Rezultati 1 do 5 od 5






  1. #1
    Top poster blento avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.248
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.714
    Pohvaljen 3.260 puta u 1.236 postova
    Moć reputacije
    237

    Сутра почиње Божићни пост

    За православне вјернике сутра почиње шестонедјељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом – Божићу.



    Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако вјерник на крају шестонедјељног поста приступи светим тајнама исповијести, покајања и причешћа.

    Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра за веома важну и значајну установу за духовни живот својих вјерника, али и веома моћно средство за постизање пуног спасења.

    Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дјела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста тјелесни и духовни.

    Циљеви су, поучава владика Николај, "очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе изнад тијела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља".

    Пост се заснива на примјеру самог Исуса Христа, који је на хљебу и води постио 40 дана прије него што се суочио са Сатаном.

    Током овог поста уље и вино су дозвољени свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.

    Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недјеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице /4. децембра/, Светог Николе /19. децембра/ и Светог Игњатија Богоносца /2. јануара/, чак и ако празник падне у сриједу или петак.

    Посљедња седмица пред Божић пости се строжије, без употребе рибе и уља, са поврћем спремљеним само на води.

    Црква је четири пута годишње одредила вишедневне постове - Божићни, Васкршњи или Часни уочи Васкрсења Христовог, Петровски пред празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу /12. јула/ и Госпојински уочи Успенија Пресвете Богородице /28. августа/.

    Једнодневни постови су на Усјековање главе Светог Јована Крститеља /11. септембра/, Воздвижење Часног крста - Крстовдан /27. септембра/, Крстовдан /18. јануара/ уочи Богојављења, као и сваке сриједе и петка, осим тзв. трапавих седмица, кад је разрешење од поста

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora blento:


  3. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.655
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.113
    Pohvaljen 6.829 puta u 2.784 postova
    Moć reputacije
    492
    Citirati Originalno postavljeno od blento Pogledati poruku


    Током овог поста уље и вино су дозвољени свим данима, осим сриједе и петка, када се једе храна спремљена на води.
    Ово је опште правило за све мирјане иначе они који посте по монашком типику мало је другачије односно мало је строжије.


    БОЖИЋНИ ПОСТ





    Како се десило Спаситељево Рођење



    Изгонећи наше прародитеље из раја, Сам Бог им је обећао послати Спаситеља (Пост. 3, 15), и више пута је понављао то обећање (Пост. 22, 18; 2 Цар. 7, 12-13), како би припремио људе да Га прихвате. Испунила су се сва пророчанства која су се односила на Оваплоћење Сина Божијег.

    У црквеном канону на Божић се каже, да “мудри Творац опет обнавља човека, који је био створен по Божијем лику, али се изопачио због преступа, потпуно се подвргавши томе и лишивши се тако узвишеног Божанског живота”. Може се рећи да је цела Васељена очекивала Небеског Искупитеља.
    Рисмки цар Август, који је тада владао и покореном Јудејом, је уочи Спаситељевог Родјења наредио да се у целој империји изврши попис становништва. Сви поданици Римске империје су се ради пописа упутили у своје родне градове. Дјева Марија и Јосиф су живели у Назарету, Галилејском граду, а пошто су обоје потицали из рода и дома Давидова, који је живео у Јудејској земљи, у Витлејему, граду Давидовом, они су се и упутили у тај град.

    У том граду се и испунило предсказање пророка о Спаситељевом Рођењу: Дјева ће у утроби примити и родити Сина, и наденуће му Име: Емануил (Ис. 7, 14); И ти, Витлејеме, јеси ли најмањи међу хиљадама Јудејаца? Из тебе ће изаћи Онај, Који треба да буде Владика у Израиљу и Који постоји још од почетка, од дана вечних (Мих. 5, 2).

    Господ наш Исус Христос се родио од Пречисте Дјеве Марије непостижно и неизрециво у току владавине римског ћесара Августа у лето од стварања света 5508: “по ћесаревој наредби је био попис становништва, и ми смо Твоје Име, оваплоћеног нашег Бога, уписали у број верних”. “Повинујући се ћесаревој наредби, Христе, Ти си се уписао медју слуге Своје, и нас слуге непријатеља и греха, учинио слободнима” – пева Црква у Канону на Божић.
    Рођен у пећини (вертепу), Младенац, повијен у пелене, је био положен у јасле, што симболизује дубоко унижење, до кога је доспео грешан човек, имајући потребу за небеску помоћ Богочовека. “У јаслама се склонио Господ, да исправи неразумност човечанства. У безсловесне јасле Га је положила Дјева, Божију Реч беспочетну, дошавши да разреши моју неразумност, подлегавши змијиној зависти: у пелене је био повијен да би раскинуо окове мојих прегрешења”.

