Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 21






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.314 puta u 3.766 postova
    Moć reputacije
    1061

    Зар је преча шака власти од образа и части?

    Војска НАТО може да шпарта Србијом


    Шта све подразумева највиши ниво сарадње са Алијансом, на који се обавезала наша земља. Приступ војним објектима и посебан имунитет док су на овом простору

    НАТО војници убудуће би требало да имају слободан транзит кроз Србију, да користе нашу војну инфраструктуру и буду "заштићени" посебним статусом док бораве на нашој територији.

    Ово је само једна од ставки на које се Србија обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чије су ступање на снагу у среду у Бриселу озваничили шеф дипломатије и министар одбране Ивица Дачић и Братислав Гашић.


    ИПАП, између осталог, подразумева потписивање тзв. СОФА споразума (који већ имамо са САД) са чланицама НАТО, а којим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике Алијансе док пролазе кроз Србију или бораве у њој, као и приступ војним објектима.

    Србија се, такође, обавезала и да регионални центар за обуку "Југ", код Бујановца, буде отворен за све земље чланице Партнерства за мир и НАТО, да постепено усклађује своје прописе у области одбране са ЕУ, уништава вишкове наоружања.

    Посебно је интригантна обавезна ставка о сарадњи са НАТО на пољу јавне дипломатије, али то, како тврде наши саговорници, не значи да Србија треба "слепо" да следи НАТО војну доктрину, акције и спољну и безбедносну политику, већ да сарађује на подизању свести о НАТО стандардима, активностима у оквиру Партнерства за мир и промоцији регионалне стабилности.


    Према министру Дачићу, подизање сарадње са НАТО на највиши политички ниво ни на који начин не обавезује Србију да постане чланица, нити доводи у питање нашу војну неутралност:

    - Ово је најдаљи корак који ће Србија учинити ка НАТО - поручио је Дачић.

    Да је учешће у ПзМ оптималан оквир за остваривање безбедносних циљева и унапређење одбрамбених капацитета Србије, уз задржавање војне неутралности, поручује за "Новости" и министар Гашић:

    - ИПАП представља највиши степен сарадње са партнерском државом која није опредељена за чланство у НАТО. Развијамо сарадњу са Алијансом у оквиру ПзМ и тиме доприносимо достизању интероперабилности у Војсци Србије, изградњи војних капацитета за допринос међународном миру и стабилности.

    Ни за војног аналитичара Александра Радића обавезе из ИПАП нису спорне. Он каже да није спорна чак ни она обавеза да се НАТО војницима обезбеде слободно кретање и специјалан статус:

    - У тим споразумима нема никакве мистерије и они служе да се упросте царинске и граничне процедуре, као и услови транзита кроз Србију, када, рецимо, страни војници долазе овамо на заједничку војну вежбу или неким другим поводом. Када с неком државом потпишемо овакав споразум, онда истоветна права имају и наши војници у тој земљи.


    МОСКВА НЕЋЕ РЕАГОВАТИ

    Александра Јоксимовић, директор Центра за спољну политику, каже за "Новости" да тачке из ИПАП-а не угрожавају наше војне и одбрамбене позиције, нити доводе у питање сарадњу са другим државама, укључујући Русију:

    - Не видим зашто би ово изазвало икакве посебне реакције Москве. Уосталом, за септембар је заказана заједничка српско-руска војна вежба. По мени, није проблем ни обавеза сарадње у јавној дипломатији, јер то подразумева видљивост одређених заједничких акција, не борбених, већ у спасавању људи и у елементарним непогодама.


    ПРИВАТИЗАЦИЈА!?

    У ИПАП-у се Србија обавезује и на јачу демократску контролу оружаних снага и обавештајних служби, али и на окончање реструктурирања фирми у државном власништву и завршетак приватизације. Такође, у оквиру енергетске стабилности, обавезали смо се на усклађивање тржишта гаса са директивама ЕУ.



    Извро:
    Новости
    Мислим да и следеће тумачење ове ситуације говори много:

    Проф. др Радован Радиновић: Србија у НАТО загрљају


    ВЕЋ дуже време на делу је политика да се Србија методом корак по корак увуче у чланство НАТО. На једној страни, формално, и даље је на снази Декларација Скупштине Србије према којој наша држава води политику војне неутралности, што свакако искључује везивање, поготову, придруживање или чланство у било какве војне савезе.

    На другој страни, држава се, готово потпуно предаје у челични загрљај НАТО. Закључују се уговори, договори, планови и аранжмани којима се потпуно обесмишљава тзв. статус војне неутралности утврђен актом Народне скупштине.

    Наоружање и друга војна техника, инфраструктура, војна индустрија прихватају стандарде НАТО. Војницима НАТО одобрава се слободан транзит и коришћење инфраструктуре Србије, без наплате или обештећења, припадницима НАТО гарантује се дипломатски статус и изузеће од административне, кривичне или грађанско-правне одговорности, кад год се, по било ком основу, нађу на територији Србије.

    Старешине и војници НАТО тако на територији Србије добијају права далеко већа него што их у Србији имају старешине или војници Војске Србије! Када и чиме НАТО заслужи такве привилегије?


