Rezultati 1 do 7 od 7






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060

    У Србији - најбогатије светско лежиште литијума и лежиште злата

    ..
    "Рио Тинто" тражи злато на Црном врху


    Две најмоћније светске компаније отварају руднике племенитих метала у околини Бора. Улагање 75 милиона долара. Копови готови већ за пет-шест година

    НАКОН што се у околини Бора већ "инсталирала" једна од најмоћнијих светских рударских компанија - амерички "Фрипорт Мекморан" - која је у околини Бора пронашла богата лежишта бакра и злата, у потрагу за новим лежиштима ових метала на планини Црни врх, која се налази имеђу Бора и Жагубице, укључила се и најмоћнија светска рударска компанија, британско-аустралијска корпорација "Рио Тинто", сазнају ексклузивно "Новости".

    Према сазнањима нашег листа, канадска компанија "Ресервоар минералс" (РЕВ), која у кооперацији са "Фрипортом" ради на истраживању околине Бора у рејону Чукару Пеки, има лиценце и за геолошка истраживања на Црном врху, али и у околини зајечарског села Николичево, као и на локалитету Краљевица. После првих позитивних резултата, Канађани су закључили уговор о формирању заједничке фирме са "Рио Тинтом", који ће у "оверу" потенцијалних резерви бакра и злата на том подручју инвестирати чак 75 милиона долара!

    Према досадашњим сазнањима, постоје озбиљни наговештаји да су налазишта у Николичеву и Краљевици по свом геолошком потенцијалу веома слична борском лежишту "Чукару Пеки", где су "Фрипорт" и РЕВ открили почетни ресусрс од 65 милиона тона руде из које је могуће добити око 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, вредности око 18 милијарди долара. Поред тога, истраживања на овом месту се настављају, јер ту је пронађена и најбогатија бушотина на планети која садржи невероватних 50,3 грама злата по тони руде.

    На основу историјских података, али и теренског истраживања, лежишта "Чока Купјатра" и "Тилва Њагра", на Црном врху, потенцијално су веома богата златом. Почетна истраживања су потврдила присуство и црвеног и племенитог метала. Садашње информације указују на то да је одатле могуће откопати више од 70 тона злата. Експлоатацијом само тог лежишта било би упослено најмање 250 радника, а држава Србија би, искључиво од убирања рудне ренте, приходовала 38 милиона долара.

    "Рио Тинто" је, иначе, у Србији већ пронашао најбогатије светско лежиште литијума - метала који је незаменљива компонента у производњи хибридних и електричних аутомобила - у Јадарском басену, код Лознице. Према досадашњим истраживањима, ту су пронађене и значајне резерве бора, елемента незаменљивог у продукцији борне киселине, која се користи у медицини, козметичкој индустрији, за производњу стакла...

    "Рио Тинто" намерава да у околини Лознице отвори рудник литијума, а у Јадарском басену се, према прелиминарним проценама, крије чак 20 одсто светских резерви тог метала.


    РЕЈТИНГ "РИО Тинто" је компанија која је основана 1873. године. Запошљава више од 200.000 људи, а руднике бакра, дијаманата, литијума, алуминијума, уранијума, железа, титанијума и других метала има у Аустралији, Северној и Јужној Америци, Африци и Азији. Ова корпорација је, уз амерички "Фрипорт" и канадски "БХП Билитон", најмоћнија светска рударска компанија.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Амерички "Фрипорт" продао истраживања лежишта бакра и злата код Бора за 262,5 милиона долара


    Америчка рударска корпорација "Фрипорт Мекморан" продала је мултинационалној компанији "Лундин", са седиштем у канадском Торонту, свој удепо у власништву истраживања у рејону "Чукару Пеки"



    БОР – Шок у борском крају! Америчка рударска корпорација "Фрипорт Мекморан" продала је мултинационалној компанији "Лундин", са седиштем у канадском Торонту, свој удепо у власништву истраживања у рејону "Чукару Пеки", код Бора, где су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата, за 262,5 милиона долара – сазнају "Новости"!

    Наиме, у испитиваним лежиштима "Фрипорта" и "Ресервоар минералса" у околини Бора до сада је откривено 65 милиона тона руде са средњи садржјем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама по тони. На дубини од 558. до 559. метра од површине земље овде је отркивен и ресурс од невероватних 25,7 одсто бакра и 50,3 грама по тони злата, што је најбогатија бушотина икада пронађена на планети.

