Rezultati 1 do 10 od 10






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060

    "Куда плови овај брод?", по други пут...

    ..
    ШТА ЈЕ КУЛ? Ово су знаци престижа за тинејџере у Србији


    Фејсбук је ствар прошлости, баш као и ТВ, али су зато сада у моди апликације попут Снепчета и Инстаграма, каже 60 тинејџера широм Србије са којима смо причали о томе шта је сада популарно, шта је за њих кул. Нису нам поменули књиге, позориште, путовања...




    Снепчет и Инстаграм мењају Фејсбук
    Можда ће вам ово звучати шокантно, али Фејсбук је међу најмање омиљеним друштвеним мрежама које тинејџери користе. Углавном им служи због Месинџера, а Твитер је за њих нешто нешто непрактично и застарело.

    - Фејсбук је сморио, сада користим Инстаграм. Ту имам могућност да видим разне слике - каже Иван (16).

    - Фејс смара, сада су у моди Инстаграм и Снепчет. Мада користим доста и Воцап за дописивања. Инстаграм је супер јер могу да видим свакакве слике најпознатијих људи - прича петнаест година стара Дијана.

    На Фејс не качим статусе јер то смара. Зашто је битно ко шта качи на статус? Инстаграм је добар јер има поенту, качиш и гледаш слике Александра (14)

    Исти одговор на питање о томе које друштвене мреже и апликације користи даје и Петра (18), ученица београдске Гимназије „Свети Сава“.
    - Немам профил на Фејсу, али зато користим Инстаграм и Снепчет. Инстаграм је супер јер могу да гледам слике, како блогерки, тако и од познатих дизајнера. Волим моду па ме њихове слике инспиришу да се боље облачим - прича ова тинејџерка додајући да од свих апликација једино не разуме коме и чему је намењен Твитер.
    - Није ми јасно шта представља Твитер, а ни како се користи. Али то није најглупља апликација. Горе од ње су оне које мењају лични опис људима на сликама. Сада све више људи то користи и то није нимало кул - прича она.

    Ни међу нишлијским тинејџерима Твитер се не котира високо.
    - Волим Инстаграм, допада ми се јер је то најлакши начин за објављивање слика. Твитер ми је некако озбиљнији, сви се стално тамо свађају, није то за мене. Иначе, не волим апликације за читање вести, а тренутно највише користим апликацију за игрицу - Зомбивуд, а за музику Јутјуб - каже Илија (15).

    И Анђела (14), такође из Ниша, каже да су јој „безвезе све апликације које се односе на информаисање“, а уз коментар да је дневне вести не интересују, Тијана (16) из Ужица је још једна од тинејџерки која не користи апликације медисјких кућа већ само Инстаграм и повремено Фејсбук.
    Никуд без мобилног

    Није изненађујуће што данашњи клинци телефон добијају већ са 9-10 година. Бесмислено би било поредити их са њиховим родитељима из периода 90-их када је мобилни телефон заиста био луксуз, али су они пак отишли у потпуно другу крајност и нема сумње да им је то најбитнија ствар у животу.

    - Када не учим, непрестано сам на телефону и увек одговарам на поруке истог тренутка када ми стигну - каже Весна из Новог Сада која има 16 година.
    Она је први телефон добила у трећем основне а сада, каже она, прижељкује да јој родитељи купе „ајфон 6“. У тој жељи није усамљена јер највећи број тинејџера са којима смо причали најрадије би да има управо тај телефон, један од најскупљих на тржишту.

    Колико им је битно који мобилни имају набоље илуструје Александра (14) из Београда.
    - Свој први телефон добила сам у првом разреду. Тада је то била нека „крџа“ „нокија“ на расклапање. Омиљени телефон ми је „ајфон 6С+“. То је премоћан телефон. Лепо изгледа, добар је изнутра. Меморија, камера, све. Обожавам тај телефон, па се надам да ћу га ускоро добити - каже ученица осмог разреда која признаје да мобилни користи по 11 сати дневно.

    Њена вршњакиња Дијана потврђује да је мобилни телефон нешто без чега се не може, ни у једном тренутку.
    - Не идем никуд без телефона. Ни у ве-це, ни у кухињу. Када перем судове телефон стоји поред мене, за сваки случај. Никад не знаш каква ће ти нотификација стићи - каже ова девојчица, а Иван, ученик Техничке школе „Нови Београд“ се надовезује:
    - Због школе сам на телефону по 2,3 сата дневно. Међутим, када је распуст, све то надокнадим.


    Новак најјача фаца
    На питање које познате личности су за њих кул и синоним за модерно, добро и занимљиво, тинејџери у највећем броју случајева на прво место стављају Новака Ђоковића, али не због спортских успеха већ због тога што сматрају да је духовит.

    - Не пратим познате личности и нису ми занимљиве, осим Ђоковића. Мени је он кул, јер има смисла за хумор - каже Јелена (15) из Београда.

    Сличан одговор стиже и од тинејџера из Ниша, Крагујевца, Новог Сада...

    - За кул особу у Србији сматрам Новака Ђоковића, јер је светска звезда а тако је спонтан и одан својој отаџбини - прича Борис (18) из Ужица.

    Тамара која иде у осми разред основне школе сматра да су кул особе они људи који су популарни, који уносе нове ствари у моду, а уз то имају и смисла за хумор и за облачење.
    - Погледајте Ђоковића и Серену Вилијамс. То су кул људи. Ђоковић имам пуно успеха, све држи како треба, добар је и има дивну жену и дете. Серена је кул јер ниже успехе - каже Тамара.

