Rezultati 1 do 4 od 4






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.631
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.098
    Pohvaljen 6.785 puta u 2.768 postova
    Moć reputacije
    490

    Почетак Васкршњег (великог) поста

    Назива се још и Велики пост (због посебне важности, али и дужине трајања), Часни пост (зато што обухвата време страдања Христовог и Његовог разапињања на Часни крст), Велика четрдесетница (зато што је укупно трајање поста четрдесет дана). Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана - најдужи у току године, и завршава се празником Васкрсења.
    Прва недеља поста зове се Чиста. Друга недеља је Пачиста. Трећа недеља је Крстопоклона, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање. Четврта недеља је Средопосна, јер је то време средине поста. Пета недеља поста се назива Глувна. У току те недеље се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу. Шеста недеља је Цветна. Тако је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при Његовом уласку у Јерусалим.
    Седма, последња седмица пред празник Васкрсења је Страсна или Велика недеља. Најзначајнији дан у тој недељи је Велики петак, једини дан у години кад у Православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опело разапетом Исусу Христу. Том приликом, једини пут у години, износи се плаштаница у коју је старац Јосиф из Ариматеје умотао Христово тело после скидања са крста.



    Kod:
    http://crkvenikalendar.com/datum-2016-3-14






    Православни верници данас обележавају почетак Васкршњег поста. Траје од Чистог понедељка до Лазареве суботе.

    На крај овог поста, надовезује се пост Страсне седмице, тако да је укупно време трајања посног периода 48 дана, те је ово најдужи пост у току године, и завршава се празником Васкрсења.

    Назива се још и Велики пост, због посебне важности, али и дужине трајања, Часни пост, зато што обухвата време страдања Христовог и његовог разапињања на Часни крст, и Велика четрдесетница, јер је укупно трајање поста четрдесет дана.

    Верници који посте цео пост требало би да посте на води, осим суботом и недељом, када се дозвољава пост на уљу и конзумирање вина. Такође, на празник Благовести Цвети, може да се једе риба.

    У нашем народу је познато да већина људи пости углавном прву и последњу седмицу поста, и то на води.

    Треба да знате, да можете изабрати, било коју седмицу у току поста, која би требало да се испости на води, и те недеље се можете причестити.

    За оне који строго поштују правила типика, у складу са СПЦ и договором са свештеним лицима, прва три дана овог поста у понедељак, уторак и среду, ништа се не једе.

    Ко то не може, једе хлеб, а од течности пије – чај или компот и то тек после вечерње службе. На Велики четвртак, једе се једном дневно и то након свете литургије. На Велики петак се не једе ништа.

    Оно што је данас најважније да не заборавите јесте да пост има две стране: телесну и духовну.

    Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.


    Kod:
    http://www.vaseljenska.com/drustvo/danas-pocinje-vaskrsnji-post/#comment-431317

    У здравље и на спесење !


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.631
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.098
    Pohvaljen 6.785 puta u 2.768 postova
    Moć reputacije
    490
    У времен Часног поста читајте житије Препдобне Марије Египћанке ,или слушајте!


    Преподобна Марија Египћанка је рођена око 344. године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за Александрију, где је живела развратно. Према њеним речима била је гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу". После седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у Јерусалим поводом неког хришћанског празника, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша. За време празника Воздвиженија животворног крста Господњег, када су сви кренули ка Цркви, хтеде и она ући у Цркву, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. Мислећи да њу, као крхку жену, истискује из реда гурање мноштва, одлучила је да умеша у светину и да заједно са осталима буде унесена у храм; међутим, опет је само њу, чим би се дотакла црквенога прага, нека чудна сила гурала назад. Још неколико пута је безуспешно покушавала да уђе у храм, па увидевши да јој се не да, она поче ронити сузе, силно се кајући. И угледавши икону (или кип) пресвете Богородице у двориштву цркве, она јој се у великом страху поче молити за опроштај грехова, обећавајући да ће напустити свет (односно постати аскета). Затим још једном покуша ући у Цркву, и овај пут уђе без и најмање сметње. Пошто целива часни крст, она се врати икони Богородице да јој захвали, но у том чу глас: „ако пређеш Јордан, наћићеш прави мир!" Она одмах крену за манастир светог Јована на обали реке Јордан, где се причести. Следећег јутра, пређе реку и повуче се у арабијску пустињу да тамо проведе остатак живота. Са собом понесе само три векне хлеба, а након што их је појела, хранила се само оним што је могла наћи у пустињи, углавном дивљим растињем. Тако је проживела у пустињи 47 година, у молитви и борби са искушењима и страсним помислима. Отприлике годину дана пред смрт, испричала је свој живот монаху Зосиму Палестинском (могуће из манастира светог Јована, у ком се причестила) који се беше повукао у пустињу ради поста. Када ју је неочекивано срео у пустињи, она беше потпуно нага, суха и скоро непрепознатљива као људско биће. Испрва, она се уплаши, а затим га ослови по имену и затражи му огртач да се покрије да би му испричала свој живот. Касније, док се молила, Зосим је виде да стоји изнад површине земље. Пре но што су се растали, она га замоли да јој идуће године за велики четвртак донесе причешће на обалу Јордана. Када Зосима идуће године дође с причешћем, виде је где прелази реку ходајући по води као по суху. Након што ју је причестио, она га замоли да следећег Васкрса дође на исто место где су се прво срели. Зосима је следеће године путовао 20 дана од свог манастира до тог места, на коме је пронађе мртву, и више главе на песку написано: „Погреби, ава Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, преставила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу божествених тајни". Из овога написа Зосима дозна да је она прошле године оне исте ноћи после прићешћа умрла на удаљеном месту, до кога је он морао путовати 20 дана и да је њено тело није иструлило. Зосима сахрани њено тело уз помоћ лава, који се ту затече. Када се врати у манастир исприча братији повест њенога живота и чудеса која је лично видео. Житије Марије Египћанке је преношено усменом предајом, све док га није записао патријарх Софроније Јерусалимски (634-644). Света Марија Египћанка се у Православној Цркви слави 1. априла, а спомиње се и пете недеље Часног Поста. Капела посвећена Марији Египатској се налази у Цркви светог гроба у Јерусалиму

    Kod:
    http://www.pravoslavnacrkva.ch/sr/datum/14-04-crkveni-kalendar.html


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.631
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.098
    Pohvaljen 6.785 puta u 2.768 postova
    Moć reputacije
    490
    ВЕЛИКИ КАНОН СВЕТОГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ







    који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете четрдесетнице
    и на Јутрењу четвртка пете недеље



    ПОНЕДЕЉАК


    У три сата после подне (или кад је уобичајено) улази црквењак, и учинивши поклон старешини, одлази и клепа у клепало 12 пута. И скупљамо се у цркву сви, и учини сваки уобичајена метанија, и мало седимo, док се сви или већина сакупи. Уставши свештеник са своје столице и учинивши обичан поклон игуману, почиње богослужење: [1]
    Свештеник: Благословен Бог наш…
    Чтец: Слава Теби, Боже наш, слава Теби; Царе небески; Трисвето, и три метанија: Оче наш… и
    Свештеник: Јер је Твоје царство…
    Чтец: Амин. И одмах: Ходите да се поклонимо… и три метанија, и одмах почиње Псалам 69: Боже, буди ми у помоћи…
    И одмах почињемо Велики Канон, делећи га на четири дела са Ирмосом, тако да се заврши у четвртак увече.

