Šta bi bilo kad bi me Rok udario? Naravno, ubio bi me. Mislim da bi me ubio u bilo koji deo tela da me udari. Da li bi bilo smrtonosno da me udari u glavu? Bilo bi. Da li bi bilo smrtonosno da me udari negde manje nezgodno, kao u butinu ili u rebra? Da, umro bih gde god da me Rok udari. Sila njegovog udarca bi putovala kroz moje telo i došla do srca, koje bi eksplodiralo. Od agonije bih vibrirao kao žica sve dok mi se mozak ne ugasi. Nekad mi se čini da bi Rok mogao tako jako da me udari da ne bi čak morao ni da me pogodi da bi me ubio; od samog zamaha bi vazduh koji udahnem nekako postao smrtonosan, kiseonik bi prenosio takvu silu da moja krhka ljudska pluća to ne bi mogla da izdrže pa bi kolabirala. Ali kad fantaziram o tome kako me Rok jednim udarcem ubija, najviše volim da zamišljam kako me udara direktno iznad srca: samo jedan jak tup udarac, i grudi mi se rascvetaju i umrem na mestu, srce mi se načetvoro cepa kao kokosov orah kad padne sa palme, i onda se Rok nagne nad moj sveže sparušeni leš i promrmlja besmrtne stihove: „It doesn't matter." Ali evo, kadar je na mom licu: oči se cakle, koža se hladi, ali usne su mi izvijene u savršeni večni osmeh.

Jedini način da umrem srećan je da me Dvejn „Rok" Džonson dokrajči jednim udarcem.

Devojke imaju Bijonse, i vole je i klanjaju pred njenim oltarom, i neka ih. Da, znam, Bijonse je za sve nas. Svi smo inspirisani njenim sloganima na majici i njenim luksuznim instagramskim življenjem. Udala se za Džej Zija i super je to, činjenica da je nebeski anđeo poput Bijonse u braku sa tipom koji deluje kao kuče nekim čudom rođenom u ljudskom liku, zbunjeno činjenicom da drži cigaru. Video sam Bijonse iz daljine i iz blizine i odgovorno tvrdim da nju ljudski mozak teško može da pojmi. Kad gledaš Bijonse, to je kao kad gledaš neku vilin-kraljicu kako se kupa na potoku dok joj se duga vijori u kosi; natprirodno, više nego lepo, šest ili sedam nivoa iznad onog od kog zastaje dah. Realno je preterano. Mislim da sa tim svi možemo da se složimo, za ovaj svet je Bijonse nekad ipak Malo Previše.

Ali za mene muškog, teško je da vrednujem Bijonse u punoj meri jer me za nju ne vezuje onaj iskonski poriv, ono čuveno „što ja nisam takva". Bijonse koja nosi duboko usečen triko i ume da u njemu igra, to prosto nisam ja. Video sam kako se žene bukvalno hrane energijom gledajući vatrenu Bijonse .gif animaciju, kao telefon na punjaču, ali gde je ekvivalent tog božanskog ideala za muškarce? Dakle, gde je naša Bijonse? Ko je Bijonse za muški pol?

It doesn't matter ko je Bijonse za muški pol.

(Bijonse za muške je Dvejn „Rok" Džonson.)



Teza je sledeća: nema muškarca na kugli zemaljskoj čije poštovanje za Roka ne zadire preko granica pukog obožavanja i pravo u iskrenu ljubav. Svi volimo Roka, uglavnom iz jednog razloga: zato što je jak. Izuzetno sam ozbiljan: Rok je neviđeno, opipljivo snažan. Kako je samo snažan. Izvršio sam anketu među poznanicima u pripremi za ovaj tekst – pitao sam ih zašto vole druga Roka. Nisam traćio vreme na „da li" – dobro je poznato da svi volimo Roka. Jedino pravo pitanje je „Zašto voliš Roka?" Svi do jednog odgovorili su mi u četiri reči: zato što je jak.

Evo jedne fotografije Roka. Kao da su uzeli tenk i onda odlučili da ne deluje dovoljno agresivno pa su mu još dodali ruke, po jednu sa svake strane. Ne mislim tu na ljudske ruke, na te bedne male mesnate cevi kakve ti imaš, ruke za kuckanje po tastaturi; ne. Kad sam bio mali sećam se da sam u novinama video sliku Džona Barnsa u punom trku i nisam mogao da verujem kolike su mu butine. Jedna je bila iste debljine kao četiri ili pet normalnih ljudskih butina zajedno – nabijene, moćne, ogromne, ovako nešto. Ali jedna Rokova ruka je otprilike kao dve butine Džona Barnsa.

Kad pogledaš Roka, gledaš u čoveka koga je razbesnela činjenicu da ga granice ljudske muskulature sprečavaju da bude još ogromniji. Uzmimo čisto na primer svemir: hiljade godina evolucije, milioni dolara tehnologije, možemo da pošaljemo sondu na Mars i HD teleskope duboko u međuzvezdani ambis, da vire u galaksije do kojih je nemoguće doseći u jednom ljudskom životu. Šta to znači jednom Roku? Apsolutno ništa. Za Roka su samo i isključivo bitni njegovi mišići, i zamor mišića, i astronomski mala šansa da neki mišić u telu još nije dovoljno razradio. Idiote, kako nisi svestan da Rok naručuje medicinske enciklopedije sa Amazona i po njihovim dijagramima traži tajne, skrivene, nerazvijene deltoide? On to radi bar jednom nedeljno. Šta misliš, jel' može Rok kitom da podigne šipku od tega? Naravno da može kitom da podigne šipku od tega.