    Данило(14) каже да је Ноле "одличан за опис речи кул", која за њега значи бити духовит, самоуверен и помало тврдоглав .

    На листи фаца којима се деца диве су и Џастин Бибер, Кејти Пери, Селена Гомез, Дов Камерун, Дилан О‘Брајен, Стефан Капичић, Сара Јовановић, Цеца, Карлеуша, али и спортисти - Квинси Милер, Марко Грујић.

    - Њих двојица су добри и успешни играчи. Марко Грујић је можда више кул јер је млад, а успео је да игра у много добрим фудбалским клубовима. То се цени - каже петнаестогодишњи Милан.


    Одећа као имиџ
    Тешко је данас разликовати, бар по одећи коју носе, тинејџере од студената, студенте од младих на прагу 30-их година. Већина признаје да воле маркирану гардеробу.

    - Ја се облачим кул за своје године, јер се облачим спортски, што је у складу са мојим годинама - каже самоуверено Милан (14).

    Фурам два фазона - дању је спортски, са „брзим“ патикама, док се за вечерње изласке подразумева елеганција од главе до пете Борис (18)

    - Страва је што имам старију сестру, па кад она ради, узимам њене ствари. Када укомбинујем нешто њено и нешто моје, изгледа као да сам изашла из неког часописа - каже Дијана (15) и додаје да код нас нема кул познатих који се облаче по њеном укусу.


    ТВ је ствар прошлости
    Данашњи тинејџери ТВ гледају у просеку два сата, неки ни толико. Кажу, нема потребе за њим јер све што их интересују могу пронаћи онлајн.

    - На телевизији гледам само спорт, можда једну-две емисије - каже Милица (19) а Ивана (16) из Београда прича да чак ни компјутер не користи јер све што јој је потребно може да заврши преко телефона.


    Музику углавном слушају преко Јутјуба.


    Кад кул више није кул
    Израз кул у данашњем значењу појавио се још средином 20-их година прошлог века. То је кратак опис за нешто што је одлично, модерно, позитивно, добро, опуштено... Шта кажу наши тинејџери?

    - Мени је кул кад неко увек говори своје мишљење, кад не суди прерано о другима и прихвата друге онакве какви јесу. Кад не зависи ни од кога и има своје мишљење, кад се не облачи по шаблону, али то реално сви радимо - каже Вера (16) из Новог Сада.

    Александра (14) из Београда објашњава да се израз „бити кул“ више и не користи.
    - Кул сада говоре само маторци. Смешан је израз. Сада се говори топ, врх, фул, а то значи нешто најбоље, најлепше.

    Уместо кул више волим да кажем да је неко духовит, да није смарач Петар (18)

    Исто каже и гимназијалка Петра (18):
    - Уместо кул више волим да кажем да је неко духовит, да није смарач. То су забавни људи, са јединственим стилом облачења. У свету примери за то су Викторија Бекам и Карл Лагерфилд јер су образовани, успешни. Код нас је то Мирка Васиљевић јер је успешна млада жена са породицом.
    Тијана (16) из Ужица сматра да је кул имати пуно пријатеља, а Милица (19) понашати се како желиш, а не како ти друштво намеће. Јелена (15) каже да је права дефиниција за кул смисао за хумор а један од најискренијих одговора добили смо од Нине (17) из Ниша која каже да је кул „када имамо оно основно, па и мало више од тога“. Можда има наде и за нас и за наше тинејџере.



    Извор: Блиц

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Осећају се посебним једино уз маркирану робу


    На истицање статусних симбола готово нико није имун, ни старо ни младо, мења се само "листа", указују психолози и социолози. Фармерке, "вијетнамке"... заменили скупоцени сатови и смартфони, одећа и обућа познатих светских брендова

    КУЋА и имање вековима су били неприкосновени статусни симболи. Почетком 20. века придружио им се и аутомобил. Данас је, како показују истраживања, листа која "сведочи" о успеху и богатству много шира. На њој су "маркирана" одећа и обућа, модни детаљи, накит, сатови, "паметни ајфон" телефони, луксузни аутомобили, скупи телевизори, али и путовања до егзотичних одредишта, чак и познавање вина, обедовање у елитним ресторанима, силиконске "поправке", гајење неких животиња...

    Психолози и социолози, међутим, наглашавају да су се листе и начин приказивања статусних симбола мењали, али њихова важност није. Подсећају, такође, и да статусни симболи нису само материјални. Они подразумевају и нека академска звања, титуле и функције, традиционално означене као престижне, попут лекара, адвоката, инжењера... Тврде и да на истицање статусних симбола нису "имуни" ни млади ни стари, ни високообразовани ни необразовани.

    - Код младих најчешће указују на њихову модерност, укљученост у неке токове, а често и на потребу да буду слободни и независни од одраслих - каже доцент др Далибор Петровић, из Института за социолошка истраживања у Београду. - Некада је младима престижно било да носе фармерке, јакне "вијетнамке", да возе "веспу" или да имају неку плочу, женама да носе најлон-чарапе. Данас су статусни симболи младих смартфони, "епл" лаптопови, друштвени профили са неколико хиљада пријатеља или пратилаца, "ролекс", "таг хојер" или "картије" сатови, "прада" торбе...