    ПЕСНИЧКИ САСТАВ
    СВЕТОГА ОЦА НАШЕГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ, ЈЕРУСАЛИМСКОГ


    ВЕЛИКИ КАНОН ГЛАС 6.
    Ирмос по двапут

    Правимо и на сваки тропар три метанија


    ПЕСМА 1.

    Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)[2]
    Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме![3] Одакле да почнем оплакивати дела кукавног живота мога? Шта да поставим као почетак садашњем ридању, Христе? Но као Милосрдан дај ми опроштај сагрешења.
    Хајде, бедна душо, са телом својим, исповеди се Створитељу свега, и окани се, најзад, пређашњег безумља, и принеси Богу у покајању сузе.
    Превазишавши у преступу првозданог Адама, познах себе обнажена од Бога и вечнога царства сладости, грехова мојих ради. (Пост. 3, 6-7)
    Авај мени, бедна душо, што си се уподобила првој Еви? Јер си вид свој употребила на зло, и ранила си се љуто, и дотакла си се дрвета, и окусила си дрско безумне хране. (Пост. 3, 6)
    Уместо Еве телесне, појави се у мени мислена Ева – страсна помисао у телу, која указује на сладости, а храни ме увек горком храном.
    По заслузи Адам би изгнан из Раја, Спасе, не сачувавши једну твоју заповест; како ли ћу тек ја пострадати, одбацујући увек животворне речи Твоје? (Пост. 3, 23)
    Слава, Тројичан:
    Надсуштаствена Тројица, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна, дај ми сузе умилења.
    И сада, Богородичан:
    Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.


    ПЕСМА 2.

    Ирмос: Чуј небо, и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
    Чуј небо, и говорићу, земљо слушај глас онога који се каје пред Богом и који Га пева.
    Погледај ме, Боже, Спаситељу мој, Твојим милостивим оком, и прими моје топло исповедање.
    Сагреших више од свих људи, једини сагреших Теби; но смилуј се као Бог, Спасе, на своје створење. (I Тим. 1, 15)
    Усвојивши ругобу мојих страсти, сластољубивим тежњама погубих красоту ума.
    Милосрдни Господе, бура зала потапа ме, но као Петру и мени, Спасе, пружи руку. (Мт. 14, 31)
    Оскврних одећу тела мога, и укаљах, Спасе, оно што је по образу и по подобију.
    Помрачих красоту душе сластима страсти, и потпуно сав ум у прах претворих.
    Подерах своју прву одећу, коју ми изатка Створитељ испочетка, и зато наг лежим.
    Обукох се у подерану хаљину, коју ми изатка змија саветом и стидим се. (Пост. 3, 21)
    Милосрдни, и ја приносим сузе као блудница: очисти ме, Спаситељу, милосрђем Твојим. (Лк. 7, 38)
    Погледах на красоту дрвета, и преварих се умом; и сада лежим наг и срамим се.
    Радише на леђима мојим сви началници зала, продужујући против мене безакоње своје. (Пс. 129, 3)
    Слава, Тројичан:
    Певам Тебе Једнога у три Лица, Бога свих: Оца и Сина и Светога Духа.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно, да се спасемо.


    ПЕСМА 3.

    Ирмос: На непоколебивом, Христе, камену заповести Твојих, утврди моје помисли.[4]
    Огањ од Господа, некада Господ пустивши као кишу, земљу содомску сагори. (Пост. 19, 24)
    На гору бежи, душо, као Лот онај, и на Сигору се спасавај. (Пост. 19, 22-23)
    Бежи од пожара, о душо! Бежи од содомског горења, бежи од уништења божанским пламеном.
    Ја једини сагреших Теби, Христе Спасе, сагреших више од свих, али не презри мене.
    Ти си Пастир Добри, потражи мене јагње, и не презри ме заблуделог. (Јн. 10, 11-14)
    Ти си слатки Исус, Ти си Створитељ мој; у Теби ћу се, Спасе, оправдати.
    Исповедам се Теби, Спаситељу: Сагреших Ти неизмерно; но отпусти, опрости ми као Милосрдан.
    Слава, Тројичан:
    О Тројице Јединице, Боже, спаси нас од заблуде, и искушења, и невоља.
    И сада, Богородичан:
    Радуј се утробо која си Бога примила, радуј се престоле Господњи, радуј се Мати Живота нашега.


    ПЕСМА 4.

    Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој, Господе. (Авак. 3, 1)
    Не презри дела Твоја, и створења Твога не превиди, праведни Судијо, иако једини сагреших као човек више од сваког човека, јер као Господ свих имаш власт да опрашташ грехе, Човекољупче. (Мт. 9, 6; Мк. 2, 10)
    Приближава се, душо, крај, приближава се, а ти не мариш нити се припремаш; време се скраћује, устани, Судија је близу пред вратима. Као сан, као цвет време живота пролази; што се узалуд метемо? (Мт. 24, 23; Мк. 13, 29; Лк. 21, 31)
    Прени се, о душо моја! Размишљај о делима твојим која си учинила, изнеси их пред очи твоје, и проли капље суза твојих; реци са смелошћу дела и помисли Христу, и оправдај се.
    Не би у животу греха, ни дела, ни злоће, којом ја, Спасе, не сагреших; умом и речју, и слободном вољом, и ставом, и мишљу и делом сагрешивши, као други нико никада.
    Зато и прекорен бих, зато осуђен бих ја бедник од своје савести, од које ништа у свету нема силније. Судијо, Искупитељу мој, који ме познајеш, поштеди, и избави, и спаси ме слугу Свога.
    Лествица, коју виде у старини велики Патријарх, слика је, душо моја, делотворног пењања, разумног узлажења; ако хоћеш, дакле, да живиш делањем, и умом, и созерцањем, обнови се. (Пост. 28, 21)
    Жегу дневну претрпе због оскудице Патријарх, и студен ноћну поднесе, сваки дан стадо пребрајајући и напасајући, борећи се, служећи, да две жене добије. (Пост. 31, 7, 40)
    Разуми под две жене делање и знање у созерцању; делање, дакле, Лију, као многодетну; а Рахиљу – знање, као трудољубиву, јер без трудова неће се постићи, душо, ни делање ни созерцање.
    Слава, Тројичан:
    Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
    И сада, Богородичан:
    И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.


    ПЕСМА 5.

    Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
    У ноћи живот мој проводих свагда, јер ноћ греха би ми тама и дубока магла; но као сина дана, покажи ме, Спаситељу. (Еф. 5, 8)
    Подражавајући Рувима, ја бедни изврших безакони и противзаконити савет против Бога Вишњега, оскврнивши постељу моју, као онај очеву. (Пост. 35, 22; 49, 3-4)
    Исповедам се Теби, Христе Царе, сагреших, сагреших као некада Јосифова браћа, која су продали плод чистоте и целомудрија. (Пост. 37, 28)
    Од сродника праведна душа би свезана; продаде се у ропство Слатки, као праобраз Господа. А ти, душо, сва си се продала твојим залима.
    Јосифа праведног и целомудреног умом подражавај, бедна и неискусна душо, и не оскврњуј се безумним тежњама, увек безаконујући.
    Иако у јами поживе некада Јосиф, Владико Господе, но то би праобраз Твога погреба и васкрсења; а ја када ћу Ти тако нешто принети?
    Слава, Тројичан:
    Тебе Тројице славим, Једнога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
    И сада, Богородичан:
    Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог, Који је створио векове и сједини са Собом човечанску природу.


