Rezultati 1 do 4 od 4






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    9.059
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.673
    Pohvaljen 5.247 puta u 2.728 postova
    Moć reputacije
    925

    ⧩ Живот пише романе ⧨

    ..
    Илија Чоловић



    Илија Чоловић (102) из Јелашнице, бивши рудар, и званично најстарији пензионер у нашој земљи. Не иде код лекара, све ради сам, а његов лек су чашица ракије ујутру и у подне

    ВЕК живота и пола века пензије - овако се у једној реченици може сажети живот најстаријег рудара у Србији, Илије Чоловића (102), који је однедавно почео да одбројава дане до 52. годишњице пензионисања. Овај стогодишњак понео је ласкаву титулу човека са најдужим пензионерским стажом у Србији, коју је стекао радећи у јамама широм Југославије, да би свој мир нашао на површини, недалеко од самог уласка у рудничко окно Јелашнице, у близини Ниша, где и данас живи.

    - Све сам радим и одлично се осећам. Не одлазим код лекара, нити ћу ићи. Не пијем никакве лекове, шта ће ми то? - кратко ће Илија Чоловић, времешни, али расположени старац на чијем челу су деценије живота утиснуле своје линије.

    И заиста, доброг је здравља. До сада је само једном имао лекарску интервенцију, када је пре готово пет година оперисао слепо црево. Вешт је и изузетно покретан за своје године, мада нерадо признаје својој деци да га последњих дана муче вртоглавице.

    - Има мале вртоглавице, па нас секира. Али, џаба. Неће код лекара, неће ни лекове које му узмем по њиховом савету, па то ти је - потврђује причу син Зоран Чоловић (66), док Илија клима главом.

    Илија је у рударско окно први пут сишао када му је било само 18 година у родној Далмацији, наследивши жицу за занат од свог оца и петоро старије браће. Наредних десет година провео је вредно радећи у Ибарским рудницима, Трепчи, Копаонику, Јелашића броду, да би коначно 1946. године дошао у рудник мрког угља у Јелашници. Ту се оженио, добио децу, унуке, праунуке... Без свог најважнијег животног сапутника остао је претходног пролећа, од када живи сам у скромној кућици Рударске колоније.

    - Сећам се као данас, када сам из Далмације довео моју покојну жену Смиљу. Била је млађа од мене читавих 13 година, али смо се много волели. Она је бринула о мени. Била је домаћица, дочекивала ме и испраћала. Недостаје ми. Били смо ми у браку близу 70 година - дрхтавим гласом присећа се деда Илија, како га ословљава и старо и младо у Јелашници.

    Иако Илијини наследници тврде да је за његову дуговечност заслужна пре свега његова супруга Смиља, деда Илија каже да су у питању гени, које је наследио од мајке која је дочекала 90. рођендан. Каже да никада није пушио, нити је превише пио, али да је водио тежак живот сведен само на посао дубоко под земљом, без дашка дневне светлоти и одмарање када би дошао кући.

    - Моја мајка никада није била болесна, као ни ја. Сва браћа и сестре, који смо на њу повукли, дочекали смо њене године. Па их и премашили. Има више од пола века како је мени један лекар рекао да нема бољег лека од чашице ракије пре доручка и пре ручка. Е, тог лека се само придржавам и дан-данас - одлучно ће бивши рудар.

    Рад у рударском окну, каже, био је веома тежак, неизвестан и опасан. Јаловина је претила сваког тренутка, температура је била висока, ни дашак чистог ваздуха није могао да допре до дубина од 110 метара, колико су се понекад рудари спуштали у земљу.

    - Није се никада жалио. Трудио се, радио као кртица, борио се за кору хлеба за нашу породицу, успео да одшколује сестру и мене и направи кућу у Нишу. Сви га неизмерно поштујемо, редовно обилазимо и трудимо да му његове године не буду терет - поносно ће син Зоран, који је и сам већ неколико година у пензији, као и његова сестра Гроздана Рашић.


    ПАМЕТ ГА ОДЛИЧНО СЛУЖИ
    ДУБОКА старост није избрисала сећања на дешавања, која су обележила његов живот. Једно од најдражих свакако су и приче из периода када је служио војни рок. - Сећам се као да је јуче било - сигурно ће деда Илија. - Дошао сам да служим у касарни "Краљ Петар" у Цељу, у Словенији. Био сам граничар. На дан кад сам дошао да се пријавим, убијен је наш краљ у Марсељу. Сећам се и лика двојице наредника, који су о томе тихо говорили у ходнику главне зграде касарне.



    (Новости)

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    9.059
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.673
    Pohvaljen 5.247 puta u 2.728 postova
    Moć reputacije
    925
    ..
    Славка Николић



    Најстарија продавачица на пијаци у Параћину и даље свакодневно иде на посао. Купци би хтели да открију њен рецепт за виталност и дуговечност. Није ми тешко да радим, боље него да седим код куће, каже Славка

    ИАКО има 96 лета, а последњи рођендан прославила је на Божић, Славка Николић из села Лебина код Параћина, сваког јутра узима велику торбу и хита на аутобус. Већ од 7.30 је на зеленој пијаци у граду, на импровизованој тезги испред месаре "Милићевић". Испред ње - алева паприка, ситна и туцана, млеко, сир, јаја, разни чајеви... Купаца има, разгледају робу и не питају много за цену.