    Најновија истраживања показују да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у коме је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони! Још је фантастичнији резултат друге бушотине где је у слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен депозит од невероватних 15,85 процената бакра и чак 16,77 грама по тони злата!


    Примера ради, у рудницима из састава РТБ Бор тренутно се експлоатише руда са највише - 0,4 одсто црвеног метала! Шта су то Американци и Канађани пронашли сам за себе говори литературни податак да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају – изузетно профитабилним! Ипак, о каквом се богатству ради, најбоље, без сумње, сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

    Из "Фрипорта", који је у истраживања околине Бора инвестирао око 60 милиона долара, се не оглашавају поводом ове трансакције. Међутим, претпоставља се да су Американци морали да продају истраживања у Бору како би покрили губитке у осталим рудницима, које имају на пет конинената, како би покрили макар део тропкова проузрокованих наглим падом цена метала на светској берзи.

    Мултинационана компанија "Лундин" у свом саставу има седам рудника бакра и злата у Конгу, Русији, Шведској, Ирској, Шпанији, Португалији и Чилеу.



    Извор: Новости

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Лозница сања велики новац од криптонита


    Деценију и по након проналаска јединственог минерала, још нема велике вајде од њега. Србија би могла да подмири 10 одсто светске тражње. Већ у првој фази експлоатације посао би добило до 1.000 људи



    СРБИЈА је и даље једино место у свету на којем је пронађен криптонит, до 2004. године измишљени минерал са планете Криптон из филмског серијала о Супермену. Након што је ова вест пре више од деценију "одзвонила" у читавом свету, проналазак јединственог минерала није ипак остао само на нивоу - једнодневне светске вести.

    Лозничани, где је минерал и пронађен, преименовали су га у јадарит, по реци Јадар у близини, а увелико се спремају да - почну да копају и обезбеде више од десет процената светске потражње за батеријама и возилима на електрични погон. Када ће тачно кренути ископавање и да ли ће радно способни мештани дочекати да "напуне џепове" од овог проналаска - нико не може да каже.

    Минерал који у свом саставу има литијум и бор, који имају широку примену у индустрији, ипак су пре 12 година пронашли геолози приватне фирме "Рио Тинто", ћерке компаније "Рио Тинто групе". У току су истражне радње, од којих ће Србија до краја 2017. године директно добити 20 милиона долара, а ова компанија је до сада уложила 70 милиона долара у пројекат "Јадар".

    - Лежиште Јадар је лежиште литијума и бора светске класе и међу највећим је лежиштима литијума на свету - кажу из "Рио Тинта". - Србија је и даље једино место на свету где је пронађен јадарит, а уколико буде развијен, пројекат "Јадар" ће обухватити модеран рудник и фабрику за прераду руде и могао би да снабдева више од 10 процената светске потражње за литијумом у даље производне намене. У току су студије које ће одредити оптималну величину будуће операције, која би радила комплементарно са постојећим рудником бората у власништву "Рио Тинто минерала" у јужној Калифорнији.

    Сваком даљем кораку посебно се радују Лозничани и мештани околних села - Слатине, Јаребица, Ступнице, Драгинца, јер ће само у првој фази експлоатације руде посао добити 800 до 1.000 људи.

    - Уколико дође до финализације и минерал почне да се копа, то неће бити велики посао за Лозницу, већ за целу Србију - каже Видоје Петровић, градоначелник Лознице. - Не могу да говорим о тачним бројкама и колико би новца наша земља могла тачно да добије од рудне ренте, али се ради о светским испорукама литијума, што би могло да донесе и нове послове вредне више милијарди долара. Запошљаваћемо рударе, копаче, техничаре, али и инжењере. Лозница би могла да постане центар техничких остварења у читавом региону, а већ треба да размишљамо и о новим кадровима средњег образовања које бисмо обучавали за овај посао.

    Петровић још додаје да град има добру сарадњу са "Рио Тинтом". Све у нади обостране користи.


    СТУДИЈА И ДОЗВОЛЕ
    - Почетком 2016. године, компанија "Рио Тинто" одобрила је средства неопходна за завршетак Студије претходне оправданости пројекта литијума и бора "Јадар" у Србији, а Влада Републике Србије недавно је продужила одобрење за геолошка истраживања на овом пројекту - кажу из "Рио Тинта". - До краја 2017. године, пројектни тим наше компаније израдиће бројне студије, како би што прецизније била процењена техничка, еколошка, економска и друштвена одрживост пројекта.


