Rezultati 1 do 4 od 4






  1. #1
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.994 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219

    Jedna lepa,dirljiva i neobavezna tema

    Pozdrav svim forumašima

    Listajući kafe poslednjih meseci, malo sam se razočarao što je većina tema bila vezana za politiku, crnu hroniku i svakojake gluposti koje sam zaobilazio u širokom luku.
    Stoga sam rešio da otvorim temu gde ću isključivo postovati neke nama drage i poučne vesti, smešne,dirljive klipove i neke zanimljivosti.
    Kome se ne sviđa i ko više voli da čita političke vesti, vesti iz crne hronike, da gleda bizarne i morbidne klipove, neka ovu temu zaobiđe.
    Neću otvarati za svaku vest posebno temu nego ću sve vesti,priče,video snimke postavljati u ovoj temi.

    Hvala na razumevanju


    Labrador, dečak, Daunov sindrom i ljubav


    Labrador po imenu Himalaja sprijateljio se sa malim Hernanom koji ima Daunov sindrom. Iako je dečak nekoliko puta pokušao da odgurne psa, Himalaja nije odustajao i na kraju je uspeo da mu se približi.
    Hernan je izuzetno stidljiv i ne dozvoljava da ga bilo ko dodirne, prema rečima njegove majke Ane.
    Ipak, Himalaja je u tome uspeo nekoliko puta, iako je dečak pokušavao da skloni njegove šape sa sebe.
    U jednom trenutku je čak izgledalo kao da Hernan pokušava da zagrli psa.

    Izmenjeno od: gardoim; 04.10.2014 u 13:10.

  2. #2
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.994 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219
    Ženka pitbula čuva mačiće u Obrenovcu


    Na društvenim mrežama osvanula je fotografija iz najpotopljenijeg srpskog grada koja je, za razliku od ostalih koje ovih dana stižu odatle, svima izmamila osmeh na lice



    Prethodnih dana, fotografije koje su stizale iz poplavljenog Obrenovca bile su izuzetno potresne. Međutim, ovo je jedna koja će vas raznežiti.
    Naime, u tom gradu uslikana je i ženka pitbula koja u razrušenoj prostoriji, brižno čuva mačiće i ne dozvoljava da im iko priđe.
    Iako nije uobičajeno da se psi i mačke druže, ovaj pas je izgleda shvatio da je mačićima potrebna pomoć, a čak su i podelili hranu.
    Izmenjeno od: gardoim; 04.10.2014 u 13:12.

  3. #3
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.994 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219
    Jedna priča taksiste iz New Yorka


    Neki događaji, koliko god da izgledaju obično, ostave neobrisiv trag u našim životima. Pročitajte priču jednog taksiste iz Njujorka, koji je omogućio starici da poseti mesta koja su obeležila njen život





    Dirljiva priča jednog taksiste iz Njujorka, o vožnji koju smatra jednom od najvažnijih u životu, sigurno vas neće ostviti ravnodušnima. On je ispunio želju jednoj starici da poseti mesta koja su obeležila njen život, pre odlaska u starački dom.

    - Stigao sam na adresu i zatrubio. Nakon nekoliko minuta čekanja, ponovno sam zatrubio. Kako mi je to bila zadnja vožnja u smeni, pomislio sam da odem, ali sam parkirao auto, izašao iz njega, došao do vrata i pozvonio.

    “Samo trenutak!”, čuo sam krhak, starački glas. Čuo sam kako se nešto vuče po podu.

    Nakon poduže pauze vrata su se konačno otvorila. Preda mnom je stajala malena žena od oko devedeset godina. Nosila je haljinu s printom i kapu s tilom, baš kao da je izašla iz nekog filma iz ’40. godina. Pored nje se nalazila najlonska kesa. Stan je izgledao kao da već godinama niko u njemu ne živi. Sav nameštaj je bio prekriven čaršafima.

    Nije bilo satova na zidu, nikakvih šoljica ili drugih stvari na stočićima. U uglu je bila kartonska kutija u kojoj su se nalazile fotografije i stakleni predmeti.

    “Možete li da ponesete moju kesu do auta?”, upitala me. Odneo sam kesu u auto i vratio se da joj pomognem da i ona dođe do auta. Uhvatila me za ruku i polako smo hodali do automobila.

    Stalno mi se zahvaljivala na ljubaznosti. “Nema na čemu”, odgovorio sam, “Samo se prema svojim putnicima ponašam onako kako bih želeo da se ljudi ponašaju prema mojoj majci”. “Ti si tako dobar mladić”, rekla mi je.

    Kad smo došli u auto, rekla mi je adresu i pitala da li bi mogao da je provozam kroz grad. “To nije baš najkraći put”, rekao sam joj. “Meni se nikud ne žuri, idem u starački dom“, rekla je.

