Rezultati 1 do 4 od 4






  1. #1
    Banovan
    Datum registracije
    26.12.2012
    Postovi
    19
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    108
    Pohvaljen 161 puta u 98 postova
    Moć reputacije
    0

    Буђење медведа

    Пре свега да се извиним што касним са овим текстом готово 2 недеље, али зог приватних обавеза нисам могао да нађем за сходно да прекуцам. Такође извињавам се и за могуће грешке у преписивању, нисам много водио рачуна.

    Извор: Свет компијутера 2/2016

    СПЕКТАКУЛАРНО ЛАНСИРАЊЕ КРСТАРЕЋИХ РАКЕТА СА БРОДОВА У КАСПИЈСКОМ МОРУ БИО ЈЕ ЈАСАН СИГНАЛ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПОВРАТКА РУСИЈЕ НА СВЕТСКУ СЦЕНУ НАКОН НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА НЕМОЋИ И ИНФЕРИОРНОСТИ

    Наш часопис се не бави политичким темама, али се одавно зна да су војске и ратови један од најважнијих генератора техничко-технолошког напретка (а богами и назадовања) човечанства. Све савремене ракете, тенкови, авиони и камиони не могу се замислити без микропроцесорске технике, па су Руси из разлога избегавања зависности од потенцијалних противника кренули пуетм развоја сопствених решења. Увођењем америчког ембарга на извоз неких високотехнолошких делова за сателите (укључујући и оне из система ГЛОНАСС) навео је руководство највеће светске државе да додатно појача напоре у правцу технолошке независности.

    Предисторија:
    Због опште затворености држава иза Гвоздене завесе, западном јавном мњењу је мало поната историја микроелектронике на истоку Европе. Један од важних разлога био је и тај то су информације о технолошким достигнућима сматране за државну тајну од највишег значаја, па ни упућенији људи из тих земаља нису имали увиду шта се све производи иза спуштених рампи затворених градова у које се није могло ући без посебне дозволе. Питате се, како је СССР деценијама могао да парира развијеним земљама за време Хладног рата? То је било могуће једино одржавањем корака са својим противницима, што је Совјетима доста добро полазило за руком. Наравно социјалстичка управљана привреда није могла тржишно да парира западном капиталистичком моделу, али се на научно-инжењерском плану често дешавало да исток буде испред запада. Добру илустрацију тога представља чињеница да је данас неизбежна суперскаларна микропроцесорска архитектура активно коришћена у СССРу још давних 70их година, да би на западу постала актуелна тек са појавом процесора Интел и960 1988 године, а практично заживела са појавом првог Пениума пет година касније. На истоку економски интерес није био на правом месту, него је главну реч увек водила индустрија наоружања.
    Први успешан микропроцесор намењен масовном тржишту на западу био је Интелов и8080 и произведен је 197 године. Три године касније, Совјети производе Клон под нативом КР580. Један од најпознатијих представника из те породице био је КР580ВМ80А и са пратећим чиповима из своје серије често је коришћен за конструкције прве генерације персоналних рачунара и рачунарских терминала. Следиле су копије великог дела америчке микропроцесорске продукције. Списак микропроцесора чију је производњу источни блок успео да освоји импозантно је дуг. Поевши од копија Интелових 3001, 3002, 8035, 8039 итд, па преко АМД процесора 2901, Зилога З80... А онда долазе на ред Интелове перјанице 8086, 8088, 80286... све до аналога микропроцесора 80386 чији је развој обустављен крахом Источног блока. Иако је највећи део технологије производње интегрисаних кола створен у Совјетском Савезу због политике "братства и јединства", производња појединих процесора уступана је другим државама источног блока. Колико год је било добро кпирање западних технологија оно је на крају било кобно по совјетску екектронику, јер је увек била за корак иза запада и није исказивала креативност која би јој омогућила престизање конкуренције.