    СНАБДЕВАЈУ ТРЕЋИНУ ЗЕМЉИНЕ КУГЛЕ
    У оквиру "Рио Тинто групе" послује групација "Рио Тинто минерали", која снабдева 30 одсто светских залиха рафинисаних бората из свог рудника у пустињи Мохаве у Калифорнији, једном од најбогатијих лежишта бора на свету. Борати су кључни састојак у стотинама производа, укључујући стакло, стаклена влакна, керамику, ђубрива, средства за заштиту дрвета и детерџенте.



    Извор: Новости

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  7. #4
    Banovan
    Datum registracije
    26.12.2012
    Postovi
    19
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    108
    Pohvaljen 161 puta u 98 postova
    Moć reputacije
    0
    И после као Србија сиромашна, у каквој смо само земљи рођени, а не да не умемо то да ценимо, него смо јад и беда.

  8. #5
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Волф Харлфингер: Српски кварцни песак најбољег је квалитета


    Председник УО немачке корпорације "Кварцверке" Волф Харлфингер о инвестицијама у седам рудника у нашој земљи, запошљавању и плановима о ширењу пословања

    СРБИЈА је величанствена, гостољубива земља, али и привредна локација са великим потенцијалом који је још делимично неискоришћен. Много смо постигли у модернизацији и продуктивности у "Коповима Уб". Запошљавамо квалификоване и мотивисане раднике, а располажемо и дугорочно осигураним и добрим сировинама.

    Све ово чини солидну базу за даљи развој. Изазове са којима се суочио "Белоречки Пешчар", код Бора, превазишли смо захваљујући обимном смањењу дугова од 6,5 милиона евра, као и модернизацији локације. Нашом инвестицијом значајно смо допринели томе да Србија буде међу најважнијим играчима на тржишту у погледу сигурног и квалитетног снабдевања сировинама. Међутим, велики посао је и даље пред нама јер као стратешки инвеститор ми имамо дугорочну перспективу.

    Ово за "Новости" каже Волф Харлфингер, председник УО немачке корпорације "Кварцверке", највећег европског произвођача кварцног песка. Ова фирма је куповином бугарског "Каолина" постала власник седам српских рудника кварцног песка - пет код Уба, "Србокварца", код Зајечара, и "Белоречког пешчара", који је пословао у систему РТБ "Бор".

    * Инвестирали сте четири милиона евра у "Белоречки Пешчар" у којој мери је ово улагање важно за локалну заједницу и уопште за Србију?
    - Наша најновија обимна инвестиција у "Белоречки Пешчар" је јасно признање Србији као привредној локацији. Сада је тај рудник опремљен за будућност и представља сидро стабилности у региону, а верујемо да представља и важан сигнал који ће препознати и други инвеститори.

    * Кварцни песак који се производи у српским рудницима спада у најбоље у Европи у погледу квалитета. Колики је извозни потенцијал ове сировине?
    - Квалитет кварцног песка који производимо у Коповима на Убу, "Србокварцу" и "Белоречком пешчару" је заиста одличан! Ови пескови имају, поред других добрих особина, низак садржај гвожђа, а то је основни предуслов за прављење најквалитетнијих стакларских производа који су признати не само у Србији, већ и шире. Наша инвестиција у Доњој Белој Реци је осмишљена тако да не задовољава само актуелне потребе, већ предвиђа и раст. На крају крајева, успех наших клијената је и наш успех.


    УЛАГАЊЕ У СТАКЛО
    * ДА ли је реално очекивати да ће кроз присуство компаније "Кварцверке" у Србији бити отворени путеви за нове инвеститоре у стакларској или некој другој индустрији?
    - У Србији живи око седам милиона, а у окружењу које је за нас достижно око 20 милиона људи. На основу тога би, на пример, било прилично интересантно да се развије производња флот стакла. Министарство привреде интензивно тражи одговарајуће инвеститоре, нпр. за локацију у Панчеву. С друге стране, потенцијални инвеститори, наравно, испитују све оквирне услове пре него што донесу одлуку о инвестирању у Србији. Свакако, снабдевање одговарајућим кварцним песком испуњава све потребе инвеститора у погледу стакла.



    Извор: Новости

  9. #6
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Јапанци и Канађани траже злато у околини Борског језера!


    Компаније "ЈОГМЕЦ" и "Мундоро" добиле дозволу да истражују лежишта руде у околини Борског језера

    ДА ли ће у околини Борског језера у догледно време "нићи" рудник бакра и злата, знаће се већ за неколико година, када геолошка истраживања ове области окончају Јапанска национална компанија за нафту, гас и метале (ЈОГМЕЦ) и канадска фирма "Мундоро".