    Уз обилну финансијску подршку НАТО структура и центара, у Србији је развијен читав систем тзв. цивилног сектора који врши систематску пропаганду у прилог чланства Србије у НАТО. Средствима српских пореских обвезника такође се, преко републичког буџета, финансира статусно неутрална про-НАТО пропаганда. То што је око 75% грађана Србије против чланства у НАТО као да никог не занима.

    Да ли се милиони евра и долара улажу у пропаганду да би се анти-НАТО расположење грађана преокренуло у про-НАТО. Да ли је то реално у земљи која је колико јуче, била жртва злочиначке агресије НАТО?


    Све је видљивије да је војна неутралност, као званична државна политика, угрожена и да се припрема терен за њено и формално напуштање.

    Србија је је, у сарадњи са НАТО, припремила обиман документ под називом "Индивидуални план акционог партнерства Србије и НАТО" (ИПАП) који доводи у питање војну неутралност државе. Њиме се, поред осталог, предвиђа обавеза Србије да потпише СОФА споразуме са свим чланицама НАТО савеза, какав је Борис Тадић потписао 2006. са тадашњом државном секретарком САД Кондолизом Рајс. И војницима свих других чланица НАТО биће загарантована екстериторијалност и дипломатски статус кад год се, било којим поводом, нађу на територији Србије. Србија ће и њима гарантовати изузеће од одговорности за било каква дела, укључујући кривична, за било каква кршења закона Србије или изазивање материјалне штете.

    Индивидуалним акционим планом партнерства, предвиђа се потпуно усаглашавање стандарда оружја, друге војне технике и целокупне војне инфраструктуре у Србији са стандардима НАТО. Није објављено, нити се у тексту документа пише, колико ће све то коштати Србију и колико ће се Србија још задужити да би све те обавезе испунила. У недалекој, неутралној Аустрији, притисци да се учлани у НАТО, одбијени су са образложењем да не може да поднесе велике издатке које чланство у НАТО носи.

    У документу који су у Бриселу потписали министри иностраних послова Ивица Дачић и одбране Братислав Гашић, има много других обавеза које тек треба анализирати, чак и са становишта њихове (не)уставности.

    Када се потписује нови докуменат најављен као највиши степен сарадње Србије и НАТО?

    У марту 2015. неколико дана пре годишњице почетка агресије НАТО 1999, уочи помена жртвама агресије, уочи сећања на прогон Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије, сећања на разарања процењена на преко 100 милијарди САД долара, коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, разарања болница, школа, породилишта, фабрика, радио и ТВ станица и релеја, трафостаница и преносне електро-мреже, рафинерија.
    Сарадња са НАТО се подиже на највиши ниво када се заоштравају глобални односи у Европи и свету и то управо када постаје очигледније да је узрок заоштравања налази у експанзионистичкој, интервенционистичкој и освајачкој политици НАТО. Када постаје јасно да НАТО ни у којој кризи није део решења већ део заоштравања, дестабилизације и подела или, како се то све чешће пише и говори, део контролисаног хаоса. Када у свету јача отпор хегемонизму и империјализму, када постаје јасно да паралелно, логиком историјског развоја, одлазе са историјске позорнице и концепт либералног капитализма и концепт униполарног поретка светских односа.

    То се дешава у време заоштравања односа између Запада и Истока, између САД и Русије, односно, између НАТО и Русије. У време почетка новог хладног рата.


    Извор:
    Новости
    (из предговора књиге Србија и НАТО)
    Такође, не треба заборавити и да је својевремено Вук Драшковић припремио (или потписао) уговор без одобрења Владе и парламента.
    Ја не могу ово никада разумети, никада нећу заборавити шта је рађено, колико деце убијено, колико одраслих убијено, колико... колико... колико... могло би се набрајати у недоглед. Али ћу свој став изразити кроз једну песму и слику.





  2. Sledeća 8 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #2
    Top poster Vlada1968 avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    8.065
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    6.222
    Pohvaljen 9.374 puta u 4.500 postova
    Moć reputacije
    832
    У СУСРЕТ „ЈУБИЛЕЈУ“:
    БОМБАРДОВАЊЕ У КОРИСТ НЕОГЛОБАЛИЗМА