    ЕЛБРУС 8С

    Иза развоја овог микропроцесора стоји компанија МЦСТ (Московски центар СПАРЦ технологија) , основана још 1992 године од људи који су били укључени у развој линије совјетских суперкомпијутера под називом ЕЛБРУС. Коо што се може приметити из назива они су се у свом раду највише базирали на СПАРЦ архитектури на коу рачунају и у будућности. У меувремен су креирали сопствену архитектуру која носи назив Елбрус. Њен развој је започео још крајем прошлог миленијума, али већи замајац доживљава 2011 године са појавом модела Елбрус 2С+. Тај микропроцесор је у 90-нанометарској технологији (368 милиона транзистора), два језгра која раде на скромних 500 мегахерца, користи ДДР2 меморију и постиже 16 ГФЛОПС (уз 4 интегрисана ДСП процесора на бази МИПС технологије још додатних 12 ГФЛОПС) са потрошњом од 25 вати. Две гиде јасбухе нани скедећу генерацију под називом Елбрус 4С са четири језгра, радним тактом 800 мегахерца употребом ДДР3 меморије. Базна брзина процесора је повећана на 60 ГФЛОПС, потрошња енергије на 60 вати, док је технолошки процес напредовао на 65 нанометара (986 милиона транзистора). Ако бисмо тражили амерички еквивалент из тог ранга брзине, онда би то могао бити Интел Цоре и7 870 из 2009 године (2,93 гигахерца, 4/8 језгара, 8 мегабајта кеша, 45 нанометарска технологија са 774 милиона транзистора, дисипациа 95 вати). И тако долазимо до најновије инкарнације ове линије под називом Елбрус 8С која би требала да уђе у серијску производњу од овог месеца (издање часописа: фебруар 2016).
    Ако се запитате у чем је тајна тако добрих преформанси микропроцесора Елбрус, одговор можете пронаћи у ономе што смо поменули, а назива се суперскаларни дизајн. Део стручњака окупљених око компаније мцСТ учестовао је у развоју поменутих суперкомпијутера Елбрус и временом усавршавао архитектур на којој су они почивали. реч је о високој паралелизованој VLIW архитектури која омогућава иствремену обраду наредби. Резултат тога је да једно језгро модела 8с извршава чак 25 инструкција у једном такту. Проста математик нас доводи до импозантних 200 инструкциа по такту процесора који радећи на фреквенцији од 1,3 милијарде тактова у секунди остваруе око 260 милијарди 32-битних операција са вриихевуна з формату плутајуће запете (260 ГФЛОПС). Међутим, то је тек почетак. Унутар процесора се налазе и хардверски модули за акцелерациу математички интезивних послова, шифровања података и обраде дигиталнх сигнала. Нашло се места и за уградњу логике која би требало да спречи деловање свакојаких вируса и да отежа инплементацију једне од најчешћих хакерашких техниика - прекорачење стека. Ако је веровати конструкторима, Елбрус тај задатак обавља много ефикасније од онога што су нам до сада показали АМД и Интел. Архитектура Елбруса иније заснована на Интеловој х86/х64 архитектури, али ови процесори могу да извршавају програме писане за ту платформу. То је постигнуто захваљујући хардверској имплементацији маханизама динамичке бинарне транслације којја функционише као једна врста емулатора који преводи интелове инструкцие у њихове Елбрус еквиваленте. По речима конструктора, овако преведен код ради неких 20% спорије од изворног, што је опет више него довољно за удобан рад на Windows-има. Они који преферирају друге ОС већ сада имају на располагању преко двадесет дистрибуција које подржавају Елбрус инструкцијски сет. Иначе, базни ОС за ове микропроцесоре носи назив Елбрус ОС и саграђен је на бази Линуха.
    Главна намена ових процесора требало би да буде везана за сервере. Захваљујући подршци вишепроцесорског рада, могуће је у у оквиру једне матичне плоче сместити четири микропроцесора Елбрус 8С. На један стандардни серверси модул димензија 19" могуће је сместити осам таквих плоча са брзином од 8 ТФЛОПС. Да би олакшали дизајнирање решења на бази Елбрус микропроцесора, мцст нуди јужни мост КПИ-2 са подршком за магистралу ПЦИе (20 линија), по осам САТА 3.0 и УСБ 2.0 портова као и три мрежна гигабитна контролера. Његова брзина комуникације са процесором је 16Гб/с.
    За сада није позната количина прве серије ових микропроцесора, али је сасвим извесно да она неће бити превише масовна ида цена по јединици неће бити за свачији џеп. Уколико успеју да заинтересују тржиште, могуће је очекивати веће серије са повољнијом ценом. У супротном ће се употреба ограничити само на примену у оквируоружаних снага РФ и оних организација које имају потрбу за повећаном безбедношћу података (банке, пословни субјекти и тд). Следећа етапа развојног пута Елбруса је планирана за 2018. годину када би требало да се поави микропроцесор Елбрус 16С, који би имао 16 процесорских језгара, истовремено обрађивао по 50 инструкција на радном такту од 1,5 гигахерца и имао за 250 одсто боље преформансе од Елбруса 8С.

