Свети Трифун







Дан Светог Трифуна Српска православна црква прославља 14. фебруара. У народу је познат и под именима Орезач, Зарезан, Зарезојло, Свети Трипун, Свети Тривун, а слави се као заштитник виноградара, угоститеља (крчмара) и девојака. Виноградари тог дана, пре изласка сунца, одлазе у виноград и, ради богатог рода, орезују два-три или барем један чокот, залију их старим вином да би тиме повратили малаксалу снагу винограду после дуге зиме, како би почело бујати у пролеће, уз молитве да виноград роди. Понегде се у виноградима приређују и ручкови на које се позивају и случајни пролазници.
Рођен у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао гуске. И још од детињства на њему је била велика благодат Божја, те је могао исцељивати болести на људима и на стоци, и изгонити зле духове. У то време завлада Римским царством цар Гордијан, чија ћерка Гордијана сиђе с ума, и тиме баци свога оца у велику жалост. Сви лекари не могаху лудој Гордијани ништа помоћи. Тада зли дух из луде девојке проговори и рече да њега нико не може истерати осим Трифуна. После многих Трифуна из царства буде и овај млади Трифун позват по Божјем Промислу. Он би доведен у Рим где исцели цареву ћерку. Цар му подари многе дарове, које Трифун при повратку све раздели сиромасима. У свом селу продужи овај свети младић чувати гуске и молити се Богу. Када се зацари христоборни Декије, свети Трифун би истјазаван и љуто мучен за Христа. Но он поднесе сва мучења с радошћу великом, говорећи: "О кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!" Све муке ништа му не нашкодише, и мучитељи га осудише најзад на посечење мачем. Пред смрт Трифун се помоли Богу и предаде душу своју Творцу своме 250. године.Због своје чврстине, упорности и истрајности у одбрани вере, Свети Трифун је изабран за заштитника виноградара који Трифунове муке поистовећују са својим радом и својом муком. Наиме, виноградари осам месеци годишње служе чокоту, не губећи веру и наду да ће га сачувати од болести и природних непогода и да ће њоихов труд уродити богатом бербом и добрим вином. Зато постоји веровање да Св. Трифун штити села и насеља од града и поплава, односно да је чувар винограда и других усева од разних штеточина. Ако се догоди штета од инсеката, мишева и других пољских штеточина Православна црква је установила посебан молитвени чин који се, посредством свештеника уз присуство домаћина, врши на њивама и баштама. При овом чину узима се уље из кандила Светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград читајући молитву.


Култ Светог Трифуна веома је развијен у српским крајевима, а неке српске породице га славе као крсну славу. Слава Св. Трифуна се на посебан начин обележава у свим домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.


Свим свечарима и виноградарима - срећна Слава !


А срећно и нама који се својски трудимо да "уништимо" што више виноградарског рода