    Да најмодернији или предмети ексклузивни у својој категорији, младима који их имају дају осећај посебности или елитизма, слаже се и др Војислав Ћурчић, психијатар-психоаналитичар.

    - Млади су у принципу незадовољни собом и несигурни, па неки од њих осећају додатну, али варљиву, сигурност ако поседују ексклузивне ствари и симболе богатства и моћи - каже др Ћурчић. - Често се дешава да што се осећају несигурније, то више траже и прибављају ове спољашње знаке посебности и важности. Статусни симболи су младима, дакле, важни јер им помажу да се осећају важним. Зато, на пример, ни покушај да се у школе "врате" кецеље и ђачке униформе, младе неће спречити да покажу статусне симболе до којих им је стало. Јер, кецеља ће прекрити скупу гардеробу, али не и скупоцени сат, мобилни телефон, патике...

    Колико ће млади бити склони истицању статусних симбола, по речима наших саговорника, зависи и од родитеља. Уколико родитељи прихвате доминацију материјализма онда ће таквим вредностима тежити и њихова деца.

    - Наравно, ма колико се родитељи трудили, немогуће је да заштите децу од вредности које промовишу околина и медији, па је нормално да у границама својих могућности деци приуште неке од статусних симбола који су тој генерацији важни - каже др Петровић. - С друге стране, међутим, треба да инсистирају и на томе да су прави статусни симболи они који се не стичу новцем већ знањем, неким вештинама, храброшћу, солидарношћу...

    Када је реч о одраслима, др Петровић каже да њихови статусни симболи нису толико ослоњени на модерност колико на испољавање животног успеха кроз зараду или углед.

    - Аутомобил, стан или кућа у престижном делу града, вредно уметничко дело или, пре четрдесетак година ТВ у боји, а данас скупи ОЛЕД телевизори, исказују статус одраслих - каже наш саговорник. - Они, међутим, воле да истичу и оне статусне симболе који се не могу купити, а сведоче о великом угледу. То су обично значка или знак неког моћног удружења, попут масона, али и орден и диплома престижног универзитета.

    ЛАЖНА СТАТУСНА ФАСАДА

    БРОЈНИ статусни симболи указују и на материјално стање њихових носилаца или макар на њихову потребу да припадају свету имућних, иако то често нису - каже др Далибор Петровић. - У данашњем материјалистичком друштву довољно је купити одређене статусне симболе и лакше него икад изградити лажну статусну фасаду. На тај начин неко "емитује" пожељну слику о себи, а да заправо није ништа више од кичерајске слике која иза себе нема никакву суштину.


    РАЗЛИЧИТОСТ МЛАДИХ
    ИМА, срећом, много младих који се осећају добро у својој кожи и животу - каже др Војислав Ћурчић. - Задовољни су собом и својим достигнућима у школи, спорту или односу са другима. Зато им ови додатни, материјални подржаваоци осећаја вредности и остварености - нису важни. Али, такође, има и младих који воле да имају и показују статусне симболе своје генерације, а истовремено су добри ђаци и успешни спортисти.



    Извор: Новости

  4. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    НОВА МОДА Излазе у кафану да се сликају и поставе фотосе на интернет


    Правило да је добар фотограф у кафани важнији чак и од доброг кувара или лепе конобарице захватило је и Ваљево. Сами фотографи сведоче да млади у кафане више излазе како би се сликали и осванули на друштвеним мрежама, него да се проведу!

    Тренд кафанског фотографисања у град на Колубари стигао је из београдских клубова и са сплавова и очигледно се добро „примио“, пошто скоро да нема кафића и кафане без фотографа, задуженог да забележи атмосферу и госте, како би ти фотоси, као својеврсна реклама, осванули на Фејсбук страницама локала. Сами фотографи причају да је „бити тагован“ на тим фотографијама постао скоро главни повод тинејџера за изласке у кафиће.

    - Чак и док не фотографишем, него посматрам и чекам прилику да ухватим кадар који најбоље илуструје атмосферу, имам утисак да су у клуб дошли чекајући да „севне“ блиц за њиховим столом, а не да се проведу. На пример, дижу руке и певају када виде да сам уперио апарат у том правцу - прича Ђорђе Ђоковић.

    Његов колега Стефан Андрић каже да има утисак да млади Ваљевци у кафанама у којима он ради „глуме“ да се одлично проводе само ако знају да ће сутрадан њихова фотографија осванути на Фејсбуку.

    Оба саговорника „Блица“ објашњавају да посао кафанског фотографисања није лак, јер у простору од 30 квадрата где стане 60 људи треба сачувати опрему али и нерве.

    - Ово је 80 одсто психологија, треба проценити како прићи, шта рећи и омекшати људе, јер има и гостију који не желе да буду виђени, па буквално скачу на фотографа, док газде локала траже да све буде забележено. Обично добро проценим ко је у неком друштву „алфа“ жена или мушкарац, томе приђем, после чега нема проблема да се фотографише цео њихов сто или сепаре - објашњава Андрић, док Ђоковић каже да без изузетка сваког пита за дозволу да се нађе у његовом објективу, одбијање уважава али је много чешћа ситуација да буде „вучен за рукав да фотка баш њу, њега или њих“.

    - Девојке желе да виде фотографију већом брзином него што апарат има упис на картицу! А захтеви им се своде да из више углова прикажу гардеробу, фризуру и шминку, дакле, класично позирање. У последње време има све више мушкараца који траже исто - уз смех прича Стефан, док Ђорђе потврђује да има Ваљевки које долазе у клуб само да би се сликале и одлазе даље чим их „забележи“.