    БАИКАЛ Т1
    Као да има у томе неке симболике, Руси су своје ове проиводе назвали по највишем планинском врху Европе Елбрусу и по најдубљем светском језеру Бајкалу. Дом Елбрус стреми да стално подиже брзинску лествицу у вис, Бајкал не стреми толико за брзином колико за компактношћу и малом потрошњом енергије. Овај други руски микропроцесор чије појављивање је најављено за први квартал 2016. године спада у групу тзв. SoC (System on Chip) производа који унутар себе интегришу целокупну електронику потребну за обављање неког задатка. Тако са овим уређајем добијамо вишеструки гигабитни мрежни интерфејс, 10-гигабитни Етхернет порт, 4 ПЦИе, три САТА 3.0, два УСБ 2.0, меморијски контролер, ГПИО, УАРТ, СПИО и л2Ц. За разлику од Елбруса, код кога се у потпуности користи домаће знање, у случају Бајкала Т1 је за основу коришћена микропроцесорско језгро "MIPS Warrior P5600", власнишво компаније Imagination. Овај микропроцесор представља први производ са најновијом инкарнацијом МИПС архитектуре у целом свету. Иначе П5600 је платформа која много обећава. За разлику од 64битне верзије под називом П6600, овде се ради о 32битном микропроцесору заснованом на суперскаларној архитектури која тренутно нуди најбољи однос брзине по мегахерцу од свих микропроцесора који се израђују по лиценци. Архитектура подржава до 6 језгара, што у комбинацији са брзином такта која превазилази два гигахерца даје одчан однос преформанси у односу на потрошњу ел. енергије. У случају тржишног успеха, сасвим је логично очекивати да ће евентуални Т2 или Т3 микропроцесор ићи у том смеру уз повећање кеш меморије која може износити до 8 мегабајта. Процесор подржава напредни механизам интегритета података под називом OmniShield, а ту је и подршка за рад са ЕЦЦ меморијама. Нашло се и места за пуну хардверску виртуелизацију, што и није башчеста појава у класи embedded уређаја. Овај микропроцесор се израђује у 28-нанометарској технологији у погонима познатог тајванског порзвођача чипова ТСМЦ, јер у самој Русији тренутно постоје производни капацитети само за технологију од 65-нанометара. Прва серија микропроцесора ће износити 100 000 комада, док је почетна цена по комаду 60 америчких долара за поруџбине до 100 комада. Таква цена је у потпуности адекватна у односу на конкуренцију која се креће у рангу 50-70 долара. главно тржиште за овакве уређаје јетрадиционално везана за embedded системе, односно управљање уређајима који независно обављају неку функцију. Најчешће су то свакојаки рутери, НАС системи, танки клијенти и уређаји који се користе у телекомуникацјама. Међутим, није никаква проблем направити паметни телефон, таблет или неки мултимедијални уређај који би користио МИПС процесор уместо ривала са налепницом АРМ и Интел. На крају крајева, зашто га не искористити за основу неког малог рачунара? Није лоше поменути да је МИПС једна од само три подржане архитектуре за Андроид платформе. Људи из Бајкал Електронике се надају да ће њихов мезимац бити занимљив за купце из великог броја земаља. Један од највећих произвођача рачунара, Lenovo, већ је изразио заинтересованост за овај процесор. Због постојања врло брзог 10-гигабитног мрежног интерфејса, логично је очекивати да Бајкал Т1 најчешће буде уграђиван у уређаје мрежне инфраструктуре.