    По сазнањима "Новости", ове две компаније добиле су лиценцу за истраживање ове области, која се простире на 46 хектара, у потрази за лежиштима злата, бакра, сребра и молибдена. ЈОГМЕЦ и "Мундоро" ће, за почетак, у испитивања околине Борског језера и још три локације у Тимичкој крајини инвестирати четири милиона долара.

    Иако истраживања треба да трају до 2024. године, ЈОГМЕЦ и "Мундоро" очекују да ће у околини Борског језера наћи налазишта слична онима у РТБ, али и лежишту "Чукару пеки", које је у власништву канадске компаније "Невсун", за које се сматра да је најбогатији светски ресурс бакра и злата.

    Да су на добром путу, потврђују почетни резултати, по којима је у једној бушотини утврђено присуство 0,5 одсто бакра и готово 0,7 грама злата по тони руде. У другој бушотини утврђено је присуство скоро 1,7 грама злата по тони руде, што је, геолошким речником казано, "добар импулс за наставак истраживања".

    Поред тога, ове две компаније спровешће геолошка истраживања и на још три локалитета у Тимочкој крајини - "Дубрава", "Падина" и "Железник" - која се налази у оквиру Тимочког магматског компплекса, за који геолози сматрају да је веома богат рудама бакра и злата.

    ЈОГМЕЦ је највећа јапанска компанија, која је у власништву државе, која се бави експлоатацијом нафте, гаса и рударењем. У њиховом власништву су бројна лежишта тих сировина у Јапану, али и другим земљама.

    "Мундоро" је канадска истраживачка компанија, која је светској јавности постала позната након што је у кинеској провинцији Маолинг пронашла рудник злата. Канађани су продали 95 одсто истражних права у тој области Националној рударској компанији Кине, са седиштем у Хонгконгу.

    Канађани, такође, имају истражна права на још неколико локација у Србији, али и у Бугарској, где су фокусирани на потрагу за лежиштима бакра и злата на Карпатима.



    Извор: Новости

  10. #7
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Канађани траже злато око Бора за 60 милиона долара


    Рударска корпорација "Невсун" одобрила буџет за завршетак истраживања племенитих метала код Бора. До септембра 2017. крај потраге, а потом крећу у отварање рудника. За годину планирају бушотине од 113 км



    КАНАДСКА рударска компанија "Невсун", која је недавно постала власник истражних права за лежиште Чукару пеки, код Бора, потенцијално најбогатијем светском ресурсу бакра и злата, намерава да геолошка истраживања те области оконча до краја следеће године, након чега крећу припреме за - отварање рудника - сазнају "Новости". Према информацијама нашег листа, уз буџет од 60 милиона долара, "Невсун" намерава да до септембра 2017. године уради још око 113 километара бушотина, након чега крећу са израдом физибилити и студије отварања рудника, који ће се, сада је потпуно сигурно, експлоатисати подземним путем, будући да се богата руда бакра и злата налази на великим дубинама.

    Упоредо с тим, "Невсун" планира да уради и све пратеће послове као што су добијање неопходних дозвола за отварање рудника, откуп земљишта, студију утицаја рада рудокопа на животну средину, начин екплоатације и прераде руде из налазишта у околини Бора.

    Конкретно, "Невсун" ће у истраживања горње зоне налазишта Чукару пеки инвестирати до 40 милиона долара и израдити 50.000 метара бушотина. У доњој зони тог лежишта, где им је партнер америчка рударска корпорација "Фрипорт Мекморан", уложиће се додатних 20 милиона америчких новчаница, са циљем да се изради још 67.000 метара бушотина и тиме, дефинитивно, стави тачка на геолошка истраживања ове области.

    Најновија истраживања показују да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у коме је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони! Још је фантастичнији резултат друге бушотине где је у слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен депозит од невероватних 15,85 процената бакра и чак 16,77 грама по тони злата!

    Примера ради, у рудницима из састава РТБ "Бор" тренутно се експлоатише руда са највише - 0,4 одсто црвеног метала! Литературни податак казује да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају - изузетно профитабилним! Ипак, о каквом се богатству ради, најбоље, без сумње, сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.


    БОГАТСТВО

    У налазишту Чукару пеки су установљени почетни ресурси од 1,7 милиона тона бакра и 98 тона злата. На дубини од 558. до 559. метра од површине земље овде је откривен и ресурс од невероватних 25,7 одсто бакра и 50,3 грама по тони злата, што је најбогатија бушотина досад пронађена на планети.



    Извор: Новости


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 13:04.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1