    - Наравно да траже да поновим снимак ако им се не свиди, као да су оне тема, а не кафанска атмосфера. Најтеже је када за једним столом имате пет дама, успех је када је свих пет задовољно фотографијом! Код мушкараца је чешћи случај да ме моле да не сликам уз оно: „Брате немој, не зна да сам изашао у град“ - каже Ђорђе.



    Извор: Блиц

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  7. #4
    Aktivan član
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    59
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    93
    Pohvaljen 89 puta u 50 postova
    Moć reputacije
    12
    Mogu samo da primetim na ulicama ima alarmantan broj ficfirica.
    Ne dao Bog da mi dete, ako ga ikada budem imao, izgleda kao ovaj na slici. Pu pu, daleko bilo.

  8. #5
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ, ЂАЦИ СУ НАМ СВЕ ГЛУПЉИ


    Потресно писмо професорке Љубинке ЗАПАЊИЛО ЈЕ СВЕ!

    "Узели су нам фабрике, узимају нам руднике, чак и изворе воде. Оберучке прихватамо све западне трендове. Помислио би човек да смо баш модерни. Сада нам некако узимају и децу.", пише ова професорка енглеског језика и књижевности.



    Љубинка Боба Недић је професорка енглеског језика и књижевности, а “писмо родитељима” у којем се позабавила интелигенцијом данашњих ђака верујемо да никога неће оставити равнодушним.

    Текст је професорка објавила на свом блогу под називом “Деца коју су појели скакавци”, а потом је освануо и на порталу “Зелена учионица” намењеном ученицима, наставницима и родитељима. Прегледало га је и поделило путем друштвених мрежа више хиљада људи. Преносимо га у целини.

    “Тешко ми је да започнем овај текст јер ми је тешко да напишем да су нам ученици све мање интелигентни. Мучно је и страшно да један просветни радник, родитељ, човек то напише. Још је мучнија могућност да је то истина.

    Већ неко време, тачније неколико последњих година, борим се са прихватањем чињенице да сазнајне способности мојих ђака опадају из генерације у генерацију, да расте равнодушност, незаинтересованост, отупелост.



    Концентрација се мери секундама, интересовања своде на два-три, и то обично два-три површна, за њихове године погрешна. Наравно, говорим о просеку и знам да има сјајних изузетака, али знам и да их је из године у годину све мање.

    Помислим – можда су она другачија деца сва отишла у гимназију!

    Онда се сетим да у средњој стручној школи радим већ 22 године, да никада нисам радила у гимназији и да своје ђаке све време упоређујем са ђацима који су прошли баш кроз моју школу, ту исту средњу стручну.

    Помислим – променило се друштво, амбијент је другачији, вредности су другачије.

    Онда се сетим да је природа ипак јача од друштва. Дете до десетак година по природи својих година мора да буде радознало, искричаво, да га све и свашта занима, да не зна где ће пре. Тинејџер мора да буде бунтован, пун великих снова, решен да промени свет, убеђен да ће историја запамтити његово име. Мислим, када, ако не тада, када има 15, 17 година?



    Помислим – можда је до родитеља? Размислим када су им и како родитељи одрастали, да ли је тада начињена грешка коју преносе на своју децу, да ли је направљена нека штета која ће се тек у наредним генерацијама исправити.

    Онда схватим да су родитељи мојих ђака тек неколико година млађи од мене, да су одрастајући можда закачили пар година живота у оној спокојнијој земљи, да су онда пролазили кроз хиперинфлацију, немаштину, растурање бракова, одавање алкохолу неког од родитеља, ратове које нисмо водили, повратнике с ратишта са угаслим очима, бомбардовање, сатанизацију нашег народа, настанак турбо-фолка, дизелаше као главне фаце, Пинк (не)културу, “опасне момке”, кајле и утоке, бензин у флашама, празне самопослуге, паштете и виршле, 5. октобар, велике наде, срушене наде, тунел без светла на крају.

    У међувремену су они постали родитељи, најбољи што умеју да буду, генерација родитеља која не зна за боље, која не зна за нормално, која је поражена у најбољим годинама свог живота.

    Да ли је то разлог што су нам деца овако отупела?



    Желим да се извиним родитељима што овако пишем. Знам да звучи страшно и нечовечно, али ви имате то једно или двоје деце, а мени их је кроз учионицу прошло вероватно преко хиљаду, и ја не могу да не видим промену која ми се одвија пред очима. У последње време се одвија толико брзо, да је буквално свака нова генерација убедљиво лошија од претходне. Више не треба да прође пет-шест година да би се разлика приметила. Сада је опипљива и страшна.

    И немојте мислити да само о вама размишљам када тражим узрок томе. Напротив! Знам да је и до школе од које неко упорно покушава да направи не забавиште, него зезалиште. Знам да је и до друштва поремећених вредности. Међутим, и једно и друго су на снази бар десетак година, а деца нису остала на нивоу од пре десет година. Срамежљиво и уз много непријатности проверавам са колегама да ли и они имају такав утисак, надајући се да је можда проблем у мојим нереалним очекивањима. Шапућемо о томе, свесни чињенице колико наше речи ужасно звуче. Нажалост, сви са којима сам разговарала виде и осећају ту промену код ђака.



