Strana 2 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 33






  1. #11
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    Учило се из "Тик-така", расло уз "Џубокс"


    Изложба о "Дечјим новинама" из Горњег Милановца у Музеју рудничко-таковског краја изазвала сензацију. Данас би тешко од литерарне секције основне школе настао издавачки гигант


    Кустос музеја Ана Цицовић

    "ДЕЧЈИМ новинама" које су од ђачког листа горњомилановачке основне школе израсле у издавачки гигант с милионским тиражима посвећена је управо отворена изложба у Музеју рудничко-таковског краја. Легендарна издања "Дечјих новина", од "Тик-така", преко стрипова о Мирку и Славку, Марвелових суперхероја, првих албума са сличицама, све до рокерске новинске иконе "Џубокса", формирале су укус генерација.

    Оне су имале сличну судбину као и ова, некад угледна а данас непостојећа издавачка кућа. Ратови и санкције деведесетих, после којих је уследила такозвана транзиција, осиромашили су и уништили и "Дечје новине" и њихове читаоце. Зато је ова изложба, својеврсно сентиментално путовање кроз младост једне генерације, привукла назапамћено велики број посетилаца у Горњи Милановац, а већ се воде преговори да она буде приказана у Београду.

    Посетиоци тешко суздржавају емоције гледајући издања ове куће, од "Тик-така" и "Зеке" уз које су учили слова и носили их у торбама с ликовима из едиције "Никад робом" и Дизнијевих јунака. Оне стоје крај ранчића с ликом Саре Кеј, које су осамдесетих куповали својој деци. Ту је и мноштво књига врхунских аутора, стручних и уметничких часописа и једино фототипско издање Номоканона Светог Саве, које ни пре ни после "Дечјих новина" нико није издао.

    Кад је 2004. угледна кућа коначно угашена, огромне количине стрипова и књига завршиле су на отпаду, па су за изложбу најзаслужнији бивши радници "Дечјих новина" и грађани Горњег Милановца који су донирали експонате.

    - Данас је тешко замисливо да из литерарне секције једине основне школе градића у југозападној Србији настане издавачки гигант с милионским тиражима и заступљеношћу на тржишту. Незамисливо је и да фирма која је током седамдесетих и осамдесетих година била у класи највећих еропских и светских продукција за децу и омладину у само неколико година нестане као да је никада није ни било. Али догодило се. И једно и друго - каже кустос Музеја рудничко-таковског краја Ана Цицовић, која је с Тањом Гачић коаутор изложбе.



    Прича о "Дечјим новинама" почела је 11. децембра 1956. кад су наставници и ученици литерарне секције одлучили да издају школски лист који ће афирмисати дечје стваралаштво.

    - Први број тих дечјих новина у тиражу од 1.000 примерака изашао је 12. јануара 1957. под именом "Дечја политика" и одмах је забрањен! Разлог је био реакција београдске "Политике" због коришћења имена и логотипа. Други број излази под именом "Дечје новине", које је ушло у историју. Оне временом достижу тираж од 100.000 примерака по броју - подсећа Ана Цицовић.

    С компанијом Волта Дизнија "Дечје новине" уговор су потписале 1966. и почињу да издају часопис "Мики", а затим "Микијев алманах" и "Дизниленд". Следи читава палета производа с Дизнијевим јунацима, од школских торби, преко мајица до налепница. Захваљујући њима, горњомилановачки издавач постаје највећи југословенски дистрибутер школског пробира. С овом кућом сарађују врхунски аутори из целе СФРЈ, а "Дечје новине" освајају више од 15.000 домаћих и међународних награда и признања.




    ТРАЖИЛА СЕ ТОРБА ВИШЕ

    "ДЕЧЈЕ новине" су "избациле" прве ђачке торбе у пастелним бојама и са апликацијама на тржиште СФРЈ.