    Захваљујући Ноаму Чомском, Србија је сазнала прави узрок агресије НАТО-а и двоипомесечног присуства „Милосрдног анђела“. Наиме, Стоуб Талбот, који је за време бомбардовања Србије водио Заједнички обавештајни Комитет за дипломатију Пентагона и Стејт департмента, у предговору књиге директора за везе Џона Нориса каже:
    - АКО ЗАИСТА ЖЕЛИТЕ ДА СХВАТИТЕ КАКВО ЈЕ БИЛО РАСПОЛОЖЕЊЕ У ВРХУ КЛИНТОНОВЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ, ТРЕБА ДА ПРОЧИТАТЕ НОРИСОВУ КЊИГУ У КОЈОЈ ОН КАЖЕ: „СТВАРНИ ЦИЉ ТОГ БОМБАРДОВАЊА НИЈЕ ИМАО НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА БРИГОМ ЗА КОСОВСКЕ АЛБАНЦЕ, СТВАРНИ УЗРОК БИО ЈЕ ТО ШТО СРБИЈА НИЈЕ СПРОВОДИЛА ТРЖИШНЕ, СОЦИЈАЛНЕ И ЕКОНОМСКЕ РЕФОРМЕ, ШТО ЗНАЧИ ДА ЈЕ ТО БИЛА ПОСЛЕДЊА ОАЗА ЕВРОПЕ КОЈА СЕ НИЈЕ ПОВИНОВАЛА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ПРОГРАМИМА ПОД УПРАВОМ САД, ПА ЈЕ ТО МОРАЛО БИТИ УКЛОЊЕНО“.
    Чомски наводи да је од почетка бомбардовања на Косову убијено око две хиљаде људи, а жртве су биле на обе стране. Према британској влади - највећем јастребу у Алијанси, највећи део убистава починили су герилци такозване ОВК који су надирали, како сами кажу, да изазову „општу реакцију Срба и преко тога наведу западне хуманитарце да бомбардују“. И, коначно, због свега наведеног, Алијанса креће у варварско убијање недужних људи и рушење важних привредних и инфраструктурних капацитета.. Био је то до тада највећи шок који је народ Србије доживео после Другог светског рата.
    Да је све што је изнео Чомски тачно, показују и следеће речи Наоми Клајн: „КАДА ЈЕ НАТО 1999. БОМБАРДОВАО БЕОГРАД, ЗВАНИЧНИ РАЗЛОГ БИО ЈЕ НЕЧУВЕНО КРШЕЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА ОД СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА, КОЈЕ ЈЕ УЖАСНУЛО СВЕТ. МЕЂУТИМ, У ПРИЗНАЊУ, О КОМ СЕ МАЛО ИЗВЕШТАВАЛО, А КОЈЕ ЈЕ УСЛЕДИЛО ГОДИНАМА ПОСЛЕ РАТА НА КОСОВУ, СТОУБ ТАЛБОТ, ЗАМЕНИК ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА У КЛИНТОНОВОЈ АДМИНИСТРАЦИЈИ И ГЛАВНИ АМЕРИЧКИ ПРЕГОВАРАЧ У ТОКУ РАТА, ИЗНЕО ЈЕ ИЗРАЗИТО МАЊЕ ИДЕАЛИСТИЧКО ОБЈАШЊЕЊЕ:
    „Док су нације широм региона тежиле да реформишу своју привреду, ублаже етничке тензије и успоставе грађанско друштво, Београд као да је уживао у контуинираном кретању у супротном правцу. Није ни мало чудо што су се Југославија и НАТО нашли у сукобу. Најблаже објашњење за рат који је НАТО започео, јесте отпор Југославије према ширим политичким и економским реформама, а не тежак положај косовских Албанаца“.
    И ЈОШ ЈЕДНОМ: "НАЈБЛАЖЕ ОБЈАШЊЕЊЕ ЗА РАТ КОЈИ ЈЕ НАТО ЗАПОЧЕО ЈЕСТЕ ОТПОР ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРЕМА ШИРИМ ПОЛИТИЧКИМ И ЕКОНОМСКИМ РЕФОРМАМА, А НЕ ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ КОСОВСКИХ АЛБАНАЦА!“.

    Транскрипти телефонског разговора Хавијера Солане и Веслија Кларка (15. август 2001):
    Кларк: Ових дана ћу посетити Косово.
    Солана: Буди опрезан. Косовом шпартају банде нарко дилера. Тамо нема закона, нема контроле… Хм. Велику смо грешку направили када смо пустили ове да владају.
    Кларк: Да. Можда.
    Солана: За све су криви оперативци ЦИА… Њима је битна само дрога и њихови послови.
    Кларк: Да, знам како је доле… Често одем на Косово, углавном инкогнито, тако је сигурније. Али сада морам да обавим један посао. Треба да пребацим товар за Форт Брег.
    Солана: Није ваљда толико хитно… Мислиш на органе?
    Кларк: Да, да…
    Солана: Добро ради Бондстил, Шлафкок, човек задужен за безбедност и Бернар Кушнер, одлично обављају посао.
    Кларк: Јесте. Изгледа да је сада хитно. Стално се одржавају неки састанци са генералом Андерсеном. Кад завршим то, скокнуо бих мало до Србије. Шта мислиш, како ће ме дочекати?
    Солана: Не брини, биће послушни. Ови у Београду су много послушнији чак и од ових у Подгорици.... Кларк: Са Србијом ћемо стално имати проблеме, јер је то бунтовнички и ратоборан народ. Када се разговарало о Србима у Крајини, неки од наших су предлагали дуготрајан рат, а ја сам то пресекао и наредио да се сви Срби протерају из Крајине и Хрватске како би Хрватска била мирна деценијама. Какав рат са њима! Они би се разбежали по шумама и годинама загорчавали живот Хрватима, јер имају искуства са партизанским ратовањима ....