    Али ни ноћна тама, ни вертеп, ни јасле, ни пелене – ти први одрази Његовог смирења и унижења – нису могли да сакрију Божанску славу Младенца. О Његовом Родјењу су истог тренутка сазнали витлејемски пастири и источни мудраци, то јест “обични људи и мудраци”. Пастири, који су дошли у вертеп су пошто им се јавио Ангел са војском небеском пожурили у Витлејем да се први поклоне Младенцу-Господу.

    Уоћи Његовог Рођења се на истоку од Витлејема појавила чудна звезда. Она је својом појавом најавила свету да је засијала звезда од Јакова и да је устао жезл од Израиља, и да ће оборити кнезове Моава и сокрушити све синове Сифове (Числ. 24, 17). Необична звезда је довела мудраце са истока на поклоњење новорођеном Цару Јудејском, који су пали пред Њим, поклонили Му се и принели Му дарове – злато, тамјан и смирну. Злато – као Цару, тамјан – као Богу, и смирну – «као смртном човеку».

    По црквеном Предању, нису само пастири и мудраци сазнали и исповедали Христа Спаситеља, већ је и сва твар принела дар рођеном Господу: Ангели – појање, небо – звезду, пастири – чудо, мудраци – дарове, земља – вертеп, пећина – јасле, људи – Мајку Дјеву, а паганство – зачетак хришћанства у својим мудрацима.

    Тако је у Витлејемском вертепу кроз унижење рођеног Спаситеља просијала Божанска слава.



    Како је установљен Божићни пост


    Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV века св.Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики.

    Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166 године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наредјено да поштују 40 – дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

    Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да “је сам свјатијеши патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо …од 15 дана новембра”.

    Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15 (28 по новом) новембра и траје до 25 децембра (7 јануара), траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост. Пошто пост храном почиње на дан празника св.апостола Филипа (14 новембра по старом), онда се још назива и Филиповим.




    Због чега је установљен Божићни пост



    Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења.

    Лав Велики пише: “Само поштовање уздржања је одрђено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља”.

    Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове.

    “Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, - пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима”.

    Према речима Симеона Солунског, “пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божије заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и родјену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти”.

    Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.



    Како се почело са празновањем Христовог Рођења


    Почетак овог празника се односи на апостолска времена. У Апостолским поставкама се каже: “Поштујте братијо дане празничне, а најпре дан Христовог Рођења, који треба да празнујете у 25-и дан десетог месеца” (децембра). Тамо је још речено: “Дан Христовог Рођења да се празнује јер је људима дата благодат рођењем Божије Речи од Марије Дјеве на спасење свету”.

    У II веку на дан Христовог Родјења, 25 децембар (по јулијанском календару) указује Климент Александријски.
    У III веку на празник Христовог Рођења напомиње св.Иполит.

    У време гоњења хришћана од стране Диоклецијана, почетком IV века, 303 године, 20 000 никодимијских хришћана је било спаљено у храму на сам празник Христовог Рођења.
    Од тог времена када је Црква добила слободу, и постала владајућа у Римској империји, празник Христовог Рођења налазимо распрострањеним у целој Васељенској Цркви, како се то може видети из поука св.Јефрема Сирина, св.Васиља Великог, Григорија Богослова, Григорија Ниског, св.Амвросија, Јована Златоустог и других Отаца Цркве IV века, на празник Христовог Рођења.

    Никифор Калист, писац из XVII века, у својој црквеној историји пише да је цар Јустинијан у VI веку установио празновање Христовог Рођења по целој земљи.
    У V веку је то био Патријарх Константинопољски Анатолије, у VII Софорније и Андреј Јерусалимски, у VIII св.Јован Дамаскин, Козма Маумски и Герман, Патрјарх Цариградски, у IX преподобна Касија и други, имена која нам нису позната, а који су за празник Христовог Рођења написали многе свештене песме, које се и данас чују у црквама при прослављању светлог Христовог празника.



    Како се хранити у току Божићног поста


    Устав Цркве учи од чега се треба уздржавати у време постова – “сви који благочестиво посте строго треба да поштују уставе о врсти хране, то јест да се у посту уздржавају од неке хране, не као од скверне, већ као неприличне посту и забрањене од стране Цркве. Храна, од које се треба уздржавати у време поста је следећа: месо, сир, бутер, млеко, јаја, а понекад и риба, у неким постовима”.

