Rezultati 1 do 7 od 7






  1. #1
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.995 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219

    Светац који је ходао међу нама: Овако нас је учио патријарх Павле!

    СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ ХОДАО МЕЂУ НАМА: Овако нас је учио патријарх Павле!


    Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, Доњи Михољац, Славонија, у породици земљорадника.






    У родном месту је завршио основну школу, а нижу гимназију у Тузли. Испит зрелости положио је у Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, у којем је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

    Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налзио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљачи од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

    Година 1957. забележена је као почетак Павловог архијерејства – за епископа рашко-призренског изабран је 29. маја, а 22. септембра га је, у Саборној цркви у Призрену хиротонисао тадашњи српски патријарх Викентије.

    Службовање у Епархији рашко-призренској у знатној мери је посветио обнови цркава и манастира и посебно обнови монашког живота. Почетком децембра 1990. епископ Павле је именован за 44. српског патријарха наследивши на трону Светог Саве патријарха Германа.

    Богословски факултет СПЦ доделио му је 1998. звање почасног доктора богословља.

    Патријарх српски господин Павле преминуо је у Београду на Војномедицинској академији после дуже болести, у недељу 15. новембра 2009. године око 10.45 часова.

    Поруке које нам је оставио у аманет

    Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

    Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.

    Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.

    Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

    Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.

    Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.

    Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.

    Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.



    Анегдоте по којима ћемо га се сећати

    Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: „То ме питајте када остарим, још сам ја млад.“

    Кад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун:“Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо.“

    Један београдски боем истрчао је из кафане „?“ кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву.

    Преплићући језиком рекао му је: „Нас двојица смо најбољи људи на свету“, а патријарх му је на то одговорио: „Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо.“

    Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже:“Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.“

    У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом“ о појасу. На то је рекао:“Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде.“

    Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се „узалуд не би трошила струја“, једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Кад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао:“А ти на то трошиш струју?“

    Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси „препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију“ и да није згодно, патријарх није попустио:“Знате, свако види оно што жели.“






    Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца:“Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор“, одговорио је пратилац. „О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!“ духовито је прокоментарисао господин Павле.

    Кад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио:“Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи.“

    Кад је један фотограф пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио:“Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?

    Подучавао је и друге да се труде да у скромности живе. Тако, када су га, као надлежног епископа монахиње из манастира Сопоћани код Новог Пазара замолиле за благослов да купе „фићу“ (у то време најмањи аутомобил), да би се њиме допремале потрепштине за манастир, и да не би морале до града да иду аутобусом, пошто се дешавало да понекад доживе неке непријатности, он је то одбио. Образложење његово било је: „Није у реду да купите аутомобил од новца који је дала сиротиња. И још, може да се деси, кад пређете преко неке барице, да испрскате ту сиротињу!“

    Једном приликом, док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет је ненадано ушао непознати човек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао:“Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро 50 година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас.”

    На исти начин владика Павле наставио је да живи и када се преселио у Београд, када је изабран за највишу црквену дужност. У то време, као и обично, имао је само једну мантију. Сестра од тетке Агица, коју је често посећивао, задиркивала га је:„Какав си ти патријарх кад имаш само једну мантију?“ На то ће новоизабрани патријарх: „Шта ће ми више, не могу две одједном да обучем!“





    Навике по којима је био особен

    Устајао је врло рано, живео у потпуности по Јеванђељу и у складу с оним што је говорио.

    Није користио телевизор, ни радио, нити је читао новине, знајући да су „прилике такве да ће оно што је од важности доћи и до њега”.

    Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле, наочале, ролетне. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.

    Када је тек постављен на трон патријарха и када се преселио са Косова у зграду Патријаршије у Београду, још дуго су га затицали како рано ујутро пере степениште. Иако су му говорили да „има ко то ради у Патријаршији“, он је узвраћао да је навикао и да му није тешко.

    Често би из Патријаршије одлазио да се и не јави, како би без пратње обавио све што је требало.