    ПЕСМА 6.

    Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
    Сузе очију мојих, Спасе, и уздахе из дубине вапијућег срца искрено приносим: Боже, сагреших Ти, помилуј ме.
    Уклонила си се, душо, од Господа твога, као Датан и Авирон; но поштеди, завапи из дубине срца, да те не прогута понор земљин. (Број. 16, 32)
    Као јуница разбеснела, душо, уподобила си се Јефрему; као срна од замки чувај живот, окрилативши се делањем, и умом, и созерцањем. (Јерем. 31, 18; Ос. 10, 11)
    Рука Мојсијева да нас увери, душо, како Бог може губави живот убелити и очистити; и не очајавај због себе, иако си се огубала. (Изл. 4, 6-7)
    Слава, Тројичан:
    Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
    И сада, Богородичан:
    Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега, као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.


    Кондак, глас 6.

    Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.


    ПЕСМА 7.

    Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
    Сагреших, безаконовах, и одбацих заповест Твоју, јер се у гресима зачех, и додадох ранама својим рану; но Ти ме помилуј, као милосрдан, Боже отаца. (Пс. 50, 5)
    Теби, Судији моме, исповедам тајне срца свога; види моје смирење, види и тугу моју, и буди пажљив на суду моме сада, и сам ме помилуј као милосрдан, Боже отаца. (Пс. 38, 19; 25, 18; 35, 23)
    Као што некада, душо, Саул изгуби магарице оца свога и узгред нађе царство на дневном скупу; но пази, не заборављај себе, претпостављајући своје скотске похоте Царству Христовом. (I Сам. 9, 1-27; 10, 1)
    Душо моја, мада некада богоотац Давид сагреши двоструко, бивши устрељен стрелом прељубе, и заробљен копљем казне за убиство; но ти сама болујеш од тежих грехова, самовољних похота. (II Сам. 11, 14-15)
    Давид некада додаде безакоњу безакоње, убиство са прељубом помешавши, и одмах показа двоструко кајање; но ти си, душо, најрђавија дела учинила, не покајавши се Богу.
    Давид некада схвати грех, написавши песму као на слици, којом изобличи дела која учини, вапијући: Помилуј ме, јер сагреших Теби јединоме Богу свих, Ти сам очисти ме! (Пс. 50, 3-6)
    Слава, Тројичан:
    Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но, душо, опевај и прослави Живот и Животе – Бога свих.
    И сада, Богородичан:
    Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи сама си открила све небеско.


    ПЕСМА 8.

    Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
    Помилуј, Спасе, сагрешившег, подигни ум мој ка обраћењу, прими ме кајућег се, смилуј се на вапијућег: Теби једином сагреших, безаконовах, помилуј ме.
    Колесничар Илија, колесницом врлина ношаше се изнад свега земаљског, кад узиђе као на небо. Зато, душо моја, размишљај о његовом усхођењу. (II Цар. 2, 11)
    Јелисеј некада примивши плашт Илијин, прими двоструку благодат од Бога; ти пак, о душо моја, ниси окусила ове благодати због неуздржања. (II Цар. 2, 9. 11-13)
    Јорданска вода, ударена од Јелисеја плаштом Илијиним, заустави се. Ти пак, о душо моја, ниси окусила ове благодати због неуздржавања. (II Цар. 2, 14)
    Сунамићанка, по својој доброј нарави, некада угости праведника, о душо! Ти пак, ниси примила у дом ни странца ни путника, зато ћеш плачућа бити избачена из брачне одаје напоље. (II Цар. 4, 8)
    Увек си подражавала Гијезијев нечисти разум, о бедна душо; његовог среброљубља клони се макар у старости; бежи од пакленог огња, одступивши од својих зала. (II Цар. 5, 20-27)
    Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
    Тројичан:
    Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божије, Речи Оца Беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице, помилуј ме.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.


    ПЕСМА 9.

    Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35-48)
    Ум се обрани, тело се уболести, болује дух, реч изнеможе, живот се умртви, крај је пред вратима. Стога, бедна душо моја, шта ћеш учинити када дође Судија да испита све твоје?
    Представих ти, душо, Мојсијево створење света, и од тада сво Старозаветно Писмо, које ти казује о праведнима и неправеднима; но ти си, о душо, сагрешивши Богу, подражавала друге а не прве.
    Закон изнеможе, не делује Еванђеље, сво Писмо у теби би занемарено; Пророци изнемогоше, и свака реч праведника; ране твоје, о душо, умножише се, не будећи лекара који те исцељује.
    Приводим ти узоре Новога Завета, који те воде, душо, ка умилењу; угледај се на праведнике, одвраћај се од грешника, и умилостиви Христа, молитвама и постом и бденијем и чедношћу.
    Христос се очовечи, призвавши на покајање разбојнике и блуднице; покај се, душо, врата Царства већ се отворише, и отимају се о њих фарисеји и цариници и прељубочинци који се кају. (Мт. 11, 12; 21, 31; Лк. 16, 16)
    Христос се очовечи, сјединивши се са телом нашим, и све што је природно драговољно испуни, осим греха; показујући теби, о душо, углед и слику Свога снисхођења.
    Христос мудраце спасе, пастире сазва, многе младенце показа мученицима, старца и стару удовицу прослави;[5] а ти, душо, њих ниси подражавала ни делањем ни живљењем; но тешко теби на суду! (Мт. 2, 1-16; Лк. 2, 4-8; 25-26; 36-38)
    Господ постивши четрдесет дана у пустињи, на крају огладни, показујући да је човек; душо, не устраши се, ако ти се приближи непријатељ, молитвом и постом нек буде одбачен од ногу твојих. (Изл. 34, 28; Мт. 4, 2; Мк. 1, 13; Лк. 4, 2)
    Слава, Тројичан:
    Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
    И сада, Богородичан:
    Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
    Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
    Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гнева, и невоље, и пропасти, и безбројних сагрешења.
    Затим обе певнице певају Ирмос 9-е песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.




    УТОРАК


    Почетак исти као у понедељак

    ПЕСМА 1.

    Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење, овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
    Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
    Превазишавши Каиново убиство, по слободној вољи постадох убица савести душе, оживевши тело и војевавши против ње рђавим својим делима. (Пост. 4, 8)
    Не уподобих се, Исусе, Авељевој правди, никада Ти не принесох угодан дар, ни божанска дела, ни жртве чисте, ни живот непорочни. (Пост. 4, 4)
    Као Каин и ми, бедна душо, принесмо заједно Творцу свих: прљава дела, жртву лажну и живот непотребан, зато и бисмо осуђени. (Пост. 4, 3-5)
    Ти, Створитељу, оживевши блато, дао си ми тело и кости, и дисање и живот. Но, о Творче мој, и Искупитељу мој, и Судијо, прими ме кајућег се. (Пост. 2, 7)
    Излажем Ти, Спасе, грехе које учиних, и ране душе моје и тела, које ми унутра разбојнички нанеше убиствене помисли. (Лк. 10, 30)
    Иако сагреших, Спасе, но знам да си Човекољубац, кажњаваш милостиво, и сажаљеваш усрдно; видиш плачућег, и притичеш као Отац, позивајући натраг блуднога. (Лк. 15, 20)
    Слава, Тројичан:
    Надсуштаствена Тројица, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна, дај ми сузе умилења.
    И сада, Богородичан:
    Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као Пречиста Владичица, прими мене који се кајем.