    - То је била права револуција у дотадашњој суморној соцрелистичкој понуди. Дошло је до праве помаме у трговинама јер није било довољно ташни с ликовима Мирка и Славка, Микија и других Дизнијевих јунака, које су желели сви малишани. "Дечје новине", чија је редакција имала 30.000 сарадника из основних школа, донеле су дах свежине и лепоте каквог до тада није било у Југославији - каже Ана Цицовић.



    Извор: Новости

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  3. #12
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062





  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  5. #13
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062



  6. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  7. #14
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    Новогодишње најлепше жеље


    Поштанске честитке биле су незаобилазни део празничног амбијента у ово доба године



    ПРЕГРШТ старих разгледница, неки стари обичаји од пре неколико деценија, безброј лепих жеља... То су скице које нам приближавају амбијент који је владао у граду у ово доба године. И, дабоме, професија коју смо унеколико заборавили. Поштар.

    То је онај човек који данас испостави рачуне, убаци у сандуче и донесе понеку препоручену пошиљку, мада је некада његова улога у градском животу била много упечатљивија.

    Некада су путовања и празници били време када су поштоноше највише радиле, а летовање је било незамисливо ако са њега не пошаљете разгледницу са поздравима. Једни би се радовали јер вам је лепо, а други били љубоморни јер нису на вашем месту. Други талас слања честитки био је у ово доба године, о новогодишњим празницима.

    Свако обележавање Нове године било је време када би разгледнице и честитке затрпавале жуте, поштанске сандучиће. У сваком делу града на важним местима постојала су таква места за одлагање поште.

    Знате ли где је данас ваше?

    О томе је ова прича.

    Заборавили смо на мастило, честитке исписане краснописом, и вредне поштаре који би их ух осмех испоручили.




    Чувари духа

    КОЛЕКЦИОНАРИ старих разгледница су унеколико и чувари духа једног времена, а један од таквих Београђана је и Борис Белингар. Многи суграђани који су окренути интернету и различитим форумима на којима корисници размењују фотографије, слике, разгледнице и искуства везана за истраживања старог Београда познају Белингара и по томе што је велики део његове колекције обележен ознаком "Збирка Касине".

    - Значајан део младости сам провео у "Палилулској касини", кафани која се налази поред Палилулске пијаце - објашњава Белингар. - Ето, одатле сам понео и надимак. Касније сам га користио када бих обележавао разгледнице које сам деценијама скупљао, па сам тако остао препознатљив по форумима на којима сам се оглашавао.

    Белингар је истовремено и аутор књиге "Илустрована историја београдских кафана" коју је приредио и написао заједно са Бошком Мијатовићем, па га и по њој препознају многи љубитељи историје и традиције овог града.

    - Током новогодишњих празника су поштари доносили честитке на адресе, али би и прилагали своје, личне, којима би комшијама пожелели срећу у наступајућој години - каже Белингар. - То је била лепа прилика да заслуже и понеки бакшиш. Најзад, било је добро очувати добре односе са поштаром, јер је то био први човек који сазна за све локалне приче и трачеве у улици.



    Некада је "Пошта" правила посебне уступке за оне који шаљу новогодишње честитке, тако да је важила поштарина по повлашћеној цени уколико се ради о празничним жељама, па је правило било да корисник такву депешу плаћа мање.

    - Честитка је била јефтинија, али је број речи у њој био прецизно прописан - додаје Белингар. - Дакле, морало је укратко да се срочи оно што желите родбини и пријатељима, али да не буде претеривања.

    Наш саговорник издваја још један варошки обичај који је био преовлађујући средином 20. века. Он је живео у Улици Мајке Јевросиме, и памти како су комшије међусобно размењивале најлепше жеље, тако што је свако убацивао суседима овакве дописнице у поштанско сандуче.

    - То смо углавном радили ми, деца - сећа се Белингар. - Био је то наш породични задатак, без обзира на то што је поштар радио свој посао, ми смо их убацивали у сандучиће најближим комшијама из улаза.




    Прогон Божића

    НЕКАДАШЊА штампа је током времена Нову годину третирала на различите начине. Тако је овај празник почео да се помиње после 1919. године односно усвајања грегоријанског календара, који, додуше, Српска православна црква није прихватила.

