру југословенске федерације која почива на принципу националног самоопредељења - написано је тада.

    Рад на овом експертском материјалу поделио је руководство у Србији.

    Против "Плаве књиге" су били Милош Минић, Живан Васиљевић, Момчило Дугалић, Стеван Дороњски, Душан Алимпић, Душан Поповић, Мирко Поповић, Радован Влајковић, Нандор Мајор, Фадиљ Хоџа, Кољ Широка, Али Шукрија, Махмут Бакали, Џавид Нимани... Они су агресивно наступили против "Плаве књиге", и тражили су одговорност за покретаче уставних промена Дражу Марковића, Душана Чкребића, Ђорђа Лазића, Ивана Стамболића,који је тада био секретар Извршног комитета ЦК СК Србије.

    Представнициа ЦК Србије, ЦК Војводине и ЦК Косова сусрели су се са Титом 27. јула, који је био позван да арбитрира у овом спору републике са покрајинама. "Плава књига", посвећена проблемима у народној одбрани, планирању, судству, безбедноси и кадровским питањима је одбачен.

    Страх од отварања "српског питања", је био већи од блокаде функционисања републике. Одбацивање "Плаве књиге" је крај другог дела драматичне завршнице која ће наступити 1991. године.

    ТРЕЋИ део почиње више од десет година после Титовог одлучног не, 27. јула 1987.

    На сцену ступа Међународни монетарни фонд и тражи од Југославије промену уставног система као предуслов модерним реформама у привреди, финансијама и тржишној економији. Уз други стенд-бај аранжман ММФ тражи да се вето република на савезном нивоу укине, и то се посебно спомиње апсурдност права вета покрајина унутар Србије.

    После више од две године јалових расправа између бранилаца постојећег стања и реформатора, под огромним притиском ММФ, Председништво ЦК СКЈ предложило је републикама и Савезној скупштини 21. јануара 1987. године преко 120 амандмана на Устав СФРЈ из 1974. Кључни амандмани су предвиђали и већа права Србије над покрајинама. Све оно што је пре десет година одбацио Јосип Броз Тито. Ипак, то ће, за оне који се сећају, бити тек почетак драматичне завршнице.

    Дужничка клопка у коју је запала Титова "обећана земља" приморала је ММФ да тражи неопходне уставне промене, посебно ускраћивање права вета, које је парализовало савезну владу, али и Србију, као предуслов за привредну реформу. Међутим, то је изазвало бурну реакцију републичких и покрајинских лидера.

    Да ли је неопходно пребројавати колико је Југославија имала шанси да опстане. Колико су пута то онемогућавали Јосип Броз, Едвард Кардељ и њихови следбеници, међу њима многи и из Србије. Њима је очигледно било важније да се Србији сасеку оба крила (покрајине) него опстанак државе. Остаће запамћена и једна изрека из тог времена "Aко покрајине нису против Србије, онда и нису потребне"!


    ЗАПАД ПРОМОВИШЕ МИЛОШЕВИЋА
    СУЗАН Вудворд, професор са америчког универзитета Принстон, у књизи "Балканска трагедија, хаос и распад" пише да је на промоцију Слободана Милошевића утицало држање Међународног монетарног фонда, западних банака и владе САД. - То, пре свега, због тога што је виђен као економски либерал и политички конзервативац који би имао ауторитета да имплементира реформе које су они захтевали - навела је Вудвордова.



    Извор: Новости

  15. #9
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.031
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    15.598
    Pohvaljen 82.776 puta u 10.669 postova
    Moć reputacije
    931
    Interesantna "sitnica" - od svih saradnika koje je copa sahranio, samo je kardelju bio na sahrani (mala slova iz postovanja prema velikanima).
    Prekinuo je zvanicnu visednevnu posetu Egiptu da bi prisustvovao sahrani - da li i to nesto govori ???

  16. #10
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.183 puta u 3.711 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Титово склониште на Опленцу и даље стоји запечаћено


    Скривена историја владарског комплекса Карађорђевића, омиљеног места свих режима. Од новембра 1949. па до маја 1950. грађени тајни објекти. Често долазили Ђилас, Ћосић, Зоговић...



    НЕПОЗНАТА прича о судбини задужбине краља Петра Првог Карађорђевића и владарске резиденције његовог сина Александра на Опленцу крије тајну историју Србије и Југославије. Многи важни догађаји у овом комплексу још увек су мало познати људима из спољног света.

    На шумовитом седластом узвишењу изнад Тополе српски краљ Петар Први саградио је малу вилу и из ње надзирао зидање задужбинске цркве. Александар, први краљ Југославије, амбициозно је проширио пројекат и направио резиденцијални комплекс. Прва је 1926. завршена вила краљице Марије, затим 1930. вила краља Александра, а 1934. је направљен и Задужбински дом - хотел за ходочаснике, јер је Опленац био замишљен као центар култа династије Карађорђевић.

    Први југословенски монарх није доживео да их види, јер је исте године убијен. Тад у опленачку сагу улази Херман Геринг, Хитлерова десна рука, који је касније препознат као сива еминенција атентата у Марсеју. Као немачки представник на сахрани краља он се сликао у његовој вили уз икону Тајне вечере, коју је 1924. Александар добио из Јерусалима. Геринг је за њом жудео исто колико и Хитлер, који је веровао у натприродну моћ овог уметничког дела. Током рата Немци су је украли, али су је после капитулације српски ознаши пронашли на црном тржишту и вратили. На Опленцу су се због ње озбиљно сукобили Александар Ранковић и Јосип Броз Тито, о чему је сведочанство оставио у свом дневнику Радојица Рака Ивановић, први начелник Озне за Срез опленачки. Он је био присутан кад је Броз на Опленцу узимао уметничка дела за своју резиденцију.