    Правила уздржања које је Црква прописала за Божићни пост су исто толико строга колико и за Петровски пост. Поред тога у понедељак, среду и петак Божићног поста уставом је забрањена риба, вино и уље, и дозвољена је само храна без уља (сухоједење) само после вечерње. Осталим данима – у уторак, четвртак, суботу и недељу – је разрешено да се узима храна са биљним уљем. Риба је у току Божићног поста разрешена суботом и недељом и на велике празнике, например на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице, на храмовне празнике и на празнике великих светитеља, уколико ти дани падају у уторак или четвртак. Уколико ти празници падају у среду или петак, онда је разрешење само на вино и уље.

    Од 20 до 25 децембра (по старом календару) пост се појачава, и у тим данима чак ни суботом ни недељом није дозвољена риба. Међутим управо у те дане пада прослава грађанске Нове године, и ми хришћани треба да будемо посебно трезвени како весељем, пијењем вина и узимањем хране не бисмо нарушили строгост поста.

    Постећи телесно, истовремено је потребно да постимо и духовно. “Постећи братијо телесно, постимо и духовно, и раскинимо све везе са сваком неправдом”, - заповеда Света Црква.

    Телесни пост без духовног не доприноси ништа за спасење душе, већ насупрот томе може да буде и духовно штетан, јер човек узудржавајучи се од хране, испуњава се свешћу о сопственом преимућству због тога што пости. Истински пост је повезан са молитвом, покајањем, уздржањем од страсти и порока, искорењењем злих дела, опраштањем увреда, уздржањем од супружничког живота, са избегавањем забава и гледања телевизора. Пост није циљ, већ средство – средство за смиривање свог тела и очишћење од грехова. Без молитве и покајања пост је само обична дијета.

    Суштина поста је изражена у следећој црквеној песми: “Постећи од хране, душо моја, а не чистећи се од страсти, - узалуд се тешимо надањем: јер уколико ти пост не донесе исправљење, биће мрска Богу, као лажна, и уподобиће се злим демонима, који никада не једу”.
    Неки сматрају да у данашњој сиромашној ситуацији у Русији, када се плате не исплаћују, када многи немају новца, пост није тема за разговор. Сетимо се речи Оптинских стараца: “Они који не желе да посте добровољно – постиће недобровољно…”



    Шта треба јести на Бадњи дан


    Последњи дан Божићног поста се назива Бадњи дан (сочељник), јер устав налаже да се тог дана једе жито. Жито се спрема од зрна пшенице. Оно је прихваћено ради подражавања посту Данила и тројице дечака, који се спомињу уочи празника Христовог Рођења, који су се хранили зрневљем, како се не би осквернили од паганске трпезе (Дан. 1, 8), - и сагласно речима Јеванђеља: “Царство небеско је као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој. Оно је, истина, најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим” (Мт. 13, 31-32).

    Код православних хришћана се на Бадњи дан сачувао благочестиви обичај да се ништа не једе до прве вечерње звезде, која подсећа на појаву звезде на истоку, која је објавила Рођење Господа нашега Исуса Христа.

    На Бадњи дан је прописано да се једе само једном дневно после Божанске Литургије. За трпезом по правилу Цркве установљено да се једе “са уљем. Сир, и томе слично, као и рибу никако не смемо да се дрзнемо да једемо”.

    Извор: Манастир Лепавина

    Из књиге: “Како провести Божићни пост, Божић и празнике”




    Izmenjeno od: Херувим; 29.11.2014 u 08:11.


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  4. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  5. #3
    Aktivan član 14LukaOi88 avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    195
    Pohvaljen 180 puta u 136 postova
    Moć reputacije
    11
    Пожелите ми срећу. Ај некако ћу и да преживим без меса, али како да се не опијам до божића, то је моја слабост.

  6. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora 14LukaOi88:


  7. #4
    Banovan
    Datum registracije
    23.12.2012
    Lokacija
    Trance Lvanija
    Postovi
    1.736
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.765
    Pohvaljen 4.621 puta u 2.181 postova
    Moć reputacije
    0

  8. #5
    Top poster blento avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.248
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.714
    Pohvaljen 3.260 puta u 1.236 postova
    Moć reputacije
    237
    Citirati Originalno postavljeno od 14LukaOi88 Pogledati poruku
    Пожелите ми срећу. Ај некако ћу и да преживим без меса, али како да се не опијам до божића, то је моја слабост.

    ne sikiraj se , opijacu se ja za obojicu.
    pod jednim uslovom, da ti mahmuras za mene


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 02:55.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1