    У то време Божић је био једини важан празник на размеђу две календарске године, а будући да је Нова година падала у доба последње недеље поста, свако банчење, пијанчење и славље било би непримерено.

    Двадесетих година овај обичај је постепено увођен, прво у градске средине, по узору на Европу, али је Божић остао једини прави празник.

    После Другог светског рата светковине мењају своја места, првенствено због идеолошких одредница које су биле оштро антирелигиозне, па је Нова година била време када се Јосип Броз Тито обраћа нацији, а Божић нико није смео ни да помене.




    ВОЈНИК ВОЈНИКУ

    ИЗУЗЕТАК од плаћања поштарине био је и у време обавезног служења војног рока у бившој Југославији, када би се дописивала два војника.

    Уместо поштанске маркице било је довољно написати на писму "војник - војнику" и пошиљка би обавезно стизала без наплате поштанских трошкова.




    "ОБЛАКОДЕРИ" ИЗ 1925.

    "НЕДЕЉНЕ илустрације" биле су лист који је излазио у нашем граду 1925. године, а насловна страна из тога доба говори колико се лице града од тада до данас изменило.

    Ондашњи новинари одважно називају градске вишеспратнице "облакодерима", мада здања са пет или нешто више спратова нису ни налик на данашње солитере од двадесетак и више нивоа којих је Београд препун.

    Али, све у своје време. Сада делује крајње симпатично како испод слике пише како "облакодери указују на велику будућност".



    Извор: Новости

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  9. #15
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    7 PRIČA O NOVIM POJAVAMA Računar: Elektronski mozak u hangaru




    Pedesetih godina prošlog veka kompjutere u Evropi napravile su samo Engleska, Nemačka, Francuska i Rusija, a odmah posle njih - i Jugoslavija

    Prvi računar napravljen u SFRJ 1960. godine - CER-10 - bio je digitalni računar sa elektronskim cevima, tranzistorima i električnim relejima, a projektovan je i proizveden u institutima „Vinča“ i „Mihailo Pupin“. Njegovi tvorci zaslužuju da im se navedu imena: osmislio ga je prof. dr Tihomir Aleksić, a tokom četiri godine projektovala ga je i izgradila autorska ekipa koju su činili akademik Rajko Tomović, dr Vukašin Masnikosa, dr Ahmed Mandžić, inž. Dušan Hristović, inž. Petar Vrbavac, dr Milojko Marić i desetak tehničara. SFRJ je tako postala peta zemlja u Evropi koja je proizvela svoj računar.




    CER-10

    Tihomir Aleksić, rođen 1922. u selu Ravnaja kod Krupnja, bio je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stručnjak za računarsku tehniku i informatiku i jedan od najuglednijih srpskih naučnika iz oblasti računarstva u drugoj polovini 20. veka. Umro je 2004.

    Računar je dobio ime po planini Cer ispod koje je profesor Aleksić rođen, a u isto vreme označavalo je skraćenicu od „Cifarski elektronski računar“, dok je broj 10 predstavljao prvi računar nulte serije. Uređaj je bio ogroman, zauzimao je prostoriju dugačku 12, a široku četiri metra, i trošio 60 kW na sat! Imao je 1.750 elektronskih cevi i 1.500 tranzistora.

    Prve dve godine korišćen je za rešavanje matematičkih zadataka u Vinči, a od 1963. do 1967. upotrebljavan je za dešifrovanje presretnutih informacija za potrebe Vlade SFRJ. Za to vreme bio je smešten u Tanjugu, a kad ga je vreme pregazilo, poklonjen je Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“. Danas se čuva u Muzeju tehnike u Beogradu.

    Drugi računari iz ove serije bili su daleko moćniji i upotrebu su našli u velikim jugoslovenskim bankama, privrednim preduzećima, ali i u JNA.

    Srbija je pokušala da drži korak sa svetom i u proizvodnji kućnih računara. Filmski montažer, pronalazač i publicista Voja Antonić na 14. Međunarodnom sajmu 1983. predstavio je kućni računar „galaksija“.