    Kod:
    http://www.predrag-andjelic.com/iza-kulise/neoliberalizam-u-srbiji-uspon-i-pad.html
    Izmenjeno od: Vlada1968; 24.03.2015 u 16:17. Razlog: Code tagovi

  4. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Vlada1968:


  5. #3
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.867
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.327
    Pohvaljen 7.279 puta u 2.967 postova
    Moć reputacije
    515
    Све владе Србије од периода Слободана Милошевића па до данас су квислиншко-издајничке владе , влада Александра вУЧКа је ИПАП-ом потисала капитулацију и уз све то предали су ( валсти Србије ) сву војну инфраструктуру ,крвном непијатељу народа Србије, такозваном НАТО и ЕУ зликовцима , трористима , непријатељима ... Србије .
    Све "демократске " власти Србије су партиципирале у разбијању и уништењу како државе Србије тако и народа Србије . Србији је потребан неки нови Лазар Хребељановић, који неће марити за силу која му прети ,већ ће марити за светињу коју брани !


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  6. #4
    Top poster Vlada1968 avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    8.065
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    6.222
    Pohvaljen 9.374 puta u 4.500 postova
    Moć reputacije
    832
    Мирослав Лазански: Цуца, Маца и Мими




    Пао нам је војни хеликоптер одневши седам живота, у Бриселу смо озваничили приступање „Индивидуалном партнерском акционом плану” НАТО-а, тзв. ИПАП споразуму, на једној телевизији пипкају се Цуца, Маца и Мими. И све то некако у исто време. Јер, ми смо весела и безбрижна земља. У којој министар спољних послова господин Ивица Дачић каже како је „ово наш најдаљи корак ка Алијанси”. Најдаљи корак за Србију на путу у светлу будућност, а мали за НАТО? Не знам шта о томе мисле Цуца, Маца и Мими, али видим да о политици безбедности Србије шире јавне расправе, заправо, и нема. Постоји ли уопште национална политика безбедности у Србији? Колико је реално наше дугорочно прогнозирање у домену спољнополитичке оријентације Србије?

    Време догми у домену спољне политике одавно је прошло, пожељна је потпуно отворена дискусија о свему, а влади Србије не би било лоше да у ову дискусију укључи и стручњаке, да јој помогну да се уздигне до стручног нивоа, и да се кроз ту дебату пронађу прагматична решења.

    Јер, принципијелна дилема у јавности Србије јесте да ли је овај „најдaљи корак министра Дачића” заправо напуштање политике неутралности, али не и званично неутралног статуса? Да ли де факто напуштамо старе позиције, а да нове изградили нисмо?

    Обавезали смо се на клаузулу да војници НАТО-а могу да користе војну инфраструктуру армије Србије. То је нешто што су Американци, управо у ово време пре 16 година, тајним „Анексом Б” и тражили од Београда приликом преговора у Рамбујеу пред почетак агресије на СР Југославију 1999. Тада нисмо пристали, сада јесмо. Значи ли то да НАТО команда може у сваком тренутку да „типује” неку касарну у Србији, а то је део наше војне инфраструктуре, и одлучи да ту смести неку јединицу НАТО-а? На неко време, на месец дана. Заоштри се криза између НАТО-а и Русије и та наша касарна са НАТО војницима у њој, постаје легитимна мета за руске ракете. И све остало што се налази уз ту касарну.

    Шта значи наша обавеза да уништавамо вишкове наоружања? Ко је тај ко ће проценити шта је вишак наоружања? Неки западни амбасадор, као што је то био случај када смо без потребе уништили неколико хиљада ракета „стрела”, само да би се одређени политичари и генерали додворили америчком амбасадору у Београду. Шта значи образовање српских официра у складу са Болоњом и НАТО-ом? Испирање мозгова у разним Гармишима? Па Болоња се у већини земаља ЕУ већ напушта, то је тотални промашај.

    Споразум, којем смо тако славно приступили у Бриселу, наводно обавезује Србију на јачу демократску контролу оружаних снага и обавештајних служби, али и на окончање реструктурирања фирми у државном власништву и завршетак приватизације. Такође, у оквиру енергетске стабилности, обавезали смо се на усклађивање тржишта гаса са директивама ЕУ. Ово је сјајно, када крене отпуштање радника у фирмама у државном власништву сви отпуштени нека се жале команди НАТО-а у Монсу. Телефони су 032-65445497 и 032-65444159. На телефон се 1990. године јављао мајор америчке копнене војске Роберт Е. Дитмер. Сјајан официр, био ми је домаћин и водио ме код главног команданта НАТО-а генерала Џона Галвина. То су дивни људи, имају разумевања за рају са Балкана. Можда нашим отпуштеним радницима исплате и отпремнине. Треба то обавезно тражити, када већ ИПАП говори о окончању реструктурирања фирми у државном власништву у Србији. Кад већ нису дали паре за поправку оне две зграде Генералштаба и Министарства одбране, што већ 16 година аветињски зјапе на пролазнике и плаше све који отуда пролазе. Једног дана има све то да падне. Ко ће онда бити крив? Ништа, формираћемо две комисије, једну војну, да видимо ко је од команданата крив за кулу А, а ко за кулу Б. Наиме, тако су се звале некада те зграде. Друга комисија нека се бави статиком тла и грађевине, у њој да буду архитекте и обавезно сеизмолози. Па кад, недајбоже, мало љуљне у Београду, да видимо јесу ли били оспособљени да то и предвиде. Београд је све ране од Другог светског рата, када су у питању грађевине, залечио за неколико година, ми ни за 16 не успевамо.

