Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060

    Odbrana svojine lјudsko je pravo? │ Одбрана својине људско је право?

    ..
    Одбрана својине људско је право


    Нови Грађански законик омогућиће заштиту имовине, без страха да би лопов могао да поднесе тужбу. Крадљивац кола судски је гонио власника који га је савладао због “нелегалног хапшења”. Проблем застарели закони

    ПРОВАЛНИЦИ су нам упали у кућу усред белог дана, неколико минута пре доласка детета из школе. Учињена штета била је симболична, али смо били шокирани њиховом дрскошћу и безобразлуком. Полиција је дошла после сат времена, а екипа за увиђај после пет сати. Уградили смо аларм и поднели захтев за оружје. Службеник МУП нам је сугерисао да као разлог не наводимо личну и имовинску сигурност, већ да смо љубитељи оружја! Да ли је могуће да у 21. веку, у сопственој земљи, не смеш да штитиш приватну својину? Како заштитити породицу и имовину, а не прекршити закон?

    Прича З. Р. из Београда само је једно од многобројних сведочења људи који су због недостатка адекватних норми деценијама били препуштени на милост и немилост провалника, лопова, правих и лажних инвеститора, џепароша...

    Дрскост провалника, заштићених “шупљикавим” законима ишла је дотле да упадну у стан у подне, и “обрсте” све из фрижидера. Понекад би се власници изненада појавили, а лопови би мирно ишетали, јер знају да ће ако буду нападнути одговарати. Пре две године, у Београду је забележен случај убиства провалника. Убио га је власник стана, који је затим ухапшен и окривљен за убиство. Убијени провалник је иза себе имао 50 криминалних радњи, махом провала.

    Посебно је “егзотичан” случај човека који је приметио провалника како му обија кола, савладао га и закључао до доласка полиције. Лопов је приведен, узети су му подаци, и убрзо је пуштен. После извесног времена, власник кола добио је позив за суд јер га је лопов тужио за противправно лишење слободе! Епилог приче остао је непознат.

    Колико је приватна својина била слабо заштићена, од Другог светског рата наовамо, не показују само многобројне конфискације, национализације и експропријације, већ и свежији примери. Рецимо, ако вам неко украде косилицу за траву, ви откријете ко је и отмете му, лопов има рок од месец дана да поднесе државинску тужбу за сметање државине. Како тврде адвокати, добиће је сигурно јер суд не улази у то чије је косилица власништво, већ ко ју је последњи држао! Државински спор је по правилу хитан. Ако хоћете своју косилицу назад, морате лопова да тужите и чекате да вам суд врати имовину, под условом да је лопов у међувремену није продао. Наравно, ови спорови нису хитни и трају годинама.

    Већину ових и сличних дилема требало би да реши нови грађански законик, чији је нацрт тренутно на јавној расправи. Њиме је први пут својина дефинисана као људско право.

    - Свако физичко и правно лице има право на уживање својих добара, на којима има право својине или друго стварно право. Својина се може одузети само у јавном интересу, и то уз правичну накнаду и одговарајуће скупштинске одлуке - рекао је проф. Миодраг Орлић на представљању ГЗ.

    Питања својине, али и друга питања из области стварног права, регулисана су Законом о основама својинско-правних односа из 1980, објашњава адвокат Душан Богдановић.

    - Он је по обиму регулисања стварног права недостатан и има око 90 чланова. Ову материју су далеко опсежније регулисали пре Другог светског рата српски Грађански законик, у ужој Србији, и аустроугарски у делу Војводине. Жалосно је да су стварно-правни односи и даље регулисани законом из времена некадашње СФРЈ, који је био прилагођен тадашњој идеологији - констатује Богдановић.

    Пикантерија је да се на случајеве који нису доречени поменутим законом примењује Закон о неважности правних прописа донетих пре 1941, који је ступио на снагу 1946. То конкретно значи да се у ситуацијама које нису нормиране одавно превазиђеним законом из 1980, користе грађански законици од пре Другог светског рата, а на појединим територијама чак и шеријатско право, ако није у супротности са Уставом! У таквој ситуацији судска пракса је неминовно постала извор права.

    Недоречени, идеолошки и застарели прописи и неажурност српских судова доводе до проблема, неретко на штету грађана. Богдановић наводи пример купопродаје стана:

    - Да би неко стекао право својине, потребан му је не само купопродајни уговор већ и укњижба у катастру. Тек с моментом уписа, особа може постати и формални власник и располагати том имовином. Тек тада може да стави хипотеку на стан и да га прода, поклони, препише деци...

    Али, као што то бива - постоји и зачкољица. То је такозвана “клаузула интабулати”, односно сагласност земљишно-књижног претходника да се нови власник упише у катастар непокретности. Она је обично или у оквиру уговора или као посебна изјава. Дешава се да инвеститор не стави клаузулу у уговор, да би се обезбедио да ће му бити исплаћене све рате, већ је изда тек на крају исплате. Али, шта ћемо ако инвеститор тврди да није у целости исплаћен, а купац да јесте? Ако се не договоре, следи тужба.


    Колико је приватна својина била непожељна и незаштићена, најбоље знају стари власници. Како каже Миле Антић из Мреже за реституцију, најшокантнија мера била је национализација из 1958, која је изгласана у тајности, пред Нову годину. Њоме су власници остали без некретнина које су превазилазиле одређени максимум, али је и подељено власништво, па је власник поседовао само кућу, али не и земљиште на коме је изграђена.


    БЕЗ ПРАВЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
    АНТИЋ се пита да ли је у Србији заиста спроведен процес приватизације, који подразумева успостављање личне одговорности појединца, насупрот колективној неодговорности. Каже, у последњих четврт века ништа се суштински није променило. И данас је доминирајућа државна својина, која је великим делом непописана и кроз различите злоупотребе, волшебно се претвара у приватну.


    ПРЕЦИЗНЕ ОДРЕДБЕ, МАЊЕ СПОРОВА
    Најважнији део ГЗ у књизи о стварном праву односи се на право својине (на различите моделе стицања, престанка и заштите права). Разрађени су и основи стицања својине на основу правног посла, наслеђивања, одлуке суда или других органа, као и на основу самог закона.
    * Регулисано је и грађење, сађење и сејање на туђем земљишту, као и увећање земљишта. Разрађена су и прецизна правила о стицању својине налазом ствари, права и скривеног блага. Предложена су и савремена решења везана за право сусвојине, заједничку својину и актуелну етажну својину.
    * Посебна новина су одредбе о праву грађења као временски ограниченом праву да се на туђем земљишту стекне својина постојеће зграде или да стицалац права грађења изгради нову зграду и стекне на њој право својине, кажу аутори ГЗ.



    Извор: новости.рс

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 08:34.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1