    Pogledao sam u retrovizor. Oči su joj se zacaklile. “Nemam više nikoga od porodice“, blago je nastavila. “Doktor je rekao da mi ne ostaje dugo vremena“. Polako sam se nagnuo i isključio taksimetar.

    “Kojim putem želite da se vozite?’, pitao sam je. Sledeća dva sata smo proveli vozeći se kroz grad. Pokazala mi je zgradu u kojoj je nekada radila. Vozili smo se kroz komšiluk gde su ona i njen muž živeli, kad su se tek venčali. Prošli smo i kraj skladišta nameštaja, koji je nekad bio plesna dvorana u koju je, kao devojka, išla na ples.

    Ponekad bi me zamolila da stanem ispred neke zgrade ili ugla i sedela bi gledajući u mračnu daljinu, bez reči. Pošto je prvi zrak sunca obasjao horizont, odjednom mi je rekla da je umorna i da krenemo. U tišini smo se vozili do adrese, koju mi je dala. Bila je to niska zgrada, s prilazom ispred trema.

    Dvoje starijih ljudi je izašlo napolje čim smo stigli. Bili su to njezini staratelji, koji su pazili na svaki njen pokret. Mora da su je očekivali. Iz prtljažnika sam izvadio njenu kesu i odneo je do vrata.

    “Koliko vam dugujem?”, upitala me, hvatajući se za torbicu. “Ništa”, rekao sam. “Ali od nečega morate da živite”, odgovorila mi je. “Ima i drugih putnika”, rekao sam joj.

    Gotovo bez imalo razmišljanja sagnuo sam se i zagrlio je. Čvrsto se pribila uz mene. “Usrećili ste staricu na trenutak. Hvala vam”, rekla mi je. Stisnuo sam joj ruku i otišao. Iza mene su se zatvorila vrata. Zvučalo je kao da se zatvara život.

    U toj smeni nisam pokupio ni jednoga drugog putnika. Besciljno sam vozio, izgubljen u mislima. Ostatak dana jedva sam mogao da pričam. Šta da je po staricu došao ljuti vozač ili neki koji je nestrpljiv da što pre završi smenu? Šta da sam odbio tu vožnju ili otišao pošto sam zatrubio prvi put? S druge strane, mislim da nikad u životu nisam uradio važniju stvar – napisao je ovaj taksista.
    This time next year we'll be millionaires

  4. #4
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.994 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219
    Otac i sin





    Čovek se vratio s posla kasno umoran i nervozan i nadje svog 5-godidnjeg sina kako ga ceka na vratima.

    SIN: ''Tata, smem li te nesto pitati?''
    OTAC: ''Da, naravno reci sta je?
    SIN: ''Tata, koliko zaradjujes na sat?''
    OTAC: ''To se tebe ne tice. Zasto me to pitas?'' kaze besno
    SIN: ''Samo sam zeleo znati. Molim te reci mi, koliko zaradjujes na sat?''
    OTAC: ''Ako vec moras znati zaradjujem 50 dolara na sat.''
    SIN: ''Oh'' Odgovori, spustene glave.
    SIN: ''Tata molim te, mozes li mi pozajmiti 25 dolara?''

    Otac je bio besan ''Ako je jedini razlog sto me pitas da ti pozajmim 25 dolara taj da mozes kupiti nekakvu igracku ili slicnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u sobu i razmisli zasto si tako sebican. Ja ne radim svaki dan za takve decje gluposti!''
    Decak je tiho otisao u sobu i zatvorio vrata. Covek je seo i postao jos ljuci zbog decakovog
    pitanja… Kako se usudjuje pitati takva pitanja
    samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio:
    Mozda mu je nesto stvarno trebalo za tih 25
    dolara… Stvarno ne pita cesto novac… Covek je otisao u njegovu sobu i otvorio vrata.
    ''Jesi zaspao, sine?'' upitao je.
    ''Ne, tata budan sam'' odgovori decak.
    ‘Razmisljao sam… Mozda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam tezak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si trazio'' Decak se uspravio, smesuci se. ''Oh hvala ti tata!'' poviknuo je. Tada, posegnuvsi ispod jastuka, izvukao je snop zguzvanih novcanica. Kad je video da decak vec ima novac, opet se poceo ljutiti. Decak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca. ''Zasto si trazio jos novca, ako ga vec imas?'' planu otac.
    ''Zato sto nisam imao dovoljno, a sada imam.'' odgovori decak.
    ''Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat
    tvoga vremena? Molim te, dodji sutra kuci ranije. Zelim vecerati sa tobom.'' Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga
    da mu oprosti.

    Ovo je samo kratki podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas bez da provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znace, koji su
    bliski nasem srcu.


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 05:38.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1