    - Кад је дошао до иконе у седефу рекао је да је изузетна и да би и она требала да буде у његовој резиденцији. На то му је друг Ранковић рекао: "Друже Маршале, ми смо је тешком муком донели из иностранства и сматрам да она припада овде". На то га је Тито погледао и додао: "Па добро, нека буде, Леко, по твоме". То је Тито рекао некако чудно и с дозом љутине - бележи Ивановић.



    Павле Миликић

    Ексклузивно за "Новости" о том најтајанственијем, послератном делу опленачке историје говорио је Павле Миликић, дугогодишњи управник владарског комплекса за комунистички државни врх.

    - Влада Народне Републике Србије 1946. је одлучила да се Опленац генерално уреди. У вези пројекта и свих радова ангажован је познати архитекта Минић, бивши власник хотела "Мажестик" - казује Миликић.

    Опленац је подељен на угоститељско-репрезентативно одмаралиште Председништва Владе Народне Републике Србије и Државно пољопривредно добро Председништва Владе Народне Републике Србије. Наређено је да се радови на угоститељском делу Опленца обаве у што краћем року. Доведено је мноштво врхунских занатлија и радника из предузећа.

    - Затим је из Београда почео да стиже наручени и урађени намештај, пажљиво пакован и још пажљивије распакован. Постављани су стилски лустери усаглашени с намештајем, кристални, од кованог гвожђа, барокни. Свако место је укусно украшено неким стилским украсним предметом: сребрним или месинганим чирацима, пепељарама, вазама, ретким примерцима од сребра, сликама познатих сликара - наводи Миликић.

    Најлуксузније је била опремљена Главна, некадашња Краљева вила, где су одседали највиши функционери.



    - Поред стилских кревета, комода, салонских гарнитура, удобних фотеља и полуфотеља, отомана, допремљени су и федер мадраци, јоргани од свиленог броката пуњени финим паперјем, јастуци од паперја, постељина од белог дамаста. Угоститељски инвентар, порцелан, кристал набављен је према спецификацији у Чехословачкој - сећа се Миликић.

    Радови на Опленцу су завршени већ 1947. и у виле су почели да долазе одабрани кадрови с посебним пропусницама.

    - Често су долазили Милован Ђилас, Добрица Ђосић, Радован Зоговић, Петар Лубарда. Тенис су ту редовно играли Коча Поповић, Мијалко Тодоровић, Благоје Нешковић - казује Миликић.

    У децембру 1947. на Опленцу је одржана историјска конференција Информбироа европских комунистичких партија, која је означила почетак отвореног пропагандног Хладног рата за дестабилизацију Запада преко комунистичких партија Француске и Италије.

    - Представници европских комунистичких партија су неколико дана били на Опленцу. Видео сам да се дешава нешто крупно кад сам чуо вести Радио Лондона: "Негде у околини планине Рудник одржава се конференција Информбироа..." - сећа се Миликић.


    Већ следеће 1948. године долази до сукоба Тито - Стаљин, а Опленац, тајни државни центар, припрема се за евентуалну совјетску инвазију. Истовремено се уређују и Бриони, јер су много ближе Западу у случају потребе за бежањем.


    Унутрашњост виле на Опленцу

    - Од новембра 1949. па до маја 1950. грађена су тајна склоништа. После резолуције Информбироа особље и полицијско обезбеђење је уклоњено и замењено војском. Био сам проверен кадар, тако да су ме оставили и био сам очевидац изградње склоништа за државни врх - каже Миликић.

    Саговорник "Новости" тврди да није обишао све подземне објекте "јер је било опасно сувише знати".

    - Данас су познати споредни улази два склоништа, а треће, које је било највеће и причало се да је било намењено Титу, и даље је запечаћено. Одлазио сам у Генералштаб да им предложим да се овај објекат отвори и постане туристичка атракција, али они у евиденцији уопште немају забележено његово постојање - каже Миликић.


    ГЕНЕРАЛСКА КРАЂА

    КРЦУНОВИ и Ранковићеви српски полицајци сукобљавали су се с агентима војне службе које су слали хрватски кадрови да пљачкају Опленац. Тако је у задужбину краља Петра дошао лично генерал Отмар Креачић, начелник Главне политичке управе ЈНА, и успео да однесе 15 пуковских застава српске војске, које Аустроугари нису никад могли да заробе у Великом рату. Покрадено је и више од 100 златних и сребрних венаца које су светски државници послали на сахрану краља Александра.


    Јосип Броз са Александром Ранковићем (лево)

    ЈОСИП БРОЗ ТРАЖИО ЗЛАТО

    НАЧЕЛНИК Озне за Срез опленачки Радојица Рака Ивановић бележи да је током прве посете Опленцу Тита интересовало да ли на Опленцу има злата и других драгоцености.

    - Тито је изнео да је земља опустошена и да је све што може да се користи за њену обнову врло значајно, укључујући и злато и друге драгоцености, па се то мора односити и на династију Карађорђевића и њено богатство. На то је друг Лека (Ранковић) рекао да историја српског народа мора да се поштује као и историја других народа и да се сва историјска блага морају једнако третирати - записао је Ивановић.

    Ова драгоцена сведочанства у књизи "Опленац, непозната историја" сабрао је Игор Петровић.



    Извор: Новости

  17. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:



Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 23:03.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1