Pogledajmo Roka još jednom: evo, ovde je toliko snažan da naočare za sunce ne uspevaju da mu se zadrže na licu, a tu i nije bio tako snažan kao što je danas snažan:



Evo jednog Rokovog selfija gde liči na muževni palac koji je naučio da vrišti. Pogledaj samo te zube: hiljade i hiljade zuba, milioni zuba, savršeni beli zubi sve do horizonta, zubi mu se protežu niz grlo i kroz telo. Roku su čak i zubi jaki.



A ovo je kadar iz San Andreasa u kom Rok demonstrira strah. Još uvek nije dobio Oskara. Razmislimo malo o toj sceni: Rok, čovek koji može golim rukama da pokida traktorsku gumu, glumi da oseća strah. Taj čovek nikad u životu nije osetio strah. Prošle godine je Edi Redmejn dobio Oskara zato što je uspeo da nam uverljivo dočara osobu sa teškim invaliditetom. Rok je uradio to isto, uspeo je da nam svojim glumačkim moćima dočara ljudsko biće sposobno da iskusi strah, što on sam nije – a jedva je dobio i MTV nagradu. Nema pravde na ovome svetu.



Glavna stvar u vezi sa Rokom je njegova evolucija iz „Rvača Roka" u „Filmsku Zvezdu Roka". Tu tranziciju uspeo je da izvede tako što je jeo monstruozne količine bakalara, vikao sebi „Koncentracija!" u teretani, i nekako nabacio još mišićne mase. Teško je uopšte uporediti Roka Današnjeg, veličine kombija od šunke, sa Rokom Pređašnjim, veličine profesionalnog rvača.

Da pojasnim, postoje razlike u terminologiji. Kad se kaže „Rok", tehnički se misli na Roka koji nabada protivnike „narodnim laktom" i diže obrvu za kameru, na jako snažnog profesionalnog rvača oštrog jezika. Sa druge strane, Dvejn „Rok" Džonson je Rokov današnji evolucioni oblik, neviđeno jako snažni profesionalni glumac. Podela između ova dva bića nije najjasnija, ali uglavnom, ako danas kažeš „Rok", misliš na Dvejna „Roka" Džonsona, ali u stvari misliš na „Roka". Jel' jasno? Ne vredi, potreban je dijagram:



Dakle: Rok je ovde pokemon zvani Skvirtl, koji je evoluirao u formu zvanu Blastoiz. Nije gubio vreme na među-oblik po imenu Vortortl. Odmah je preskočio na Blastoiza i sad, eto, ima telo masivne ratne kornjače sa lepim muževnim licem. Dakle, svi živimo u samonametnutoj zabludi pa Roka i dalje zovemo Rok jer smo ga toliko voleli kad je bio Rok, ali Rok nije više Rok. Rok je danas snažni glumac po imenu Dvejn.

Kao rvač, Rok je bio priča za sebe: doterano mišićava mašina za izreke koja je umela da efektno odglumi svaki pad, Rok je bio najsjajnija od svih rvačkih zvezda u WWF jatu, u vreme kad se WWF sastojao samo od njega i Stiva Ostina i Andertejkera koji su svoja nauljena prsa trljali jedan o drugog, a mi smo svi igrali WWF Smackdown na PS1. Rok je bio u središtu pažnje svake priče koja je u javnost dopirala iz fabrike mišića, harizmatična mašina, izdignuta obrva o koju je bio nakačen krupni tip, jednom rečju ikona. U to vreme, počastvovao je Vajklif Žana svojim prisustvom u spotu tokom kog se drao da se zove Rok i da nije važno šta imaš u džepu ili tako nešto. Evo, vidi:



Dakle „It Doesn't Matter"feat. The Rock dostojno reprezentuje 2000. godinu. Hiljadu pesama u jednoj. Rok prebija ogromnog tipa da bi Vajklif Žan mogao da mu pojebe ženu. Ima jedan kadar u kom Rok skida naočare i naginje se ka kameri da nam svima pokaže svoju „narodnu obrvu", i onda teatralno razvali onog tipa. Vajklif Žan nosi kaput i šešir od belog krzna. Mislim, skroz je blesavo, ali je u isto vreme i najbolja stvar koju nam je ta godina podarila.

Za mene je to bio nagoveštaj Rokove transformacije, trenutak u kom je postao nešto više, probio se kroz četvrti zid. „It Doesn't Matter" feat. The Rock je za Roka ono što je „Crazy In Love" bila za Bijonse. Tu je Rok nadrastao rvanje. U nekom paralelnom univerzumu, Rok je do kraja karijere ostao rvač, padao na lice dok nije postalo ružičasto i smuljano kao pokvarena slanina, šetao kroz WWF ošamućen, uvek sa naočarima za sunce, gledao u pogrešnu kameru i prečesto koristio izraz „brate". Umesto toga, on je postao pankulturalni fenomen.