    ПЕСМА 2.

    Ирмос: Чуј небо и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
    Грех, који ме најпре лиши боготкане одеће, шије ми кожне хаљине.
    Покривен сам одећом срама, као лишћем смоквиним, на осуду мојих добровољних страсти. (Пост. 3, 7)
    Обукох се у замрљану одећу, оскрнављену срамно, провођењем страсног и сластољубивог живота.
    Упадох у провалију страсти и у вештаствену трулеж, и од тада до сада враг ми досађује.
    Пошто претпоставих сиромаштву живљење одано стварима и имовини, Спасе, притиснут сам сада тешким бременом.
    Телесни свој кумир украшавах облачењем у различите слике нечастих помисли, и себе осуђујем.
    Усрдно се трудих једино око спољашњег украшавања, презревши унутрашњу боголику скинију.
    Страстима, Спасе, утраћих првобитну красоту лика, но као некада драхму, Ти је потраживши нађи. (Лк. 15, 8)
    Као блудница вапијем Ти: Сагреших, сам Ти сагреших! Као миро прими, Спасе, и моје сузе. (Лк. 7, 37-38)
    Као цариник вапијем Ти: Очисти ме, Спасе, очисти, јер нико од потомака Адамових не сагреши Теби као ја. (Лк. 18, 13)
    Слава, Тројичан:
    Певам Тебе Јединога у Три Лица, Бога свих: Оца и Сина и Светога Духа.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно да се спасемо.


    ПЕСМА 3.

    Ирмос: Утврди Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
    Извор живота стекох, Тебе – Победитеља смрти, и пре краја вапијем Ти од срца свога: сагреших, смиловавши се, спаси ме.
    Сагреших, Господе, сагреших Теби, смилуј се на мене, јер нема никога који Ти сагреши међу људима, а да га ја не превазиђох гресима.
    Подражавах, Спаситељу, оне који блудничише у време Ноја, наследивши и осуду њихову – у потопу утапања. (Пост. 6, 1-17)
    Душо, угледавши се на онога Хама који се наруга оцу, ниси покрила срамоту ближњега, вративши се уназад гледајући. (Пост. 9, 22-23)
    Као Лот од пожара, бежи душо моја од греха; бегај од Содома и Гомора; бежи од пламена сваке безумне жеље. (Пост. 19, 15-17)
    Помилуј Господе, помилуј ме, вапијем Ти, када дођеш са Анђелима Твојим, да даднеш свакоме по вредности дела.
    Слава, Тројичан:
    Јединице проста, нестворена, Беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
    И сада, Богородичан:
    Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

    ПЕСМА 4.

    Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој, Господе. (Авак. 3, 1)
    Бди, душо моја, труди се као некада велики Патријарх, да стекнеш делање са расуђивањем, да стекнеш ум који гледа Бога и достигнеш незалазни примрак божански у созерцању, и да будеш велики купац. (Пост. 32, 28)
    Дванаест патријараха породивши велики Патријарх, тајанствено утврди, душо, лествицу твога делотворног усхођења: децу као основ, степене као усхођење премудро поставивши.
    Подражавала си, душо, омрзнутог Исава, продала си обманитељу твоме првородство првобитне красоте, и отпала си од очевог благослова, и двапут си јадна обманута: делањем и разумом; зато се сада покај. (Пост. 25, 32; 27, 37; Мал. 1, 2-3)
    Исав се прозва Едом, због крајњег безумног блудничења са женама; јер увек распаљиван неуздржањем и сластима оскрнављиван, би назван Едом, што значи распаљивање душе грехољубиве.
    О душо моја, чувши за Јова који се на ђубришту оправдао, ниси се угледала на његово јунаштво, ниси имала чврсту одлуку у свему што знаш и чиме си била кушана, но показала си се нетрпељива. (Јов. 1, 1-22)
    Који беше некад на престолу, сада је наг и гнојав на ђубришту, који беше многодетан и славан, одједном поста бездетан и бескућник; ђубриште дакле за палату, и ране за бисерје сматраше. (Јов. 2, 1-13)
    Слава, Тројичан:
    Нераздељиво, суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једино Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
    И сада, Богородичан:
    И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.


    ПЕСМА 5.


    Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
    Слушала си о Мојсијевом ковчежићу, душо, ношеном водама и валовима речним, као у палати некада; бежи од дела горког савета Фараонова. (Изл. 2, 3)
    Душо бедна, ако си и слушала бабице које су убијале некада, као младенце, мужаствену делатност целомудрености, сада као великом Мојсију, нека ти буде дојиља премудрост. (Изл. 1, 8-22)
    Бедна душо, као велики Мојсије, ранивши ум, ниси убила Египћанина; и реци, како ћеш се настанити у пустињу страсти, кроз покајање? (Изл. 2, 11-12)
    У пустињу се насели велики Мојсије; хајде, дакле, душо, подражавај живот његов, да би била и при виђењу Богојављења у купини. (Изл. 3, 2-3)
    Размишљај, душо, о Мојсијевом штапу, који удара море и згушњава дубину, као праобразу Крста Божанскога, којим можеш и ти учинити велика дела. (Изл. 14, 21-22)
    Арон приношаше Богу огањ, непорочан и нелажан, но Офније и Финес, као ти душо, приношаху Богу туђе – оскрнављени живот. (I Сам. 2, 12-13)
    Слава, Тројичан:
    Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
    И сада, Богородичан:
    Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог који је створио векове, и сједини са Собом човечанску природу.


    ПЕСМА 6.

    Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
    Валови сагрешења мојих, Спасе, покрише ме изненада, повраћајући се као у Црвеном мору некада на Египћане и војводе. (Изл. 14, 26-28; 15, 4-5)
    Извршила си, душо, неразумни избор, као некада Израиљ, јер си место Божанске мане бесмислено изабрала сластољубиво преједање страсти. (Број. 21, 5)
    Више си ценила, душо, кладенце хананејских мисли, него извор из Камена, Чашу премудрости – Исуса, који лије потоке богословља. (Пост. 21, 25; Изл. 17, 6)
    Свињско месо и казане, и египатску храну, више си ценила од небеске, о душо моја, као некада незахвални народ у пустињи. (Изл. 29, 1-3)
    Кад слуга Твој Мојсије удари штапом камен праобразно, Твоја животворна ребра прасликоваше, из којих сви, Спасе, захватамо живоносно пиће. (Изл. 17, 6; Јн. 19, 34)
    Испитај, душо, и разгледај као Исус Навин обећану земљу, каква је, и усели се у њу правичношћу. (Број. 13; Ис. Нав. 2, 1)
    Слава, Тројичан:
    Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
    И сада, Богородичан:
    Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

    Кондак, глас 6.

    Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

    ПЕСМА 7.

    Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
    Као кад се Ковчег Завета ношаше на колима, па кад скренуше волови, онај се Уза само дотаче, и Божјим гњевом би кажњен; но бежи од његове дрскости, душо, и чесно поштуј Божанске ствари. (II Сам. 6, 6-7)
    Слушала си о Авесалому како на природу устаде, упознала си његова нечиста дела, којима оскврни постељу Давида, оца свога; но ти си, душо, подражавала његове страсти и сластољубне жеље. (II Сам. 15, 1-37; 16, 21-22)
    Покорила си своје слободно достојанство телу своме; јер нашавши, душо, другог Ахитофела – ђавола, потчинила си се његовим саветима; но ове сам Христос растури, да се ти свакако спасеш. (II Сам. 16, 19-21)
    Соломон дивни, пун благодатне мудрости, и он некада зло пред Господом учинивши, одступи од Њега; њему си се ти, душо, уподобила, проклетим твојим животом. (I Цар. 3, 12; 11, 4-6)
    Вучен сластима својих страсти, оскврњиваше себе – авај мени! – љубитељ премудрости, љубитељ блудних жена, и би отуђен од Бога; њега си ти, душо, подражавала умом, преко страсних нечистота. (I Цар. 11, 6-8)
    Угледала си се, о душо, на Ровоама који не послуша савете очеве, уједно и на злог слугу Јеровоама, пређашњег одступника; но бегај од подражавања (њих) и вапи Богу: Сагреших, смилуј се на мене. (I Цар. 12, 13-14. 20)
    Слава, Тројичан:
    Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но, душо, опевај и прослави Живот и Животе – Бога свих.
    И сада, Богородичан:
    Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.

    ПЕСМА 8.

    Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте, и преузносите у све векове.
    Ти, душо, угледавши се на Осију, стекла си себи његову губу двоструко, јер о непристојним стварима размишљаш и противзаконо радиш; остави то што имаш, и притеци к покајању. (II Цар. 15, 5; II Днев. 26, 19)
    Слушала си, душо, за Ниневљане кајуће се Богу у врећама и пепелу, а на њих се ниси угледала; но показала си се гора од свих, пре и после закона сагрешивших. (Јона 3, 5)
    Слушала си, душо, за Јеремију где у јами блата град Јерусалим оплакује и вапије тражећи сузе; угледај се на његов плачевни живот, и спашћеш се. (Јерем. 38, 6)
    Јона у Тарсис побеже, унапред предвидевши обраћање Ниневљана; јер као пророк разумеде Божије милосрђе; зато ревноваше да се пророштво не покаже лажно. (Јона 1, 3)
    Слушала си, о душо, за Данила у јами, како затвори уста зверова! Сазнала си како младићи који беху са Азаријем, погасише вером пламен вреле пећи. (Дан. 14, 31; 3, 24)
    Показах ти, душо, све из Старог Завета за углед; подражавај богоугодна дела праведних, а избегавај опет грехе рђавих.
    Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
    Тројичан:
    Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божије, Речи Оца Беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице, помилуј ме.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

    ПЕСМА 9.

    Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
    Христос бејаше кушан, ђаво кушаше, указујући камење да хлебови постану; на гору Га изведе да у трену види сва царства света. О душо, побој се замке, трезни се, моли се Богу свакога часа. (Мт. 4, 1-9; Мк. 1, 12-13; Лк. 4, 1-12)
    Христов светилник, Грлица пустинољубива, Глас вапијућега – проповедајући покајање, објави: Ирод противзаконо живи с Иродијадом. Гледај, душо моја, да се не уплетеш у безаконе замке, но пригрли покајање. (Пес. над Пес. 2, 12; Ис. 40, 3; Мт. 3, 8; Мк. 6, 17; Лк. 3, 19-20)
    У пустињу се насели Претеча благодати, и сва Јудеја и Самарија чувши хитаху, и усрдно грехе своје исповедаху крштавајући се; но ти се, душо, ниси на њих угледала. (Мт. 3, 1-6; Мк. 1, 3-6)
    Брак је частан и постеља неоскврњена, јер обоје Христос раније благослови, будући у телу и у Кани на свадби кад воду у вино претвори, и показа тиме прво чудо, да се ти, о душо, измениш. (Јевр. 13, 4; Јн. 2, 1-11)
    Христос укрепи раслабљенога, који одар понесе, и умрлог младића, сина удовичиног васкрсну, и капетановог слугу подиже, и Самарјанки откри Себе, да службу у духу теби, душо, представи. (Мт. 9, 6; 8, 13; Лк. 7, 14; Јн. 4, 7-24)
    Господ исцели крвоточиву жену додиром краја одеће, и губаве очисти; слепе и хроме просвети и исправи; глуве пак и неме и жену згрчену речју исцели, да се ти спасеш, бедна душо. (Мт. 9, 20; 11, 5; Лк. 13, 13)
    Слава, Тројичан:
    Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
    И сада, Богородичан:
    Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
    Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
    Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гнева, и невоље, и пропасти, и безбројних сагрешења.
    Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.




    СРЕДА


    Почетак исти као у понедељак

    ПЕСМА 1.

    Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
    Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
    Од младости, Христе, преступах Твоје заповести, немаран и мрзовољан ја сав живот проведох у страстима; зато Ти вапијем, Спасе: макар и на крају, спаси ме!
    Мене избачена пред вратима Твојим, Спасе, барем у старости не одбаци у пакао ништавна; но пре краја, као Човекољубац, дај ми опроштај сагрешења.
    Биће душе, Спасе, потрошивши у разврату, лишен сам побожних врлина, и гладан Ти вичем: Оче милосрђа, похитавши Сам ме помилуј.
    Ја сам онај који упаде међу разбојнике – помисли своје, сав од њих изранавих се сада, и испуних се рана; но Христе Спасе, Сам дошавши к мени, исцели ме. (Лк. 10, 30)
    Свештеник спазивши ме, прође, и левит видећи ме у љутим ранама нага, презре ме; но, Исусе, Који си из Марије засијао, Ти ми дошавши сажали се на мене. (Лк. 10, 31-32)
    Преподобној: Преподобна Мати Марије, моли Бога за нас!
    Ти ми дај светозарну благодат од вишег Божанског промисла, да избегнем помрачење страсти, и да усрдно певам, Марије, дивне подвиге Твога живота.
    Слава, Тројичан:
    Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдна дај ми сузе умилења.
    И сада, Богородичан:
    Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

    ПЕСМА 2.

    Ирмос: Чуј небо и говорићу, и певаћу Христа, Који је у телу дошао из Дјеве.
    Оклизнух се, као Давид, у блуд, и оскрнавих себе, но оми и мене, Спасе, сузама мојим. (II Сам. 11, 4)
    Немам ни суза, ни покајања, ни умилења; Сам ми све то, Спасе, Ти даруј као Бог.
    Погубих своју првобитну лепоту и красоту, и сада лежим наг и стидим се.
    Господе, Господе, не затвори тада преда мном врата Твоја; но отвори их мени који Ти се кајем. (Мт. 7, 21-23; 25, 11)
    Чуј уздахе душе моје, и прими сузе очију мојих, Господе, и спаси ме.
    Човекољупче, Који хоћеш да се сви спасу, Ти ме позови, и као добар прими ме кајућег се. (I Тим. 2, 4)
    Богородичан: Пресвета Богородице, спаси нас!
    Пречиста Богородице Дјево, једина свеопевана, моли усрдно да се спасемо.
    II Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
    Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
    Слушај, душо моја, Господа који виче: Видите, видите да сам ја Бог, и удаљи се од пређашњег греха, и бој (Га) се као неумитнога Судије и Бога.
    На кога си се угледала, многогрешна душо? Само на првог Каина, и Ламеха оног, каменујући тело злочинствима, и убијајући ум безумним жељама. (Пост. 4, 1-26)
    Превазишавши све пре Закона, о душо, на Сита се ниси угледала, нити си подражавала Еноса, ни Еноха вазнесењем, ни Ноја; но показала си се лишена живота праведника. (Пост. 5, 1-32)
    Душо моја, ти си сама отворила уставе гњева Бога својега, и потопила си као земљу сво тело, и дела, и живљење, и остала си изван спасоносног ковчега. (Пост. 7, 1-24)
    Преподобној:
    Свим усрђем и љубављу прибегла си Христу, одбацивши пређашњи пут греха, и у непроходним пустињама хранећи се, и Његове Божанске заповести извршујући у чистоти.
    Слава, Тројичан:
    Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељива Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави ме огњене осуде.
    И сада, Богородичан:
    Пресвета Владичице Богородице, надо оних који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, и према мени умилостиви молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твога.