    Но, како рече његова екселенција, амерички амбасадор Мајкл Кирби, „са разлогом су нам увели санкције”. Кирби нам је, заправо, великодушно опростио што су нам САД својевремено увеле санкције. Вероватно су нас са разлогом и бомбардовали? Ђуро ће ти опростити што те је тукао.

    По ИПАП споразуму завршетак приватизације у Србији контролисаће НАТО? А ја сам се надао да ће то контролисати Цуца, Маца и Мими. Оне ионако воле приватизацију. На сваком плану. ИПАП споразум говори и о енергетској стабилности. Какве везе има ИПАП и НАТО са гасом којим се Србија снабдева? Да ли ми то гас купујемо из неке државе НАТО-а?

    А тек НАТО стандарди и процедуре?Једном немамо гуме за авионе, други пут немамо акумулаторе за авионе, трећи пут немамо „читач” за хеликоптере, ускоро нећемо имати ни авионе ни хеликоптере. Нема везе, имамо Цуцу, Мацу и Мими. Живела нам Србија…


    Kod:
    http://fastserbia.com/fast-serbia-v2-caffe/28987-Зар-је-преча-шака-власти-од-образа-и-части.html
    Izmenjeno od: Vlada1968; 24.03.2015 u 16:20. Razlog: Skinuta boja slova, da svi mogu da pročitaju

  7. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Vlada1968:


  8. #5
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.840
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.719
    Pohvaljen 10.283 puta u 3.899 postova
    Moć reputacije
    312
    Treba čitati - istoriju..

    Kada je jedna sila ovoliko dominantna, kao sada (još uvek) NATO - čak i njeni "saveznici" nisu ništa drugo - nego služinčad i - roblje..

    Mali narodi mogu da se povinuju sili, ili da budu uništeni..

    Sve ostalo je pitanje mere..

    Dakle, ne davati i nuditi dobrovoljno i ono što - niko ne traži..

    A, za nas, ovakva politika i nije posebno nova..

    Setimo se npr. Despota Đurađa Brankovića koji je spašavajući državu,
    bio saveznik svima i sve saveznike redovno izdavao..

    Na žalost, ni to nije pomoglo..

  9. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  10. #6
    Fast Serbia v2 Caffe Singer avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    4.394
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.983
    Pohvaljen 11.298 puta u 6.516 postova
    Moć reputacije
    462
    Moram da priznam da mi je izuzetno teško da čitam tekstove u tim čudnim bojama. Razumem da neki članovi time žele da unesu nekakvu individualnost u svoje postove ali efekat je takav da se nakon minuta zamorim i odustanem od daljnjeg čitanja mada su poneki tekstovi verovatno i interesantni.

    Jbg nemamo svi monitore od 28" sa kontrastom od 1:1000 000

  11. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Singer:


  12. #7
    Top poster Vlada1968 avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    8.065
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    6.222
    Pohvaljen 9.374 puta u 4.500 postova
    Moć reputacije
    832
    Citirati Originalno postavljeno od Singer Pogledati poruku
    Moram da priznam da mi je izuzetno teško da čitam tekstove u tim čudnim bojama. Razumem da neki članovi time žele da unesu nekakvu individualnost u svoje postove ali efekat je takav da se nakon minuta zamorim i odustanem od daljnjeg čitanja mada su poneki tekstovi verovatno i interesantni.

    Jbg nemamo svi monitore od 28" sa kontrastom od 1:1000 000
    Skinuta boja sa fonta, da može lakše da se pročita.
    P.S. Na moju Belineu od 17 inča se vidi svaka boja fonta.




    Možda je u pitanju neodgovarajuća dioptrija.

  13. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Vlada1968:


  14. #8
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.314 puta u 3.766 postova
    Moć reputacije
    1061
    Неке мање познате чињенице које странци желе да заташкају...

    Како је пао "Дух Мисурија"


    Ни 16 година од рата са НАТО, прича о рушењу америчких Б-2 и Ф-117 до краја није расветљена (1). Понос авијације САД принудно слетео у Спачванске шуме. Вест о поготку стигла у 00.23 , а потврђена тек после рата



    СВАКОГ марта, у јавности се евоцирају сећања на НАТО агресију из 1999. године. У исто време, славодобитно се подсећа на највећи подухват Војске Југославије, када је 27. марта изнад Срема погођен и оборен невидљиви Ф-117. Међутим, истина о заиста највећем успеху Трећег ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде, о обарању америчког стратешког бомбардера Б-2 једанаест минута после поноћи 20. маја никада до краја није испричана. Из много разлога.