    Пре две године осећала сам се јадно када сам из оперативних планова избацила све дугачке текстове. Те исте текстове су ђаци пре десетак година савлађивали као од шале. Данас то могу да ураде три до четири ученика у одељењу. Пре 15 година, када се мој предмет изучавао од петог, а не од првог разреда као сада, моји ђаци, ученици средње стручне школе, уз мало напора могли су да прате гимназијски темпо. Истина, имали су три часа страног језика недељно, а не два као ови сада. Међутим, и колеге које предају остале предмете примећују да данашњим генерацијама градиво једноставно не улази у главу. Ђаци те гледају бело,умеју да понове шта си рекао, на крају часа се не сећају онога што је било на почетку.

    Најгоре је када их питаш за мишљење.

    Тргну се и збуњено те погледају. Није им јасно због чега их смараш захтевом да имају мишљење на неку тему, и то тему њиховом узрасту блиску, а може и на српском ако је проблем да говоре на страном језику.

    Пре неки дан сам их питала шта би био њихов посао снова, када им новац не би био проблем.

    Сазнала сам једино да немају снове.

    Тренд се наставља језивом брзином. Стрмоглављујемо се у понор, или смо скуване жабе. Нешто јесте. То нешто игноришемо и толеришемо. Ту и тамо промрмљамо себи у браду, згранемо се над тим какве нам генерације долазе, није нам добро после иницијалних тестова, кукамо што морамо да предајемо градиво из основне школе чак и када знамо да су наше колеге у основној то одлично урадиле.



    Систем је смислио излаз – ИОП 1. Ако дете има из било ког разлога потешкоће у усвајању градива, направи му план по његовој мери, скрати градиво, снизи критеријум, остави му више времена за сплавове, фолкотеке, турске серије. Не масирај га захтевима! Не терај га да стиче знање. Прави од себе и школе будалу чак и када видиш да оно једноставно не жели да учи. Није до њега, до тебе је.

    Тако каже систем. Ушарени му учионицу, певај му песмице, учи га кроз игру, чак и ако има 18 година. Забављај га, буди пун оптимизма и елана, стално се осмехуј на часу и строго пази да не повредиш његова нежна осећања. Немој случајно да подигнеш глас! Немој случајно да га затрпаваш домаћим задацима! И да се ниси усудио да му даш јединицу, јер није до њега – до тебе је.

    Може и тако.

    Све може.

    Само не знам чему то води.

    Не свиђа ми се резултат.

    Последице су погубне, а од мене се очекује да им допринесем.

    Пошто сам ја из генерације оних који су имали снове и навикли да циљеве постављају високо, а не тамо где је најлакше, сањам о томе да се удружимо: ми, просветни радници, и ви, родитељи. Да устанемо сложно против овог заглупљивања наше деце, против пропадања младости, против одгајања зомби генерација, које не занима ништа, које су већ сада спремне на то да “одблеје” живот и сачекају крај у блаженој отупелости.

    Узели су нам фабрике, узимају нам руднике, чак и изворе воде. Оберучке прихватамо све западне трендове. Помислио би човек да смо баш модерни. Сада нам некако узимају и децу.

    Хајде да се освестимо сви заједно.

    Хајде да бар децу не дамо.

    Хајде да помогнемо деци.

    Надам се да није касно.”



    Извор: ћирилица-београд.рс

  9. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  10. #6
    Top poster zexxxx avatar
    Datum registracije
    22.06.2013
    Postovi
    2.611
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    541
    Pohvaljen 1.519 puta u 895 postova
    Moć reputacije
    273
    Nisu djaci glupi nego je plan i program prosvete katastrofalan, a nastavnici i profesori su rezimski radnici od kojih vecina zna samo ono sto procita iz knjige iz njihovih predmeta. Tako da se mogu porediti sa djacima.
    I sad ja postavljam pitanje kako deca da nesto nauce pored takvih profesora, plana i programa?

    Jedino resenje je promena plana i programa ili ukudanje obaveznog predskolskog i skolskog obrazovanja pa neka svako kuci vaspita svoje dete kako zeli, kao u stara dobra vremena.

    Skoro sam cuo podatak da roditelji nose svoje bebe od 8 mesece u neku skolu engleskog jezika da slusaju engleski. Kao dete od malih nogu bolje pamti. Ostao sam sokiran.

  11. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora zexxxx:


  12. #7
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Оде плата за пакетић


    У тржним центрима увелико се и преко мере троши на поклоне. Иако су играчке непристојно скупе, не жали се новац да дете буде срећно. Нестаје драж неизвесности, јер деца добијају све пре него што ишта и пожеле


    Карикатура Тошо Борковић

    ПРОДАВНИЦА играчака у београдском тржном центру, пространа попут мањег фудбалског терена, пре два дана - крцата. Тискају се деца, вриште, гурају се родитељи, баке и деке између рафова пуних разнобојних кутија, јунака, певајућих, трепћућих... углавном прескупих... И иначе је овде гужва, али ближи се Нова година, па су поклони за малишане сада попут насушне потребе.

    Сцена испред касе - с које "нападају" кесице суперјунака, принцеза, гормита, "Дизнијевих" чаролија и осталих "само за 499" "чаролија" - готово уобичајена. Београђанка Сања Илић (32), са синовима петогодишњим Луком и седмогодишњим Андрејем, обливена знојем, суочена је с рачуном. На њему пише 28.324 динара. Испред ње наслагане кутије - "плејмобил" замак за принцезе, лего авионска писта и пола малог града од коцкица... И још тога... Али...