    ПЕСМА 3.

    Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
    Ниси наследила Симов благослов, душо бедна, нити си имала ширину наследства као Јафет, на земљи опраштања. (Пост. 9, 26-27)
    Изађи из земље Харана – из греха, душо моја, иди у земљу у којој тече вечножива нетрулежност, коју Авраам наследи. (Пост. 12, 1-7)
    Слушала си о Аврааму, душо моја, који некада остави земљу отачку, и постаде дошљак; угледај се на његову ревност. (Пост. 12, 1-7)
    Код храста Мавриског угостивши Патријарх Анђеле, наследи у старости дар обећања. (Пост. 18, 1)
    Исака, бедна душо моја, разумевши као нову жртву, тајно принесену Господу, угледај се на његову ревност. (Пост. 22, 2)
    Слушала си за Исмаила прогнаног као дете робињино; буди на опрезу, душо моја, пази да и ти слично не пострадаш, предајући се сладострашћу. (Пост. 21, 10-11)
    Преподобној:
    Обузет сам буром и олујом сагрешења, но ти, Мати, сама спаси ме сада, и уведи у пристаниште божанског покајања.
    Приневши и сада, Преподобна, свесрдно мољење Милосрдној Богородици, заступништвом твојим отвори ми божанске улазе.
    Слава, Тројичан:
    Јединице проста, нестворена, Беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се с вером клањамо моћи Твојој.
    И сада, Богородичан:
    Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

    ПЕСМА 4.

    Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
    Тело се оскврни, дух се упрља, сав се изранавих; но као лекар, Христе, обоје ми излечи, и покајањем оми, очисти и опери, покажи ме, Спасе мој, чистијим од снега.
    Спасе, распет Ти си за све положио Тело своје и Крв: Тело дакле да ме обновиш, Крв да ме омијеш; Дух си предао – да ме приведеш, Христе, Твоме Родитељу.
    Милосрдни, извршио си спасење посред земље, да се спасемо; драговољно се распевши на Крсту, Едем затворени – отвори се; горња и доња твар, сви спасени народи – клањају се Теби. (Пс. 74, 12)
    Нека ми, Спасе, буде уједно бања и пиће Крв из ребара Твојих, која су источила воду опраштања, да се чистим обострано, помазујући се и пијући; јер су Твоје живоносне речи, Спасе, помазање и пиће. (Јн. 19, 34)
    Црква стече чашу – живоносна Твоја ребра, Спасе наш. Из њих нам две реке истекоше: опраштање и богопознање, као праслика два Завета – Старог и Новог.
    Лишен сам царског дворца, лишен сам и свадбе, а уједно и вечере; жижак се угаси, јер уља нема; дворана се закључа док сам ја спавао, вечера се поједе; ја пак, везаних руку и ногу, избачен сам напоље. (Мт. 25, 1-13; Лк. 12, 35-37; 13, 24-27; 14, 7-24)
    Слава, Тројичан:
    Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богословствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
    И сада, Богородичан:
    И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

    ПЕСМА 5.

    Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
    Постадох жестоке нарави као горки фараон, Владико; Јаније и Јамврије – душом и телом, и потопљена ума; но Ти ми помози. (Изл. 7, 11; II Тим. 3, 8)
    Бедни ја, с блатом се помешах умом; опери ме, Владико, бујицом суза мојих, молим Те, убеливши одећу тела мога као снег.
    Ако испитам дела моја, Спасе, угледаћу себе да сам превазишао гресима свакога човека, јер у знању умујући сагреших, а не незнањем.
    Поштеди, Господе, поштеди створење Твоје, сагреших – опрости ми, јер си једини чист природом, и други нико осим Тебе није без нечистоте.
    Ти, будући Богом, мене ради примио си моје обличје; показао си чудеса, исцеливши губаве, и укрепивши раслабљене; уставио си течење крвоточиве (жене), Спаситељу, додиром хаљине. (Мт. 9, 20; Мк. 5, 25-27; Лк. 8, 43-44)
    Преподобној:
    Прешавши воде Јорданске, нашла си безболни одмор тела, побегавши од насладе, од које и нас избави, Преподобна, молитвама Твојим.
    Слава, Тројичан:
    Тебе Тројице славим, Јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
    И сада, Богородичан:
    Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе се обуче у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са Собом човечанску природу.

    ПЕСМА 6.

    Ирмос:
    Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
    Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика; и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 7; Ис. Нав. 8, 21)
    Бог заповеда, душо, прођи текућу природу времена као некада Ковчег, и постани наследница оне обећане земље. (Ис. Нав. 3, 17)
    Као што си спасао Петра који је завапио, спаси и мене, Спаситељу, стигавши до мене; избави ме од звери, пруживши руку своју, и изведи из дубине греха. (Мт. 14, 30-31)
    Знам Те као тихо пристаниште, Владико, Владико Христе; но похитавши избави ме из безданих дубина греха и очајања.
    Слава, Тројичан:
    Тројица сам проста и нераздељива, раздељена у Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
    И сада, Богородичан:
    Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

    Кондак, глас 6.

    Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.


    ПЕСМА 7.


    Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
    Душо, нагомилала си драговољно Манасијине злочине, поставивши страсти као гадости, и увећала гњев Божји против себе; но угледајући се усрдно и на његово покајање, стекни умилење. (II Цар. 21, 2)
    Авај мени, душо моја, угледала си се на Ахавове грозоте, поставши пребивалиште телесних нечистота, и срамни сасуд страсти; но из дубине своје уздахни, и кажи Богу грехе своје. (I Цар. 16, 30)
    Затвори се над тобом небо, душо моја, и глад за Богом постиже те, кад се, као некад Ахав, не покори речима Илије Тесвићанина; но угледај се на Сарептску удовицу и нахрани душу пророка. (I Цар. 17, 7-9)
    Илија некада спали два посланства Језавељина од по педесет људи, када срамне пророке погуби на изобличење Ахавово; но бежи од угледања на њих двоје, душо, и снажи се. (II Цар. 1, 10-15)
    Слава, Тројичан:
    Тројице проста, нераздељива, јединосушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, опевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
    И сада, Богородичан:
    Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи сама си открила све небеско.

    ПЕСМА 8.

    Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, појте, благосиљајте и преузносите у све векове.
    Правосудни Спасе, помилуј и избави ме од огња и претње, које ћу на Суду оправдано претрпети; опрости ми пре смрти врлинама и покајањем.
    Као разбојник вапијем Ти: помози ми! Као Петар, плачем горко; Као цариник вичем: опрости ми, Спасе! Као блудница плачем; прими моје ридање као некада Хананејкино. (Лк. 23, 42; 22, 62; 18, 13; 7, 37-38; Мт. 15, 22)
    Исцели, Спасе, гнојавост ништавне душе моје, једини Лекару; стави ми завој, и јелеј и вино – дело покајања, умилење са сузама.
    Угледајући се на Хананејку и ја вапијем: помилуј ме, Сине Давидов! Дотичем се краја одеће, као крвоточива жена; плачем као Марта и Марија над Лазарем. (Мт. 15, 22; 9, 20; Јн. 11, 33)
    Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа!
    Тројичан:
    Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу
    Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

    ПЕСМА 9.