    Када је са епископима возом путовао за Аустрију на један од екуменских сусрета, баш у њиховом вагону није било грејања. По изласку из воза, све владике су се жалиле на хладноћу и како су се смрзли, а патријарх им је, алудирајући на вишак килограма и њихово сало рекао: „А мени није имало шта да се смрзне.“

    Узречица му је била: „Бог те видео…“
    This time next year we'll be millionaires

  2. Sledeća 10 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Derek Trotter:


  3. #2
    Banovan
    Datum registracije
    23.12.2012
    Lokacija
    Trance Lvanija
    Postovi
    1.736
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.765
    Pohvaljen 4.621 puta u 2.181 postova
    Moć reputacije
    0
    Mnogo sam citao o njemu, uziavo u slusanju njegovih beseda, jer to je nesto posebno, neki poseban, neopisiv osecaj slusajuci njegove besede.
    A takodje sam slusao mnoge monahe koji su mi pricali o njemu i o kakvoj se zapravo ti velicini - ljudini od coveka radilo.
    Puno je toga da bi se napisalo o njemu, a nemam bas nesto vremena da izdvojim i da pisem do recimo 23.septembra samo o njemu.
    Jednom recju - velicina nad velicinama

    Cak sam u jednom trenutku bio spreman da istetoviram njegov lik, ali sam odustao iz samo meni poznatih razloga. Ali kada bih se ponovo odlucio na tet, to bi nesumnjivo bio ljudina nad ljudinama - pokojni patrijarh Pavle

    Druga Bozija zapovest kaze: Ne pravi sebi idola niti kakva lika - nemoj im se klanjati niti im sluziti.
    Tu sam gresan jer ne postujem sve Bozije zapovesti, a posebno ovu koju sam naveo, jer imam dva idola u svom zivotu - pokojnog patrijarha Pavla i svog oca.

  4. #3
    Banovan
    Datum registracije
    26.12.2012
    Postovi
    18
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    108
    Pohvaljen 161 puta u 98 postova
    Moć reputacije
    0
    @melicia Nemoj pogresno da me razumes, ja nisam od onih koji si prozivao po forumu kako te mrze, ali... Prvo tetovaza sa likom patrijarha Pavla, je isto sto i krs' od pola kila sa isto toliko teskom kajlom. A drugo, nadam se da razlikujes idolopoklonstvo od uzora, ne verujem da si oca ili blazenopocivseg patrijarha napravio od zlata u vidu statue i da im se klanjas.


    Sto se tice patrijarha Pavla, zaista nemam obraza da komentarisem bilo sta o njemu, svi koji su ikad ista culi o njemu znaju koja je velicina od coveka bio.


    Pohvala za autora sto nas je podsetio.
    Hvala jos jednom.
    Izmenjeno od: hipomah; 11.09.2015 u 17:44.

  5. #4
    Banovan
    Datum registracije
    23.12.2012
    Lokacija
    Trance Lvanija
    Postovi
    1.736
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.765
    Pohvaljen 4.621 puta u 2.181 postova
    Moć reputacije
    0
    Kao prvo, ja nikoga ne prozivam na forumu, osim onih koje jako dugo poznajem. A kao drugo mozda nisi dobro shvatio sta sam hteo reci, ali necemo sad o tome, raspricacu se, a pet min. je do 12h.

  6. #5
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.995 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219
    Molio bih samo da članove da izbegnu prepucavanja. Barem u ovoj temi. Mislim da je tema da se nešto doda vezano za ovaj tekst.
    Prepucavanja i bilo kakve komentare koji nisu vezani za ovu temu,ostavite sa strane i susdržite se od prepucavanja.
    Budimo ljudi.
    This time next year we'll be millionaires

  7. Sledeća 7 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Derek Trotter:


  8. #6
    Top poster Derek Trotter avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Nelson Mandela House, Peckam
    Postovi
    2.076
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.121
    Pohvaljen 3.995 puta u 1.328 postova
    Moć reputacije
    219


    This time next year we'll be millionaires

  9. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Derek Trotter:


  10. #7
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.218 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    1060
    ..
    Joш живе сећања на монашке дане патријарха Павла


    Манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури чува нашу традицију. У рушеној и обнављаној благовештењској цркви није било лако ни свецима на фрескама



    ПРИЧА о манастирчићу Благовештење у Овчарско-кабларској клисури је седмовековна сага о чувању традиције и идентитета. Судбина благовештењске црквице под скромним кровом покривеним шиндром, који чува најстарије и најлепше фреске Српске свете горе, на неки начин је историја Србије у малом.

    Благовештење, мали планински манастир, често је рушен, али је увек обнављан. Из њега се бежало, али се неко увек враћао. Путописци су овај манастир, у року од само неколико година, описивали час као руину, час као лепу обновљену богомољу.