    - Ево, у кешу 10.000, два чека од по 5.000 динара, али молим вас да их не пуштате пре 10. јануара, а остало скините са ове две картице - расејано пребира жена по торби, новчанику, као да је у трансу. - Можемо да додамо још понеку ситницу, па да заокружим на 30.000... Можда да узмем још нешто од слаткиша...

    Драматичнији моменат за Сању Илић наступиће после новогодишњих празника, када, као и сваке године, схвати да су крај јануара и нова плата далеко...

    Играчке су, кажу социолози, данас постале својеврстан феномен - упркос немаштини, иако непристојно скупе, готово су обавеза. Примамљиве, до савршенства дизајниране, с многобројним додацима, родитеље пред новогодишње празнике претварају у потрошачке жртве које по сваку цену морају малишанима да купе баш те "савршене" играчке с ТВ реклама. Троше огромне своте новца, иако би њима могли да пазаре чак и нови фрижидер. Психолози, пак, сматрају да се деци тиме чини противуслуга - убија им се маштовитост, одузима осећај за стрпљење, вредновање, а развија површност.

    - Реч је о родитељској потреби да виде своје дете срећно - каже психолог Милена Опарница. - Али у овим ситуацијама, као што су новогодишњи празници, дошло се на неки начин до феномена стварања вештачких потреба које су последица потрошачког друштва у ком одавно живимо. Маме и тате, чак и пре него што дете каже шта жели од Деда Мраза, унапред им купују најновије и најскупље играчке. Тако да деца дођу у фазу да не морају ништа више ни да пожеле а већ то добију.

    Због примамљивих играчака, родитељи се пред новогодишње празнике претварају у потрошачке жртве



    Како наша саговорница каже, код деце се изгубила и драж неизвесност и у добијању поклона, јер од жеље до њеног испуњења готово да и не пролази икакво време.

    - То изобиље играчака малишанима спутава машту - каже Опарница. - Снижава им концентрацију, јер се дете не забави и не истражи до краја сваку играчку већ лети с једне на другу. То код њих развија површност. Тако долази до апсурда да су деца краткорочно срећна. У пуној су соби играчака, а не знају шта ће са собом.

    Милена С. (43), из Руме, има нередовна примања, а не може да обузда потребу да својој шестогодињој јединици за Нову годину поклони "лалалупси лутку с креветом", од око 8.000 динара.

    - Баш њу је видела на реклами на дечјој телевизији и непрекидно прича о њој - каже Милена. - Не знам како ћу то да исфинансирам, али гризе ме савест, јер њене две другарице већ имају те сетове. Непрестано рачунам од кога ћу да позајмим новац и како ћу да га вратим. Муж не сме ни да зна колико то кошта.

    Професор Милана Љубичић, социолог и системски породични терапеут, каже да данашњи родитељи чине све како би се уклопили у општеприхваћену слику доброг родитеља.

    - Родитељ је позван да брине о свом детету и његова је дужност да задовољи све дететове потребе, а у нашем културном миљеу бити добар родитељ подразумева да се дете збрињава у сваком смислу, а првенствено материјалном - каже Љубичићева. - С обзиром на то да живимо у потрошачком друштву које нас тера да купујемо све најновије, родитељ који не може то да учини осећа се кривим. Али то је наметнута слика доброг родитеља, а тиме деца ништа не добијају, јер су им блискост, топлина, разумевање и родитељска љубав незамењиви.


    НАЈСКУПЉЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ У РЕГИОНУ

    Родитељима у Србији куповину играчака отежава и то што су дечје радости код нас скупље него у региону и Европи. Више им се исплати да поруче играчку на страним сајтовима, да плате доставу, чак и царину, него да их купе у нашим радњама. Купци тврде да су за то криви трговци и њихове превисоке марже, као и држава, која то не спречава. Разлог таквог стања су, како каже Петар Богосављвић, из Покрета потрошача Србије, затвореност тржишта и мала или скоро никаква конкуренција, па се зарада трговаца креће чак и до 100 одсто.


    ШОПИНГ ТУРЕ

    Новогодишња шопинг грозница, нарочито због играчака, увелико је постала својеврстан бизнис. Препознале су је туристичке агенције. Неколико недеља пред дочек организују туре, најчешће до познатих шопинг центара у Аустрији, Италији, Румунији и Мађарској. Родитељима се често исплати да за путовање издвоје од 20 до 35 евра и да у тим моловима на снижењима пазаре "пакетиће".



    Извор: Новости

  13. #8
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Улична порнографија и симболи


    У циљу бескрупулозног и непримереног рекламирања, већ смо на улицама наших градова видели рекламе које увелико употребљавају еротику, на самој ивици порнографије


    Слободан Малдини

    ВЕЋ неколико месеци на београдским билбордима траје кампања рекламирања женског интимног рубља. У сврху промоције употребљене су модне фотографије на којима су представљене манекенке одевене у оскудно и еротски изазовно доње рубље.

    У земљи у којој је наметнуто правило да пре емитовања телевизијског програма гледаоци буду обавештени о његовој прикладности за млађи узраст постављени су сексуално експлицитни билборди. На јавним и прометним местима - аутобуским станицама, у близини школа, чак дечјих вртића - пролазницима нуде женски еротски доњи веш обнажене манекенке.