    Komercijalnu verziju „galaksije“ sklapala je i prodavala radionica „Elektronika inženjering“, a potrošačima je bila ponuđena i verzija „uradi sam“. Uputstvo za gradnju štampano je u specijalnom izdanju naučno popularnog časopisa „Galaksija“, a delovi su uvezeni iz Austrije. Za sklapanje računara bilo je potrebno između 8 i 24 sata. Za godinu dana u Jugoslaviji je ovako napravljeno preko hiljadu komada računara za igrice „galaksija“.


    „Galaksija“

    Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka, što je bilo dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu. Osim toga, carinski propisi zabranjivali su uvoz robe, pa i računara, vrednije od pedesetak nemačkih maraka, pa je za mnoge „galaksija“ bio jedini dostupni računar!

    Računa se da je u SFRJ ukupno prodato osam hiljada kućnih računara „galaksija“!


    SUPERPOVERLJIVA ŠIFRA

    Jugoslovenski šifranti su pomoću računara CER-10 1967. odgonetnuli presretnutu izraelsku poruku. Ispostavilo se da je poruka jako važna jer je u toku bio rat između Izraela sa jedne i Egipta, Jordana i Sirije s druge strane, pa je Tito poslao kurira avionom da je prenese egipatskom predsedniku Naseru.



    Izvor: Kurir

  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  11. #16
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    Oкно у дворишту


    Једини рудник лигнита на Фрушкој гори памте само старији. Ђура Поспихаљ још се сећа гаравих камарата, вагонета и коња


    Остаци рудничког торња у којем је био лифта

    РУДНИК лигнита у селу Черевић, у беочинској општини, памте још само старије генерације. После једне деценије експлоатације, и овај рудник доживео је исту судбину као и рудник мрког угља у Врднику. Због изненадне појаве воде у подземним тунелима, 1959. стављен је катанац, а данас на њега подсећа само рударско окно и бетонски темељ торња у ком је био лифт. За архивом овог угљенокопа још трага Ђура Поспихаљ (70), на чијем се плацу налазе његови остаци.

    Данас у Черевићу нема никога од копача лигнита. Млађи и не знају да је овде постојао рудник угља, да се копало на дубини од осамдесет метара, те да два тунела дугачка више од два километра скрива утроба Фрушке горе. Једини сведок, који се сећа копова, гаравих камарата, коња и вагонета је Ђура, у чијем дворишту је окно за улаз у рудник, али забетонирано. Кад је рудник затворен пре 57 година, Ђура је имао тек 14 година.

    - Мој отац Мартин нагодио се тада са државом, па смо кућу, која се налазила на 15 метара од јаме, издали у закуп, за рударску радионицу, канцеларије и купатила, а ми смо се иселили у другу кућу у селу. Припреме за отварање рудника лигнита у Черевићу, одакле је угаљ отпреман за беочинску цементару, а касније продаван сељацима, почеле су још 1939. године. Рат је прекинуо припреме, а онда су 1949. године, када се јама и званично отворила, поред радника из Черевића стигли су рудари из Босне и Словеније - сећа се Ђура и додаје како зна да су у руднику од мештана радили Миленко Жигић, Јоза Мачек, Стева Поповић, Сава Девић и Ђока Жигић...

    Тек кад су пре пет година прорадила клизишта, на овом делу Фрушке горе мештанима су се покренула и сећања на давно заборављени рудник.

    - Коп за лигнит је био на 80 метара дубине. У окну које није у потпуности забетонирано, успео сам да измерим око 40 метара воде, која је чиста и питка. То значи да је овде огроман резервоар. Отац ми је својевремено причао како су рудари једном приликом, копајући угаљ, наишли на жилу са водом и једва су успели да изађу и изведу из утробе земље коње који су вукли вагонете пуне угља по железничким шинама, док је сва остала опрема потопљена - прича нам Ђура и показује бетонски шахт поред потока и место где се пумпама избацивала вода из рудника.