    Ирмос: Од бесеменог зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни пород, јер Божје рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
    Христос Логос исцељујући болести проповедаше Јеванђеље сиромашнима; хроме лечаше, са цариницима јеђаше, са грешницима разговараше. Јаировој кћери, која беше умрла, поврати душу додиром руке. (Мт. 4, 23; 9, 10-11; Мк. 5, 41-42)
    Цариник се спасе, и блудница постаде целомудрена, а фарисеј, хвалећи се, би осуђен; јер цариник вапијаше: очисти ме! а блудница – помилуј ме! Фарисеј пак, хваљаше се, говорећи: Боже благодарим Ти! и остале безумне речи. (Лк. 18, 14; 7, 46-47)
    Закхеј беше цариник, па ипак се спасе, а фарисеј Симон саблажњаваше се; блудница пак примаше разрешење грехова од Онога Који има силу отпуштати грехе; њу, душо, труди се да подражаваш. (Лк. 19, 20; 7, 39; Јн. 8, 3-11)
    О бедна душо моја, ниси се угледала на блудницу, која узевши алавастар мира, са сузама умиваше, а косом отираше ноге Спаситељу, Који цепаше списак њених старих сагрешења. (Лк. 7, 37-38)
    Дознала си, душо моја, за градове којима Христос проповеда Јеванђеље, како бише проклети. Побој се казне, да не будеш као они, јер их Господ, упоредивши са Содомљанима, чак до пакла осуди. (Лк. 10, 12-15)
    Душо моја, немој се очајањем показати гора чувши за веру Хананејке, чија се кћер речју Божјом исцели; него и ти, као она, завапи из дубине срца Христу: Сине Давидов, спаси и мене. (Мт. 15, 22)
    Слава, Тројичан:
    Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
    И сада, Богородичан:
    Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо, и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
    Андреју: Преподобни оче Андреје, моли Бога за нас!
    Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми, који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.

    Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.




    Цео канон у PDF за download
    Kod:
    https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/VelikiKanon_Cir_A4-1.pdf
    Kod:
    https://svetosavlje.org/sr/veliki-kanon-svetog-andreja-kritskog/
    Izmenjeno od: Херувим; 16.03.2016 u 12:04.


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  6. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  7. #4
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.631
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.098
    Pohvaljen 6.785 puta u 2.768 postova
    Moć reputacije
    490

    Господе и Владико живота могa!
    Дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми!
    (Велика метанија)

    Дух целомудрености, смиреноумља ,трпљења и љубави даруј мени, слузи своме!
    (Друга велика метанија)

    О, Господе, Царе, даруј ми да сагледам своје гријехове и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вјекове вјекова. Амин.
    (Трећа велика метанија)




    ЧЕТВРТАК


    Почетак исти као у понедељак

    ПЕСМА 1.

    Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
    Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
    Јагње Божије, Које узимаш грехе свих, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења. (Јн. 1, 29)
    Теби припадам, Исусе, сагреших Ти – очисти ме, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдан Бог, прими ме кајућег се.
    Не иди са мном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи, и одговорности мојих жеља; но у милосрђу Твоме, превиђајући моја страшна сагрешења, спаси ме, Свемоћни.
    У време покајања, прибегавам Теби, Створитељу моме, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења.
    Богатство душе потроших грехом, празан сам од побожних врлина, гладујући вапијем: Даваоче милости, похитавши Ти ме помилуј.
    Преподобној:
    Приклонивши се Христовим божанским законима, к Њему си пришла, оставивши жеље неуздржљивих страсти, и сваку си врлину свепобожно, као једну извршила.
    Слава, Тројичан:
    Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна дај ми сузе умилења.
    И сада, Богородичан:
    Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

    ПЕСМА 2.

    Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, Који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
    Убих човека за рану своју и младића за масницу, ридајући Ламех вапијаше; а ти не дрхтиш, о душо моја, укаљавши тело и ум оскрнавивши. (Пост. 4, 23)
    Ти си мудровала, о душо, да сазидаш кулу, и утврђење створиш похотама твојим, када Створитељ не би помео намере твоје, и срушио на земљу лукавство твоје. (Пост. 11, 3-4)
    О, како се угледах на Ламеха, пређашњег убицу; душу као човека, ум као младића, а тело као брата свога убивши, као Каин убица, сластољубивим жудњама. (Пост. 4, 23; 4, 8)
    Пусти Господ некада од Господа огањ као кишу, и спали Содомљане који Га гневљаху безакоњима. А ти си, о душо, упалила огањ паклени у коме ћеш љуто горети. (Пост. 19, 24)
    Обраних се, озледих се, гле стреле непријатеља које ранише моју душу и тело; гле ране, чиреви гнојави, ватруштине које објављују ране самовољних страсти мојих.
    Преподобној:
    Потапана у понору зала, Маријо, ти си пружила руке своје к милосрдноме Богу, а Он и теби, као некад Петру, човекољубиво пружи руку помоћи, тражећи на сваки начин твоје обраћење. (Мт. 14, 31)
    Слава, Тројичан:
    Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељиве Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави из огњене осуде.
    И сада, Богородичан:
    Пресвета Владичице Богородице, надо свих који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, умилостиви и према мени молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твојега.

    ПЕСМА 3.

    Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
    Угледала си се, душо, на старозаветну Египћанку Агару, поставши драговољно робињом, и родивши новога Исмаила – дрскост твоју. (Пост. 16, 16)
    Упознала си, душо моја, Јаковљеву лествицу, која се показала од земље до неба; зашто ниси имала сигуран темељ – побожност? (Пост. 28, 12)
    Угледај се на Свештеника Божјег и Цара јединственог,[1] који је праслика Христа и Његовог живота у свету међу људима. (Пост. 14, 8; Јевр. 7, 1-3)
    Обрати се, зајецај, душо бедна, пре него што се заврши светковина живота; пре него што Господ закључа врата дворца. (Мт. 25, 10)
    Не постани, душо, слани камени стуб, окренувши се натраг; нек те уплаши пример Содомски; горе на Сигору спасавај се. (Пост. 19, 19-23. 26)
    Владико, не одбаци мољење оних који Ти певају; но смилуј се, Човекољупче, и подај опроштај онима који га са вером просе.
    Слава, Тројичан:
    Јединице проста, нестворена, беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
    И сада, Богородичан:
    Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

    ПЕСМА 4.

    Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
    Време живота мога је кратко, и испуњено невољама и неваљалством; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј. (Пост. 47, 9)
    Човек царског достојанства, венцем и порфиром одевен, веома имућан и праведан, изобилујући богатством и стадима – изненада осиромашивши, би лишен богатства и славе и царства. (Јов. 1, 1-22)
    Иако он беше праведан и честитији од свију, не избеже замке и мреже лажљиваца; ти пак, бедна душо, будући грехољубива, шта ћеш чинити, ако се деси да нешто слично постигне тебе?
    Сад сам човек високопарних речи, а суров срцем, немаран и сујетан; Правосудни, немој ме осудити са фарисејем, него ми дај смирење цариника, једини Милосрдни, и придружи ме к њему. (Лк. 18, 10-14)
    Знам, Милосрдни, да сагреших нагрдивши сасуд тела мога, но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
    Сам себи постадох идол, страстима душу своју штетећи, Милосрдни; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
    Не послушах гласа Твога, преступих Писмо Твоје, Законодавче; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
    Преподобној:
    Срушивши се у дубину великих неумесности, ниси била задржана тамо, но си похитала бољом помишљу ка крајњој врлини, кроз преславно подвизавање, задививши Маријо, анђелску природу.
    Слава, Тројичан:
    Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богославствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
    И сада, Богородичан:
    И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

    ПЕСМА 5.

    Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
    Угледај се, душо, на покајану грешницу, приђи и припадни к ногама Исусовим, да те подигне и да ходиш право путевима Господњим. (Лк. 13, 11-13)
    Иако си дубоки кладенац, Владико, источи ми воду из пречистих Твојих жила, да као Самарјанка, пијући од ње више не жедним, јер Ти изливаш воде живота. (Јн. 4, 11-15)
    Владико, Господе, сузе моје да ми буду Силоам, да умијем и ја зенице срца, и да Те видим духом, Светлости Превечна. (Јн. 9, 7)
    Преподобној:
    Несравњеном жељом, свеблажена, зажелевши да се поклониш Животворном Дрвету, удостојила си се испуњења жеље; стога удостој и мене да добијем вишњу славу.
    Слава, Тројичан:
    Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
    И сада, Богородичан:
    Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе обуче се у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са собом човечанску природу.

    ПЕСМА 6.

    Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
    Ја сам, Спасе, царска драхма коју си некада изгубио; но упаливши светилник – Претечу Твога, Речи Божја, потражи и нађи лик Твој. (Лк. 15, 8-9)
    Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика, и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 8; Ис. Нав. 8, 21)
    Преподобној:
    Да би угасила пламен страсти, увек си проливала сузе, Маријо, душом распламсалом; њихову благодат дај и мени слузи твоме.
    Стекла си небеско бестрашће, Мати, узвишеним живљењем на земљи; моли се за оне који те славе, да се молитвама твојим избавимо од страсти.
    Слава, Тројичан:
    Тројица сам проста и нераздељива, раздељена Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
    И сада, Богородичан:
    Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као и ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

    Кондак, глас 6.

    Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.


    ПЕСМА 7.

    Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
    Изчилеше дани моји као сан онога који се пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, да ми се продуже године живота. Но који ће Исаија стати преда те, душо, ако не Бог свих? (II Цар. 20, 3; Ис. 38, 2-6)
    Припадам Ти и приносим Ти речи моје као сузе: сагреших као што сагреши блудница, и безаконовах као нико други на земљи. Но смилуј се, Господару, на створење Твоје и призови ме.
    Погубих лик Твој и покварих заповест Твоју, Спасе; сва се лепота помрачи и страстима угаси се свећа. Но смиловавши се дај ми радост, као што пева Давид. (Пс. 50, 14)
    Обрати се, покај се, откри тајна дела, говори Богу који све зна: Ти знаш моје тајне, једини Спасе; но сам ме помилуј, као што пева Давид, по милости Својој. (Пс. 50, 3)
    Преподобној:
    Завапивши к Пречистој Богоматери, одбацила си пређашње беснило страсти, које жестоко муче, и посрамила си непријатеља – кушача; но дај сада и мени, слузи твоме спасење од невоље. (Пс. 60, 11)
    Онај Кога си заволела, Мати, Кога си зажелела, Коме си следовала, Он је покајање пронашао и даровао, као једини састрадални Бог; Њега непрестано моли, да нас избави од страсти и невоља.
    Слава, Тројичан:
    Тројице проста, нераздељива, једносушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, запевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
    И сада, Богородичан:
    Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.

    ПЕСМА 8.

    Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
    Скленицу са сузама, Спасе, као миро изливајући на главу, вапијем Ти као блудница која тражаше милости; молбу приносим и молим Те да добијем опроштај. (Мт. 26, 6-7; Мк. 14, 3; Лк. 7, 37-38)
    Иако Ти нико не сагреши као ја, но прими ипак и мене, милосрдни Спасе, који се кајем са страхом и вапијем са љубављу; сагреших Теби јединоме, безаконовах, помилуј ме.
    Поштеди, Спасе, Твоје створење, и тражи као Пастир изгубљену овцу, залуталога отми од вука, учини ме овцом на паши оваца Твојих. (Пс. 119, 176)
    Када седнеш, Судијо, као милосрдан, и покажеш Твоју страшну славу, Христе, о, какав ће страх настати тада од пећи усијане, за све који се боје јавности суда Твога. (Мт. 25, 31. 41. 46)
    Преподобној:
    Мати незалазне Светлости, просветивши тебе, разреши те од помрачења страсти. Зато, ушавши у благодат Духа Светога, просвети, Маријо, оне који те верно величају.
    Видевши ново чудо у теби, Мати, препаде се уистину божанствени Зосима; јер Анђела гледаше у телу и испуњаше се страхом, славећи Христа у векове.
    Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа.
    Тројичан:
    Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
    И сада, Богородичан:
    Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

    ПЕСМА 9.

    Ирмос: Од бесеменога зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни плод, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
    Сине Давидов, смилуј се; спаси и помилуј ме, Ти Који си бесомучне речју исцелио; умилним гласом реци ми као разбојнику: Заиста ти кажем, са мном ћеш бити у Рају, када дођем у слави својој. (Мт. 8, 16; 8, 28-32; 9, 32-33; 12, 22; Мк. 1, 32-34; Лк. 23, 43)
    Један разбојник Те хуљаше, а други Те разбојник као Бога слављаше, јер оба на крсту висијаху. Но, о Милосрдни! као Твоме верном разбојнику, који у Теби познаде Бога, и мени отвори врата славнога Царства Твога. (Мт. 27, 38. 44; Мк. 15, 27; Лк. 23, 33. 39-43; Јн. 19, 18)
    Сва твар дрхташе видећи Те распета; горе и камење од страха се распадаху, и земља се колебаше, и пакао се разголићаваше, и светлост у дану помрачаваше, гледајући Тебе, Исусе, прикована телом. (Мт. 27, 18-22; Мк. 15, 38; Лк. 23, 45)
    Не изискуј од мене плодове достојне покајања, јер снага моја у мени нестаде; даруј ми увек срце скрушено, и смиреност духа, да то Теби принесем, као пријатну жртву, једини Спаситељу. (Мт. 3, 8)
    Судијо мој и Зналче мој, Који ћеш опет доћи са Анђелима да судиш целом свету, поштеди ме тада погледавши ме Твојим милостивим оком, и помилуј ме, Исусе, као онога који је сагрешио више од сваког људског бића.
    Преподобној:
    Све си задивила твојим необичним животом, ангелске чинове и све људе, поживевши као бестелесно и натприродно биће; отуда си, Маријо, ишавши невештаственим ногама, прешла Јордан.
    Преподобна Мати, умилостиви Створитеља за оне који те славе, да се избавимо од злостављања и невоља оних који нас нападају са свих страна; да избавивши се од искушења, непрестано величамо Господа Који те је прославио.
    Андреју:
    Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.
    Слава, Тројичан:
    Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
    И сада, Богородичан:
    Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
    Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

    Izmenjeno od: Херувим; 17.03.2016 u 19:33.


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 07:39.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1