    - Често покривање и препокривање благовештењске цркве показује колико је том манастиру требало трпљења и чврстине да издржи насиље турског ропства, мноштво експлозија при постављању железнице и хидроцентрале, као и немачко бомбардовање за време рата. А онда и приликом одступања окупатора, минирање и рушење мостова и пропуста у Овчарско-кабларској клисури, кад су од силине експлозија многи зидови и прозори попуцали уз падање фресака. Није било лако ни нашим дивним свецима на фрескама - духовито је говорио архимандрит Јован Радосављевић, хроничар Благовештења и осталих манастира у Овчарско-кабларској клисури над Западном Моравом.

    ЗАПИСИМА о Српској светој гори, манастиру Рачи и другим српским светињама које су чувале наше национално сећање и писменост, али и хајдуке и устанике, он је наставио традицију започету у време каталонске најезде на Атос у 13. веку. Тад су у дивљу клисуру између Овчара и Каблара дошли први учени светогорски монаси пустињаци - исихасти. По строгом типику Светог Саве они нису могли да тихују и подвизавају само молећи се у пећинама, већ су морали много да читају, преписују и украшавају књиге. Минијатурне монашке испоснице прерастале су с временом у манастире.


    Монашке испоснице прерасле у манастир

    Овај изузетни хроничар је искушеничке дане провео управо у Благовештењу с још једним искушеником који је упркос болести показивао изузетан дух. Био је то Гојко Стојчевић, студент медицине који је током рата радио у Матарушкој бањи као учитељ у сабирном центру за српску децу спасену из НДХ. Кад је један од малишана упао у ледени Ибар, Стојчевић је без размишљања скочио и спасао га, а потом се тешко разболео. Упркос болести и ужасној ратној и послератној немаштини, његов дух је био несаломив, достојан тврдокорне Српске свете горе.


    Немањићи на живопису манастира

    - ГОЈКО је био болешљив и радио је шта је могао, а знао је свашта. Изрезивао је од дрвета лепе крстове, умео је свашта да поправи, па чак и сат да расклопи и поправи. Обућа се у то време није могла лако наћи. Он се за то није секирао, већ нађе где било пар старих ципела без ђона, и од тога користећи гуму од точка за ђон, изради лепе ципеле. Ако нема гуме, он изради ђон од дрвета. Због стално повишене температуре, која му је досађивала око две године, морао је да лежи и мирује. Да би дисциплиновано користио време, он је направио покретни налоњ (носач за књиге) који је закачио за кревет да би могао лежећи да чита. Читао је брзо и много - сећа се архимандрит Јован. Гојка је његово велико знање умало коштало главе кад је 1946. у Благовештење дошао полицајац и почео да прича о Марксу, Енгелсу и комунизму.



    - Гојко је тада стручније и боље од њега и од многих тадашњих марксиста почео да му објашњава јер је добро познавао марксизам. Тад му је милиционер рекао: "Па тебе треба убити! Ја видим да ти то све боље знаш од мене, али нећеш тако да спроводиш у живот..."



    НА СРЕЋУ, искушеник Гојко је преживео и замонашио се 1947. у Благовештењу. У народу је пола века касније запамћен као живи светац, благи и скромни патријарх Павле, у коме као да се обновио дух учених испосника Српске свете горе.


    ПРЕПИСИВАЧКЕ ШКОЛЕ

    - ПОРЕД овде већ настањених монаха долазили су и други из већих манастира и братстава да се у време турског ропства склоне. Тиме се објашњава велики број монаха у малим сиромашним манастирима с беспутним прилазима. Зато је било могуће да се у таквим монашким заједницама појаве преписивачке школе. Најстарија рукописна књига из ових манстира је, колико је познато, Благовештенско јеванђеље из 1372. које се и данас налази у бечкој библиотеци - наводи архимандрит Јован.


    Гроб монаха


    УЧЕНИК УЧИО УЧИТЕЉЕ

    ИСКУШЕНИЦИ али и монаси и игуман Благовештења су често долазили код болешљивог искушеника Гојка Стојчевића, будућег патријарха Павла, да им препричава књиге и саветује.



    - Понекад бисмо сатима разговарали с њим о разним животним и монашким проблемима. Имао је дара да лепо и убедљиво прича - забележио је архимандрит Јован.



    Извор: Новости


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:22.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1