    Када је реч о подвигу Трећег ракетног дивизиона од 27. марта, када су код Буђановаца приземљили Ф-117, постоји верзија која се везује за једног човека, тадашњег команданта пуковника Золтана Данија. Према његовој причи, снимљена су три филма. По један српски, српско-амерички и амерички. Због садржаја сва три филма поделило се и људство најславнијег српског ракетног дивизина. Они који су непосредно учествовали у обарању Ф-117 нису себе препознали у филмским верзијама и уназад неколико година они дан обарања Ф-117 обележавају одвојено.

    Заједнички именитељ код обарања оба невидљива америчка авиона је потпуковник у пензији Ђорђе Аничић, који је руководио гађањем у оба случаја. Прво је са положаја у Шимановцима заједно са Золтаном Данијом пратио и гађао Ф-117, а потом је руководио гађањем и поготком Б-2 са положаја у Бечмену.

    Амерички стратешки бомбардер Б-2, по имену "Дух Мисурија", погођен је системом "нева" са две ракете. По оштећењу, авион је узео курс 270 ка Тузли, али је стигао само до Спачванских шума, где је слетео. Комадант ПВО тадашње Војске Југославије, генерал Бане Петровић, први је у дивизион донео вест шта су оборили тог 20. маја. Генералова информација је гласила да је пад летелице забележен у 00.23 у Хрватској.

    Погодак и обарање овог авиона, Ракетној бригади је потврђено и "уведено" у званичне успехе јединице после рата на првој анализи учинка дејства 1999. године. Овај извештај је и данас валидан.

    Заменик команданта 509. америчког винга, којем је припадао Б-2, односно "Дух Мисурија", Стивен Ли Башен, у интервјуу за тамошњу ваздухопловну штампу потврдио је да је Б-2 повучен из борбених дејстава 21. маја 1999. Исто то је написано и нешто доцније у књизи "Б-2 Spirit units in Combat" Томаса Витингтина на страници 43. Овај аутор прецизира да је авион "повучен" после мисије над Србијом. Да ли је постојао разлог зашто се Б-2 званично повлачи из ратних дејстава која нису завршена и која су трајала још 20 дана, све до 10 јуна...

    А када су 2001. успостављене прве везе између демократских власти у Србији и званичног Вашингтона, новопостављени амерички војни аташе одмах је преко Генералштаба затражио да Управа АРЈ ПВО одоговори на четири питања, а сва су се односила на догађај везан са обарање "необоривог" и "невидљивог" стратешког бомбардера.


    Потпуковник Ђорђе Аничић, протагониста и сведок свих ових догађања, са репортерима "Новости" ових дана је посетио борбене положаје свог дивизиона са којих се 1999. борио против надмоћнијег противника. У Бечмену, Шимановцима,Петровчићу присећао се ових догађаја.

    - Тог 19. маја у Београду је био руски посредник Виктор Черномирдин, и његов долазак у престоницу многи од нас су тумачили као почетак краја рата - почиње сећање Аничић. - Дивизион је био маскиран на сметлишту села Бечмен и налазио се у мањем степену приправности. Нисмо веровали да ћемо још дуго ратовати. Пошто је Черномирдин узлетео са Сурчина, дивизион је преведен у приправност број један, што је значило да окршај може да почне. Када смо упалили осматрачки радар, видели смо да на нас иде море авиона, као никада раније.

    Аничић наводи да дивизион у првом тренутку није био спреман за дејство. Први талас авиона, а за њим и други, пролетео је без реакција нашег ПВО и највероватније да је то била ненамерна замка за Б-2. Како објашњава ракеташ, у првом таласу НАТО авиона увек су ишли ловци на ПВО, затим су налетали авиони који су имали задатак да извршавају тактичке ударе, а амерички стратешки бомбардери, када су долазили над Србију, у 47 мисија, летели су у трећем таласу. Догодило се да овај трећи талас дивизион дочека спреман за дејство.



    - У мору летелице које је скенирао осматрачки радар, одабрао сам циљ и донео наређење да се ступи у дејство. Нишански радар је "ухватио" тачку и лансиране су две ракете претходно крштене као "Тања" и "Ивана" - наставља Аничић. - На радару смо јасно видели да су обе ракете дошле до авиона и експлодирале и на радару се јасно видело "разливање" циља. То је значило да је летелица погођена и да су његови делови расути на све стране. Они који су гледали у небо видели су огроман блесак, а потом су НАТО ловци из пратње полудели изнад Срема. Упалили су сва светла на летелицима, јер су покушавали да установе шта је погођеним колегама. То је стандардна процедура НАТО пилота када помажу оштећеном авиону у ваздуху.


    Упркос потврђеном обарању Б-2, који је заведен у званичне документе наше војске, причу о Б-2 надлежни у Србији никада до краја нису званично истраживали.

    НОВИНЕ
    - ВЕСТ да смо оборили Б-2 донео је генерал Петровић - наставља потуковник Аничић.
    - Са терена дуж азимута 270 ка Тузли, очевици су извештавали о догађају, а како су доцније сведочили људи у Жупањи, тамошње новине донеле су у јутарњем издању текст о обарању Б-2. Ови сведоци су испричали како су све новине у Жупањи откупљене са киоска. Истовремено, у Спачванске шуме је пристигла тешка механизација. Са места пада авиона багерима је дизана земља пола метра по дубини и утоварана у камионе и одвожена на непознато место.