    * Ђура крај улаза у некадашњу јаму

    Нико од бивших рудара из Черевића више није жив. Рударско окно је после затварања дуго, како се сећа Ђура, служило сељацима за напајање стоке после испаше. Али, нажалост, више ни за то не служи, јер село више нема ни стоке.

    - Касније, кад је рудник затворен, држава нам је вратила кућу, ја сам је преуредио за становање, али у њој данас нико не живи. Само је одржавам и у њој чувам успомене на дечачке дане и на руднику лигнита Черевић, како се званично звао - казује Поспихаљ, додајући да је штета што се вода из рудничког тунела не користи, јер је некад одавно рађена анализа, па је утврђено да је доброг квалитета.


    ПОРЕКЛО ОД ДРВЕТА

    ЛИГНИТ, или смеђи угаљ, погодан је за ложење. У његовој структури може да се запази да је пореклом од дрвета, па га зато још и зову дрвени угаљ. Брзо сагорева и највише се користи у пећима и шпоретима на чврсто гориво и котларницама. Највеће руде лигнита код нас налазе се на Косову и Метохији.



    Извор: Новости

  12. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  13. #17
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    Од "Зорке" остале само значке и чашице


    Хемијска индустрија "Зорка" одавно је отишла под лед, а једино сећање на некадашњег гиганта који је изградио пола Шапца и хранио преко 10.000 породица јесу значке, чашице за ракију и пепељаре.

    Припадати породици "Зоркиних" радника значило је "завршити посао за цео живот".

    - "Зорка" је Шапцу била све, јер га је изградила. Комплекс зграда у Бенској Бари и део насеља Тркалиште подигла је управо ова фабрика. Радници су те станове добијали, а ко није хтео стан, добијао је повољне кредите за изградњу куће. Фабрика је имала и одмаралишта за своје раднике широм Југославије. Било је то време велике социјалне бриге за запослене - каже Славољуб Петровић, који је 22 године провео у "Зорки", а потом себи испунио давнашњу жељу - да дипломира етнологију и запосли се у шабачком музеју, где је радио 21 годину.

    Чувена фабрика, која је била симбол индустријског развоја Шапца, прорадила је 1938, а њено златно доба било је од краја шездесетих до краја осамдесетих година прошлог века. "Зоркина" минерална ђубрива, сумпорна киселина и цинк врхунског квалитета извожени су широм света, а радило се у три смене.

    - Кад би "зоркаши" кренули на посао, то је била невероватна слика. Од "Зоркиног" солитера на углу улица Поп Лукине и Милоша Поцерца па до прве капије фабрике, што је око километар, иде колона, све човек иза човека, као мрави. Лети, кад би кренули на бициклима, била би блокирана цела улица - прича Петровић.


    Симболи рада роба на бувљацима

    Санкције деведесетих година покренуле су пропадање овог гиганта, а крај ХИ "Зорка" означила је приватизација.

    - Цела "Зорка" није могла да се спасе, то је чињеница, али могле су да се спасу плакете, признања и друге награде. Не зна се ни где је награда Авноја додељена фабрици, као ни Орден рада са црвеном заставом првог степена - указује Славољуб Петровић.



    Извор: Српски телеграф

  14. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  15. #18
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062
    ..
    JUGA KOLEVKA BUBE I AJKULE


    Fića, NSU princ, spaček, ostin mini, buba, reno 4, sitroen dijana, stojadin, jugo, opel IDA, golf, ajkula... Ovo je samo deo modela koji su se proizvodili u nekadašnjoj automobilskoj sili - bivšoj SFRJ, državi koja bi danas, da se nije raspala 1992. godine, obeležavala 74 godine postojanja.