    Лично можда немам ништа против еротике па чак и уздржане, стилизоване порнографије, па и у реклами, али свакако се противим наметању “меког” порнографски узнемирујућег садржаја малој деци и другима, на јавним местима. Међутим, ово није изузетак.

    У циљу бескрупулозног и непримереног рекламирања, већ смо на улицама наших градова видели рекламе које увелико употребљавају еротику, на самој ивици порнографије. Током деведесетих пажњу је привукла реклама за аутомобилске гуме на којој нага жена ширећи ноге прави шпагу додирујући под, што је требало да асоцира на добро приањање пнеуматика за подлогу. На другој фотографији нага жена лиже аутомобил, рекламирајући куповину моторног возила на “лизинг”.


    Неукусна реклама за гуме из ранијих година

    Рекламе на ивици неукуса, кича и порнографије одавно су присутне и познате код нас. Међутим, постоје много озбиљније интерпретације појединих симбола које, иако нису шире познате, често су многоструко значајније од уличне порнографије.

    Сумњам да је пивопијама који се часте чувеним апатинским “јеленом, позната следећа интерпретација овог бренда. Наиме, заштитни знак - јелен који се налази на боцама истоименог пива из Бачке - има невероватну изворну сличност са нацистичким амблемом. Јелен је био симбол 31. добровољачке СС дивизије, познате и као “Бачка”, формиране 1944. од Немаца, бачких Мађара и фолксдојчера. И док су амблем са јеленом носили нацистички војници на униформи, данас је он, у незнатно измењеном облику заштитног знака пива, симбол мушкости и снаге.

    Да је несрећни градитељ Богдан Богдановић када је пројектовао свој чувени “Цвет” у Јасеновцу помислио каква ће бити његова симболичка интерпретација, свакако би обликовао другачији споменик. Огроман бетонски цвет који је “изникао” на стратишту концентрационог логора врло брзо по изградњи интерпретиран је као гигантско тродимензионално слово “У”, усташки симбол крвника тог стратишта.

    Ова интерпретација преточена је чак у сувенир Музеја логора, као значка на којој је Богдановићев цвет дизајниран тако да директно личи на слово “У”. Коначно, међу више од 2.000 споменика који су током последњег рата срушени у Хрватској, споменик у Јасеновцу је редак преживели, могуће управо због ове погрешне интерпретације.



    Извор: Новости

  14. #9
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    SATANIZAM U SRPSKIM ŠKOLAMA: Od dece prave veštice i kosture


    Srpske tradicionalne običaje u školama zamenjuju vešticama, vampirima i skeletima! Umesto da srpska deca uče o najlepšim pravoslavnim praznicima i običajima vezanim za njih, pojedine vaspitne ustanove đake edukuju o Noći veštica.



    Ne samo da su gradovi u Srbiji uoči ovog katoličkog praznika prepuni maskiranih mladih ljudi već se o prazniku uoči Svih svetih uči i u vrtićima. Tako je majka petogodišnje devojčice bila šokirana kada joj je dete po povratku iz vrtića pričalo upravo o Noći veštica.



    - Ćerka se vratila iz vrtića sa pričom kako ih tamo uče šta je to Noć veštica, da treba da se maskiraju i idu od vrata do vrata komšija, da kucaju i traže slatkiše. Kada sam je pitala: "A da li vas uče ko je Božić Bata", samo je slegla ramenima ne znajući šta je pitam - kaže Dragica Nikolić iz Beograda.


    TUĐE POŠTUJ, SVOJE SLAVI

    I pojedine osnovne škole u Leskovcu planiraju da ovaj dan proslave uz maskenbal, na šta je Gradski odbor pokreta Dveri žustro reagovao.

    - Tuđe se poštuje, a svoje slavi, zato ovoga puta postupite ne kao direktori koji nešto moraju, već kao roditelji i vaspitači, za dobrobit naše dece i budućih naraštaja. Prisvajanjem tuđih običaja brišemo deo sebe iz sećanja budućih pokolenja, a ko smo mi da njima uskraćujemo pravo na saznanje o poreklu i korenima - navodi se u njihovom saopštenju.

    Jasna Janković, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, objašnjava za Srpski telegraf da Noć veštica nije deo programa u školama u Srbiji.

    - Svaka škola ima plan obeležavanja određenih važnih datuma kao što je recimo Sveti Sava. Sigurna sam da se to dešava van formalnih tokova u čije ime škola obeležava nešto što nije deo našeg folklora - napominje naša sagovornica.


    LOŠ DUHOVNI UTICAJ

    Profesor Bogoslovskog fakulteta sveštenik Radomir Popović podseća da pravoslavci imaju svoju veru i svoje običaje, pa 31. oktobra obeležavaju Svetog Luku, a ne Noć veštica.

    - Naša crkva sa tim nema apsolutno nikakvih dodirnih tačaka. U pitanju su loši duhovni uticaji, koji najviše utiču na kolebljive. Nažalost, takvih uvek ima. Đavo ne spava ni danju ni noću - ocenjuje profesor.

    Srpske tradicionalne običaje zaboravljamo usled uticaja Zapada. Tuđe običaje su nam, kako objašnjava etnolog Vesna Marjanović, doneli povratnici iz zapadnih zemalja.

    - Dok su živeli u inostranstvu, obeležavali su i njihove i naše običaje. Međutim, kada su se vratili na ove prostore "uveli" su novine, pa su tako Svetog Trifuna obeležavali i kao Dan zaljubljenih, a Svetog Luku kao Noć veštica i sve slične manifestacije koje imaju karakter zabave - objašnjava ona za Srpski telegraf.