    САМО ЧУДОМ ПРЕЖИВЕЛИ
    ОДМАХ по обарању стратешког бомбардера Б-2, НАТО ловци кренули су у лов на наш ПВО дивизион. Потпуковник се сећа да су приликом лансирања, пројектили "Тања" и "Ивана" испаљени под великим углом, те су се лансер услед детонације и кратера на земљи померио неких 20 сантиметара и са њега је спао један пројектил. Није експлодирао, али је оруђе постало неооперативно. До раног јутра бранили су се и скривали са само једним оперативним лансером и право је чудо како их нису погодили. Лажним озрачивачем су крили положај и тако дочекали јутро. Знали су да су погодили велики циљ јер су целе ноћи радио-аматери јављали да су чули велики авион са оштећеним моторима како се једва ваља небом праћен авионима са упаљеним светлима.



    Извор:
    Новости


    Кад оборени опет полете


    Ни 16 година од рата са НАТО, прича о рушењу Б-2 и Ф-117 није расветљена (2): "Дух Мисурија" намерно пуштен на ТВ мреже, током акције у Ираку, 2003.



    ТРЕЋИ дивизион 250. ракетне бригаде 1999. године ратовао је пуних 78 дана мењајући положаје по доњем Срему. За то време гађани су 22 пута ракетама "харм", а најближа је пала на 30 метара од положаја. Током рата мењали су положаје 23 пута, а техника је прешла више од 100.000 километара. Губитака у људству нису имали.

    Пошто су се борбене посаде крајем маја вратиле у касарну у Јакову, извршена је анализа борбених учинака у којој је заблежено да су 20. маја оборили и "стелт" бомбардер Б-2. Међутим, убрзо су приметили да се "нерадо" прича о томе, нарочито после промене власти.

    Потпуковник Ђорђе Аничић је преко својих веза у том периоду ступио у контакт са човеком који је у време ратних дејстава радио у Тузли на комуникацијама и који је сведочио да је лично чуо како је посада Б-2 20. маја тражила дозволу за искакање, која им није дата.
    Наши официри из Одељења за ваздушно осматрање и јављање у дневнику од истог датума забележили су улазак два Б-2 у рејон дејства, пред ваздушни простор СРЈ, који су се легитимисали као "Стуб 1" и "Стуб 2". Долетели су из Новог Мексика и пре поготка, 35 тона бомби истоварили су по циљевима у Београду. Одлетео је само један "Стуб". Успостављањем поново добрих односа са САД наше власти постале су незаинтересоване за истеривање ове мистерије начистац.

    - Када је у Управу АРЈ ПВО 2001. стигло писмо са четири питања адресирано од стране тек постављеног америчког војног аташеа, да ракеташи објасне: како су препознавали овај авион при прелету преко СРЈ, како су их осмотрили на терену визуелни осматрачи, како су пратили и како су могли да идентификују тај авион, људима у 250. бригади је све било јасно - наставља потуковник Аничић. - Био сам позван у канцеларију команданта да се договоримо о одговорима и заузет је став да се одговори начелно.

    Аничић још вели да је видео писмо и питања, али и да није учествовао у давању одговора. Убеђен је да су колеге "отписале" онако како то захтева Правило службе.


    Сви посредни докази након 1999. осветлили су истину да је стратешки бомбардер Б-2 заиста оборен над Србијом и да је погођен над Савом. Помогли су и Американци.

    Наиме, авион Б-2, "Дух Мисурија", појавио се у Другој ваздушној кампањи на Ирак 2003. и тада је (не)намерно сликан за глобалне ТВ мреже. За оне који знају обрасце понашања Пентагона када су у питању војни губици, ово је било најбољи сигнал да су невешто покушали да прикрију истину. Пракса америчке војске је да не приказује своје губитке, сем ако за то нема материјалних доказа, а како наводи кустос Музеја ваздухопловства у Београду Петар Недељковић, то није једина њихова стратегија у оваквим случајевима.


    - Шокиран сам био када сам на Изложби ваздухоплова SIAD пре осам година у Братислави на стајанци видео амерички Ф-16 са ознаком "FS 555" на репу - прича Петар Недељковић. - Наиме, овај авион је оборио такође Трећи дивизион 1999, а реп тог авиона се чува у Сурчину. Пришао сам човеку код Ф-16 и питао га да ли има времена за разговор. Одговорио је потврдно, а дијалог се водио до мог питања да ли је овај Ф-16 "римејк" авиона који ја "чувам". Саговорнику је било непријатно и прекинуо је разговор.

    Кустос из Сурчина објашњава да се исто догодило и са "Духом Мисурија". Потврђено је да је изгубљен, али над Пацификом у вежби, и да је посада изгинула. Онда се поново појавио почетком новог миленијума, када је бесомучно сликан у другој америчкој офанзиви на Ирак. Према Недељковићевим наводима, током НАТО бомбардовања, у три месеца 1999. у њихове базе у Европи које служе за евакуацију пилота у неприлици, стигло је 49 извештаја о катапултирању пилота од Мађарске, Црне Горе, Албаније, Грчке, с Јадранског мора...