    FIĆA NACIONALE

    Velika preduzeća namenske industrije sa hiljadama zaposlenih, po završetku Drugog svetskog rata, preorijentisala su se na automobile. Samo dve godine od osnivanja "Zastave", počela je proizvodnja čuvenog fiće. Zbog niske cene, mogućnosti kupovine na kredit i male potrošnje prodato je čak 30 miliona, pa se s pravom kaže da je fića nacionale stavio Jugoslaviju na točkove. Desetak godina kasnije u Sarajevu je počela proizvodnja NSU princa i bube, a potom i golfa, koji je dugo smatran simbolom uspeha u životu. U to vreme u Sloveniju su stigli i spaček i "Ostinova" vozila, a potom i jedan od najpoznatijih automobila na našim prostorima - reno 4. Paralelno s tim, Kikinda otvara vrata nemačkom "Opelu" i počinje sklapanje kadeta, askone, omege i senatora, koji su smatrani domaćim vozilima do te mere da je senator zvanično nazvan opel kikinda.


    Osamdesetih godina počela je proizvodnja juga, a ubrzo i neslavna tura po SAD, gde je nuđen po tri puta nižoj ceni od najjeftinijeg automobila.




    DEVEDESETIH SVE PROPALO

    Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da su vozila proizvodile fabrike u Sloveniji, Srbiji i BiH.

    - Automobilska industrija u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je izuzetno razvijena. Po proizvodnji je prednjačila "Zastava", koja je imala oko 2.400 kooperanata, a jedne godine proizvela je više od 220.000 vozila. Fabrike su uništene devedesetih tokom sankcija, ali i posle naopakog procesa tranzicije i privatizacije tokom kog smo ih predali u ruke strancima koji su ih pretvorili u šoping-molove i banke - kaže Savić.




    SLOVENIJA BOSNA I HERCEGOVINA SRBIJA
    1. spaček, ajkula
    - od 1964. sklapani u slovenačkom "Tomosu" u Kopru

    2. ostin
    - od 1967. sklapao se u slovenačkom IMV u Novom Mestu

    3. reno 4, 12, 16, 18 i petica druge generacije
    - od 1972. proizvodili se u IMV Novo Mesto u Sloveniji
    - 575.960 automobila proizvedeno
    1. buba, džeta i VW kedi
    - od 1969. sklapani u Tvornici automobila Sarajevo - TAS

    2. golf, golf dvojka
    - od 1976. proizvodio se u Tvornici automobila Sarajevo - TAS
    - 150.000 komada


    3. NSU princ
    - od 1965. sklapan u vogošćanskom "Pretisu" u Sarajevu
    - 15.000 automobila
    1. fića
    - od 1955. proizvodila ga "Zastava" Kragujevac
    - 923.487 automobila


    2. stojadin
    - od 1971. proizvodio se u KG
    - 1.273.532 automobila


    3. jugo
    - od 1981. proizvodio se u "Zastavi"
    - 794.428 automobila, plus 141.651 jugo prodat u SAD


    4. opel, kadet, askona, senator (opel kikinda), omega
    - od 1969. proizvodili se u IDA Kikinda
    - 38.700 automobila



    Izvor: Srpski telegraf

  16. #19
    Senior zonic avatar
    Datum registracije
    06.09.2016
    Postovi
    213
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    516
    Pohvaljen 1.042 puta u 496 postova
    Moć reputacije
    24
    Kikinda - saradnja sa Opelom

    Saradnja AD Livnice Kikinda sa Opelom je počela još 1969. godine kroz izvoz metalnih odlivaka za potrebe nemačke fabrike, međutim 1977. Livnica potpisuje ugovor o saradnji sa Dženeral motorsom i tako nastaje IDA (Industrija delova automobila).

    Kikindska fabrika je u zajedničkoj firmi IDA imala 51 odsto vlasništva, dok je Dženeral motors posedovao ostalih 49 odsto.

    U Kikindi su se, sa oznakom IDA, sklapali Kadet, Askona, Senator i Omega. Međutim, i za kikindsku fabriku je vezan jedan kuriozitet. Naime, Opel Senator je za naše tržište pravljen pod imenom Opel Kikinda.

    Od 1977. do 1992. godine sa fabrikih traka u Kikindi je izašlo ukupno 38.700 Opela.


  17. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora zonic:


  18. #20
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.374
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.356
    Pohvaljen 6.854 puta u 3.582 postova
    Moć reputacije
    1062


Strana 2 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 06:15.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1