    Marjanovićeva dodaje i da je upravo zabava, odnosno provod, razlog zbog kog prihvatamo običaje sa zapada.

    - Srbi uzimaju te običaje jer su im zanimljivi. Oni su samo izgovor za dobar provod - navodi etnolog.

    MARJANOVIĆEVA: Zabava i provod razlog su zbog kog prihvatamo običaje sa zapada


    Žurka u igraonici

    Povodom Noći veštica jedna dečja rođendaonica u Subotici pozvala je decu da se maskiraju i dođu na skup u 18 časova, kada već u ovo vreme napolju uveliko pada mrak.

    - Obećavamo vam najbolju zabavu u gradu! Bundeve, slepi miševi i duhovi će ovu Noć veštica učiniti strašnom, a nadamo se i vaše maske. Najbolje maske nagrađujemo - navode iz subotičke rođendaonice.


    Noć veštica slavi smrt

    Kelti su verovali da je 1. novembar početak nove kalendarske godine, pa su proslavu noć ranije posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Verovali su kako u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu. Živi tada u strahu od njih prave buku, maskiraju se u veštice i vampire da bi ih oterali, bojeći se susreta s njima.

    Obeležava se u Irskoj, SAD, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu. Kasnije se to proširilo i na mnoge druge zemlje, uglavnom one u kojima je većinsko katoličko stanovništvo jer se obeležava upravo uoči Svih svetih.


    SPC slavi ljubav i porodicu

    Za razliku od satanističkih običaja sa zapada, SPC obeležava veliki broj praznika koji slave ljubav i porodicu. Detinci, Materice, Oci neki su od njih. Slave se pred Božić. Deca svojoj majci vežu noge, a ona im deli slatkiše i poklone, odnosno "dreši" im se, nakon čega joj deca čestitaju praznik. Sličan praznik su i Oci, kada se vezuju očevi, a oni ih takođe daruju. Ovo uzajamno "drešenje" je činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim krugovima.



    Izvor: Srpski telegraf

  15. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  16. #10
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    OZBILJNA BRUKA: SRPSKA DECA UČE O VELIKOJ HRVATSKOJ?!


    Učenici četvrtog razreda osnovne škole u Srbiji uče da je Hrvatska, pa još velika, postojala još u devetom veku. Ovu nebulozu im, gle čuda, podmeće izdavačka kuća Logos, čiji je vlasnik hrvatski tajkun Danijel Žderić.

    U pitanju je tematski atlas uz udžbenik iz prirode i društva, a grešku nisu uočili ni oni koji odobravaju udžbenike, ni učitelji, već jedan roditelj koji je spornu mapu okačio na Tviter.


    OGROMNA IZMIŠLJOTINA

    Istoričar Božidar Kljajević ovakvu mapu ocenjuje kao skandaloznu i apeluje na nadležne da ispitaju šta deca uče.

    - To što je izdavač hrvatska firma, ne daje im za pravo da prekrajaju istoriju. O stvaranju Hrvatske kao države može da se govori tek u sastavu Kraljevine SHS 1918. Tek tada dobijaju neke obrise države. Ranije su bili prvo u sastavu Mađarske, posle Austrougarske - ističe Kljajević.


    Laž: "Velika Hrvatska" na mapi, iako nije ni postojala

    Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da hrvatski izdavači čine strahote u udžbenicima iz kojih uče srpska deca.

    - Hrvati su stvorili mit o srednjovekovnoj hrvatskoj državi i on se može naći u mnogim udžbenicima. Na primer, potpuna izmišljotina je da je Slavonija ikada bila deo Hrvatske. Ona je bila deo Panonije, a Hrvatska je bila ograničena na jedan pojas u zaleđu mora. Sada kada se na sve to nadoveže da učimo iz knjiga hrvatskih izdavača, suočavamo se sa takvim strahotama da se lažna karta "velike Hrvatske" u srednjem veku podmeće deci.


    Ogorčeni roditelji oglasili se na društvenim mrežama i zatražili od nadležnih da reaguju


    IZBRISALI I JASENOVAC

    Da samovolja hrvatskih izdavača nema kraja pokazuje i primer Jasenovca. Naime, u udžbenicima iz istorije izdavača Logos, BIGZ i Klet, svi u vlasništvu hrvatskih tajkuna, ovaj logor smrti se pominje ili u zapećku ili se uopšte ne pominje. Tako se u izdanju Logosa nalazi u poslednjoj rečenici kratke lekcije o NDH, dok se u udžbenicima Kleta i BIGZ o tome nema ni reči.


    Ministar prosvete Mladen Šarčević reagovao je povodom sporne karte i poručio da će proveriti o čemu se radi.

    - Tražiću da se to proveri. Mi imamo nove nastavne planove i programe i ove godine smo krenuli sa prvim i petim razredom i to se sada strogo kontroliše. Ovo što je po starom programu, to je nešto što je nasleđeno, što se može prevazići samo ako nastavnici dobro obrate pažnju na takve stvari - poručuje ministar.


    Od izdavača do zaključenja broja nismo dobili odgovor na naša pitanja ovim povodom, kao ni od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji kontroliše i odobrava udžbenike.



    Izvor: Srpski telegraf

  17. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 08:21.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1