U rvanju postoji trenutak koji zovu obrt lica, ili okret na peti. (Mnogo okretanja ima u rvanju). To je trenutak u kom se lik iznenada promeni iz negativnog u pozitivnog ili obratno, i onda ona neobično naložena publika prosto poludi, mlatara svojim kartonskim znacima, počinje da nosi kačkete još više naopako nego što ih je nosila do tada, cepa svoje hokejaške dresove od uzbuđenja i baca ih ka ringu otkrivši psorijazu na znojavom torzu. Dakle, posle tog obrta u ringu, Rok je tiho obavio i pravi životni obrt. Za samo osam godina (1997.-2005.) izrastao je iz finog snažnog lika koji ne zakopčava košulju do grla u nenormalno unosnog filmskog giganta čiji filmovi obaraju rekorde po zaradi. Kad se to tačno desilo? Kad je prestao da bude Skvirtl i postao Blastoiz? Neprimetno je to izveo.

Samo treba imati na umu da je Dvejn „Rok" Džonson potekao iz „Roka" slično kao što mišićava zmija potekne iz svoje košuljice, i sad je neko novo biće. Kao leptir iz gusenice, osim što to niko nije primetio. Kad je 2002. najavljeno da će rvač po imenu Rok biti glavni glumac u The Scorpion King, svi smo pomislili „Šta kao, da neće možda laktom da nabode mumiju, ha ha". Danas, kad gledamo San Andreas i vidimo ga kako vozi helikopter, svi pomislimo „Pa da, možda Rok može da savlada zemljotres snagom svoje ličnosti i svojih džinovskih mišića. Što li sam ikad sumnjao u njega?"

Rokov najnoviji projekat, Ballers, je najgledanija HBO komedija u poslednjih šest godina. Roku se odaje mnogo priznanja, na primer Forbs navodi da je prošle godine zaradio 31.5 milion dolara i tako postao jedanaesti na listi najplaćenijih glumaca na svetu. Reklo bi se da je 31 milion mnogo priznanja kako god da okreneš, ali nekako nisam siguran da je dovoljno. Na papiru, svi projekti su mu budalaštine; na ekranu, nekako nisu: San Andreas je blokbaster uprkos činjenici da je ko zna koji po redu film o prirodnoj katastrofi; tri nova nastavka Fast & Furious serijala niko na svetu nije hteo dok nismo videli trejler u kom Rok lomi gips na ruci i kaže „Mora tata na pos'o", a onda smo svi uglas rekli „TOOO BREEE! HOĆU JOŠ STO KOMADA OVOGA!"; Ballers je isto što i Entourage samo sa američkim fudbalom umesto filmske industrije. Ali opet, prateći ga na Instagramu stiče se utisak da Rok iskreno voli svaki projekat u koji je umešan. Mislim, evo najave da će Rok biti novi „glasnogovornik" za Ford. Kad se iko ikad toliko naložio na snimanje reklame? Šta je uopšte glasnogovornik? Nije važno: Rok do jaja voli što je to nešto za Ford, i do jaja voli i tebe lično, da znaš.

Mislim da tu negde leži suštinska istina o Roku: on je neopisivo snažna pozitivna vibracija zarobljena u mesnatom telu polu-penzionisanog rvača. Ove godine je tri puta dospeo u naslove: pevao je Tejlor Svift na plejbek, bio je matičar na venčanju svog prijatelja i spasao je dva psa od davljenja u bazenu. Ali Rok bi trebalo da je glavna vest svakog dana. „Džin još uvek živ & fantastičan"; „Ekskluzivno: zakoni fizike nisu sprečili Roka da savije ruke dovoljno da navuče majicu (video)". Ljudska rasa bi trebalo da slavi svaki trenutak koji nam Rok svojim prisustvom uveličava.

Činjenica je da bi Rok mogao – sasvim lako, golim rukama – da ubije i tebe, mene, i sve ostale ljude na planeti. Drugi je čovek u istoriji sveta (posle Brusa Vilisa) koji izgleda još bolje od kako je obrijao glavu. U laboratoriji dizajniran da izvija ruke dok udiše duboko. Smeši se svom silinom sunčevoga zraka. Čekaj, jesam li ja stvarno zaljubljen u Roka? Nije isključeno da sam iskreno, duboko zaljubljen u Roka. On je jednog dana prosto odlučio da postane još veći nego što je bio, a već je bio ogroman, i onda je postao, i onda je zaradio tri milijarde dolara kroz 16 različitih filmova. Mislim, zamisli samo da si kao Rok – onaj Rok – i onda ti još padne na pamet „Bilo bi kul da sam duplo veći". Rok je nešto najbolje. Niko na svetu nije kao Rok. Svi svo mi blagosloveni prilikom da postojimo na ovom svetu u isto vreme kad i on. Želim da me izudara do smrti svojim ogromnim snažnim ručerdama.

By Joel Golby