    - Бака Славку сви знамо, она је најстарији продавац овде - прича нам Зоран, један од купаца. - Продаје оно што тог тренутка има у кући и са свима нама воли да размени коју реч. Има сталне муштерије које воле баш код ње да купују, што због навике што због тога што би хтели да открију њен рецепт за виталност и дуговечност.

    Иако је само неколико година дели од века, времешна старица не одустаје од живота. Каже да има породицу са којом живи у селу, сина, снају и унуке. Има и ћерку, али она се удала и не живи са њима.

    - Нисам сама код куће, али спремам храну за себе, што да чекам да ми други купи и принесе? Свако јутро продам штошта на пијаци, па од пазара имам за трошак. Купујем да једем оно што ми се свиђа и попричам мало са муштеријама. Није ми тешко, боље је него да само седим код куће и досађујем се - објашњава нам Славка док услужује муштерију.

    На овдашњој пијаци Славке нема једино кад је температура испод нуле и недељом. Леденим данима не долази јер нема намеру да се разболи, а недеља је, како каже, дан за одмор.

    МУЧИ ЈЕ ПРИТИСАК

    Са 96, колико има, Славка делује здравије од деценијама млађих људи. Жали се једино да има повишен крвни притисак, због чега иде редовно код лекара и узима терапију. Жали се и на колена, али јој то није сметња да велику торбу са робом сваки дан довуче аутобусом. Надничила је скоро целог живота, па зато тврди да данас и нису баш толико тешка времена како се многим млађима чини.



    (Новости)

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    9.059
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.673
    Pohvaljen 5.247 puta u 2.728 postova
    Moć reputacije
    925
    ..
    Јован Јовановић



    Да ли је Јован Јовановић, већ две деценије становник геронтолошког центра у Сарајеву, најстарији на Балкану. Кроз живот га, тврди, муке челичиле

    СОБА Геронтолошког центра у Сарајеву. Чим се у њу укорачи угледа се "библиотека", а испод ње сто "затрпан" књигама и папирима. За њим седи мушкарац сребрне косе са лупом у рукама. Пажљиво ишчитава странице два своја опширна есеја. Оба посвећена "Горском вијенцу" - један о гуслама у овом делу, а други о Вуку Мићуновићу. Пре него што их преда за штампу врло концентрисано проверава свако слово, реч, зарез...

    И ништа не би било необично у томе што се пензионер бави научним књижевним радом да "јунак" ове приче нема 110 година! Име му је Јован Јовановић. Надимак му није као чувеном песнику чика Јови, али по свему другом он је прави "змај"! Доброг је здравља, виталан, изузетно бистрог ума, ведар, духовит, насмејан...

    - Не знам која је тајна моје дуговечности - скромно прича чика Јово. - Генетика сигурно није. Истина је и да никада нисам пио, ни пушио, да кафу нисам пробао. Гладан сам био више него сит. Али, ако осим божје милости, постоји неки рецепт моје дубоке старости, онда је то - страдање! Муке су ме челичиле. Патње и страдања је за ових мојих 110 лета највише било. У једном животу преживео сам пет ратова - оба балканска, оба светска и овај последњи најкрвавији... У Првом светском рату страдао ми је отац Перо, поткрај Другог сестра Љубица... Дивну супругу Загорку, због које сам се доселио у Сарајево, изгубио сам 1973. Деце нисмо имали... Једини рођаци, потомци моје сестре, живе у Црној Гори... Не долазе...

    Рођен у Брчели код Бара, септембра 1906. године, Јован Јовановић је, како нам прича, одрастао у немаштини. Али, школа и књига су га увек занимали. Школовао се, вели, гладан и бос. Руски језик и књижевност дипломирао је у Београду 1934. године, а прво запослење добио је у Гимназији у Беранама. Током Другог светског рата надничио је у Подгорици "за четири деке хлеба и кашику чорбе"... После рата постављен је за првог директора Гимназије у Фочи, где је истовремено предавао руски језик и филозофију. Али не задуго.

    - Априла 1946. ухапсили су ме "ознаши" и везаног одвели у затвор на Цетињу, у "црногорски Дахау" - наставља чика Јово. - Пола године су ме мучили, били, тражили кривицу које није било. О том ни данас не могу да причам... После сам радио у гимназијама у Пљевљима, поново у Фочи, па у Сарајеву. Јануара 1957. прешао сам у сарајевску Универзитетску библиотеку и ту радио до пензије. Ту сам у миру могао да истражујем и да се посветим књижевности. До сада сам објавио 222 научна рада.