    Наиме, овај систем је централизован, а податке НАТО о катапултирању у Србију је донео пријатељ из Грчке. Према процедурама НАТО, по сигнализацији да је пилот искочио из најближе базе се шаљу посаде да спасавају пилота.

    - Посебно илустративан пример о прикривању губитака може да се види на аеродрому "Бигин хил", поред Лондона где стоји зарђао и доста оштећен авион, херој са Фокланда, а испод којег пише да је завршио на дну Јадрана 1999. Овај "Си Харијер" је извађен из мора и постављен у Музеј, а наравно, није заведен као губитак - завршава Недељковић.


    СЕРТИФИКАТ 442
    Како прича Аничић, он који је учествовао у обарању Ф-117, као доказ да је био актер подвига добио је сертификат и парченце "невидљивог" означено под бројем 442. Пре њега и посаде, делове и сертификате "невидљивог" од војног врха добијали су чак и, тврди он - фудбалери.

    - Моје речи су речи човека који је 12 година у пензији и имају за циљ само да се не заборави и да се не износе неистине о догађајима из 1999. Ја ћу обарање Ф-117 и ове године обележити у другој колони у којој су они који су заиста били учесници рата.



    Извор:
    Новости
    ХВАЛА СВИМ ХЕРОЈИМА КОЈИ СУ ПОКАЗАЛИ ШТА ЗНАЧИ ВОЛЕТИ ЗЕМЉУ СВОЈУ, ОТАЏБИНУ СВОЈУ, ИАКО ИМ НИЈЕ ДАВАЛА МНОГО, ЦЕНИЛИ СУ И ОНО МАЛО ШТО СУ ИМАЛИ ТИХ ГОДИНА!

    А што се тиче појединих морално сиромашних представника државе у протеклој деценији и по, довољно је цитирати следеће:

    Цицерон - О издаји

    Нација може да преживи будалу, па и оне амбициозне.

    Али издају изнутра, никако. Непријатељ пред вратима мање је страшан, јер је познат и он носи своју заставу отворену.

    Док се издајник креће слободно, међу онима унутар градских капија, његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се чак и у кулоарима владе. Такав издајник вам се не појављује као издајник. Он прича гласом, који је жртвама близак и пријатан. Његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност, која лежи дубоко у срцу сваког човека.

    Издајник разара душу нације, подривајући темеље њене.
    Он шири заразу у телу политике, све док она његовој болести не подлегне.
    Мање би требало да се плашимо убице.

    Издајник је куга.
    Намере појединих страних "центара моћи" се могу зажети у следеће реченице:

    Западни сценарио каже: одвој Србина од вере православне, породице, предака, измени му историју и сам ће се урушити.
    Наши властодршци, верни поданици западног зла, покушавају да овај сценарио и спроведу, желе пропаст сопственом народу.
    Тужно је гледати како они који су рођењем Срби, додворавајући се тиранима српског народа, газе по свему што је српско.

  15. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  16. #9
    Fast Serbia v2 Caffe Singer avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    4.394
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.983
    Pohvaljen 11.298 puta u 6.516 postova
    Moć reputacije
    462
    Do sada sam čuo ili sam pročitao bar dvadeset teorija zbog čega nas je amerika napala i svaka od tih teorija bi mogla biti "ona prava" kada se uživiš u nju.
    Čak sam i ja do sada nekoliko puta promenio mišljenje o tome, doduše ne radikalno ali sa godinama sve više naginjem drugačijem razmišljanju nego pre 20 godina.
    Ono u šta sam siguran je to da je glavni krivac (sem naravno amerike) onaj ko je Srbiju doveo u toliko slabu poziciju da se sa nama mogu zaebavati kao sa majmunima u kavezima.
    Ekser koji nam je zakucao sudbinu je bio miloševićev intervju koji je dao CNN-u pre samog bombardovanja kada je na pitanje da li je komunista iz političkog pragmatizma odgovorio:"ja sam komunista iz ubeđenja!"
    Jbt u 21. veku jedan takav ludak vodi državu koja balansira nad ponorom i bode te budale još prstom u oko.

    Kasnije se naravno vadio da nije imao izbora nego da ne popusti u Rambujeu. Stime se čak i slažem, ko bi to potpisao bez ikakve prisile?
    Problem je u tome što je do toga uopšte i došlo. Tradicija da nesposobni ljudi vladaju zemljom je dugačka koliko i istorija te proklete jugoslavije.

    (Sve što je napisano malim slovima je iz ličnog prezira učinjeno namerno)
    Izmenjeno od: Singer; 24.03.2015 u 21:20.

  17. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Singer:


  18. #10
    Banovan
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    3.770
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.125
    Pohvaljen 8.714 puta u 5.181 postova
    Moć reputacije
    0
    Ja već decenijama samo slušam:"Ovi prethodni su nas doveli dovde, šta nama sad preostaje".


Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 20:11.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1