    Закључак:
    Из свега виђеног се да закључити да Русија на пољу микропроцесора крупним корацима надокнађује свој технолошки заостатак узрокован распадом совјетске империје и врло тешком економском исутацијом кроу коју су прошли деведесетих година ХХ века. И данас, као и у совјетско време. главну погонскку снаг чини одбрамбени сектор. Али уместо некадашњих декрета из Кремља, сада је тржиште фактор који решава судбину неког производа. Колико год да је забележен знатан напредак, технолошки јаз је и даље евидентан и свакако је превага и даље на страни Американаца. Међутим, разлика је данас много мања него у односу на претходних десетак година.

    Аутор: Игор С. Ружић

  2. #2
    Banovan
    Datum registracije
    26.12.2012
    Postovi
    19
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    108
    Pohvaljen 161 puta u 98 postova
    Moć reputacije
    0
    Моја прва реакција на овај текст је био ВАУ, јер нисам имао појма да Руси имају икакву технологију, међутим онда сам мало размислио и сетио се да су и наши комунисти добар део технологије држали у тајности, а са друге стране Руси имају најбољи свемирски програм, о технологији коју користи њихова војска не треба ни говорити, оно мало што се зна ствара кошмаре на западу.

    Пошто у задње време често радим са серверима углавном Dell и HP, волео бих да покренем неки XEN сервер са 10 ВМ које би имале различите ОС на њима, наравно са Елбрус процесором. Остаје велика жал што су германи успели да изврше огроман утицај и да се данас Словени не разумеју међусобно, иако су некад имали скоро 70% заједничких речи. Сигуран сам да би сада имали ИТ који би био јачи 10 пута од силиконске долине.

    Мислим да ови процесори имају будућност на светском нивоу, осим ако их запад не саботира и наравно да је чланак истинит, што не доводим у питање с обзирм на традицију и вишедеценијско постојање овог часописа.
    Izmenjeno od: hipomah; 18.03.2016 u 23:57.

  3. #3
    Senior iigor avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    201
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    555
    Pohvaljen 758 puta u 542 postova
    Moć reputacije
    33
    Citirati Originalno postavljeno od hipomah Pogledati poruku
    Моја прва реакција на овај текст је био ВАУ, јер нисам имао појма да Руси имају икакву технологију, међутим онда сам мало размислио и сетио се да су и наши комунисти добар део технологије држали у тајности, а са друге стране Руси имају најбољи свемирски програм, о технологији коју користи њихова војска не треба ни говорити, оно мало што се зна ствара кошмаре на западу.

    Пошто у задње време често радим са серверима углавном Dell и HP, волео бих да покренем неки XEN сервер са 10 ВМ које би имале различите ОС на њима, наравно са Елбрус процесором. Остаје велика жал што су германи успели да изврше огроман утицај и да се данас Словени не разумеју међусобно, иако су некад имали скоро 70% заједничких речи. Сигуран сам да би сада имали ИТ који би био јачи 10 пута од силиконске долине.

    Мислим да ови процесори имају будућност на светском нивоу, осим ако их запад не саботира и наравно да је чланак истинит, што не доводим у питање с обзирм на традицију и вишедеценијско постојање овог часописа.
    Silikonska dolina?
    Izmenjeno od: iigor; 19.03.2016 u 02:01.

  4. #4
    Banovan
    Datum registracije
    26.12.2012
    Postovi
    19
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    108
    Pohvaljen 161 puta u 98 postova
    Moć reputacije
    0
    А добро крсти је како хоћеш Силицијумска или Силиконска, ваљда је јасно нашта сам мислио.

    Много чешће се само име не преводи као нпр Dr Hous, Bounce, Ousn и тд.


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 00:20.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1