    Не скрива задовољство што ће остати упамћен као, званично, "најстарији човек на Балкану који се и после 100. године бави истраживањем и писањем". Деценијама уназад пише углавном есеје. У 104. години објавио је "Есеј о сељаку", у 105. истраживање "Утицај улице на васпитање деце", у 106. "Плач у 'Горском вијенцу'".

    - Последњих година потпуно сам се посветио најдетаљнијем проучавању "Горског вијенца" - каже чика Јово. - Све слободно време проводим са својом пријатељицом Фахиром Турковић. Не знам шта бих без ње, а и она без мене. У дом сам дошао марта 1996. године, а она дан пре мене. Нераздвојни смо, врло блиски већ две деценије. Човек не може бити сам! А, старима, посебно нама, потребна је љубав. А добијам је од Фахире, мог бившег ђака сада професора др Марка Вуковића из Требиња, директора Геронтолошког центра Исмета Скока и запослених... Они ми продужавају живот и хвала им на много љубави коју пружају старцу од век и кусур.

    БИТИ ЧОВЕК, ПРЕ СВЕГА

    МЕНЕ, Србина из Црне Горе, последњи рат затекао је у Сарајеву - тешко, са паузама прича чика Јово. - Стан ми је срушен 1992. године и пет месеци живео сам по подрумима и склоништима. У гранатирању, марта 1993, тешко сам рањен у ногу. Оперисан сам и преживео само захваљујући добрим људима... Зато, младе пред којима је будућност, подсећам на речи Максима Горког: "Човек, како то гордо звучи."


    ЗАГОРКА - ВЕЧНА ЉУБАВ
    БОГ изгледа има много посла па ме заборавио и још ми не шаље визу за Баре - у шали прича чика Јово. - Полако ме издаје здравље, слабије се крећем па ми се све чини да ћу скоро код моје Загорке. Код моје љубави, најсветлије звезде мог живота. Била је учитељица. Венчали смо се децембра 1943. Због ње сам и дошао у Босну. И вечна кућа нам је на сарајевском гробљу Баре, од 1973. када се Зага упокојила.



    (Новости)

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  7. #4
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    9.059
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.673
    Pohvaljen 5.247 puta u 2.728 postova
    Moć reputacije
    925
    ..
    Стојан Стојановић



    ПРОКУПЉЕ - Стојан Стојановић, најстарији Прокупчанин и један од најстаријих људи у Србији, прославио је у суботу стоти рођендан. Прослава је организована у Народном музеју "Топлице", а осим породице присуствовали су и представници СУБНОР, локалне самоуправе и цркве.

    - Пошто је Стојан у Топлици једини живи логораш из Немачке од 1941. до 1945. године, али је познат и као потомак угледне породице у граду, који је и у стотој години виталан и врло активан, желели смо да му приредимо изненађење и прославимо овај јубилеј онако како доликује неком ко започиње нови век живота - прича Дарко Жарић, директор прокупачког Народног музеја, напомињући да је ова установа културе осим торте најстаријем житељу града поклонила сат са фотографијом Прокупља, али и књигу са именима носилаца Карађорђеве звезде са мачевима из Топлице.

    И док објашњава да је Стојанов отац био учесник првог мундијала у фудбалу у Уругвају, када је трофеј понела тадашња екипа Југославије, Жарић истиче да је стогодишњи Прокупчанин најдрагоценији животни јубилеј провео окружен породицом и пријатељима уз рођенданску песму и поклоне, а да је свећице на торти гасио са праунуком Софијом.

    Радост због пажње која му је поклоњена овом приликом није скривао ни Стојан, који се захвалио на поклонима и жељама да и убудуће остане чио и активан као до сада. И док објашњава да дуговечност, упркос боравку у логору, дугује умереном и складном животу са супругом Ружом, која је пре пет година преминула у деведесетој години, Стојан објашњава да су му живот употпунили син Звонко, као и унуци Душан и Душица, а поготову миљеница - праунука Софија.


    РЕДОВНЕ ШЕТЊЕ

    СТОГОДИШЊИ Стојан Стојановић познат је у граду на Топлици по дугим шетњама до брда Хисар, где се свакодневно у јутарњим сатима може срести без обзира на време и годишње доба.

    - Поред физичке активности, боравак у природи ми помаже да останем духовно смирен и зато нема дана, чак ни када сам прехлађен, да не одем у шетњу до Хисара, који ми је од куће удаљен готово један километар - прича Стојан, који сматра да је његовој дуговечности допринео пре свега активан и смирен живот.


    ВЕЛИКИ НАВИЈАЧ ЂОКОВИЋА

    Стојановић је велики навијач тенисера Новака Ђоковића и, како је рекао, жарко жели да га упозна. "Мало се нервирам када наш Ђоле изгуби меч и добро је што он ретко кад буде поражен на терену", казао је Стојановић додавши да не пропушта ниједан меч најбољег светског тенисера.



    (Новости)


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 14:19.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2017 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1